0
Predsednik stranke Slobode i pravde Dragan Đilas rekao je za Euronews Srbija da se ne kaje zato što se nakon izbora 2021. godine sastao sa predsednikom Srbije i liderom SNS Aleksandrom Vučićem i da bi ponovo išao jer uvek treba da se razgovara, iako je svestan, kako je rekao, svih posledica i po njega i po rejting stranke koju vodi. On je ocenio da se Srbija već nalazi u predizbornih 12 meseci i da, ako ne već do kraja godine, onda u tom periodu od godinu dana očekuje da se održe ne samo vanredni beogradski izbori, koji su i bili tema sastanka sa Vučićem, već i vanredni parlamentarni, kao i redovni lokalni i pokrajinski izbori.
„Očekujem izbore na svim nivoima, osim predsedničkog“, rekao je Đilas u emisiji na televiziji Euronews, koji je na pitanje da li ih očekuje do kraja nove godine odgovorio: „Verujem da bi mogli biti ove godine, ali verujem da smo svakako ušli u tih 12 meseci pred izbore, da smo već u predizbornoj godini, u predizbornih 12 meseci“.
Govoreći o francusko-nemačkom predlogu, Đilas je rekao da taj sporazum mora da se implementira.
„Francusko-nemački sporazum je postao deo poglavlja 35. Mi smo odmah rekli da taj sporazum nije dobar za Srbiju i da mi kao stranka ne možemo da ga podržimo, ali da je to nešto što je privaćeno i od strane Evrope i vlasti u Srbiji, sastavni deo je poglavlja 35 i on mora da se implementira. Suština odnosa Srbije i borbe za njen deo teritorije, jer KiM su za mene i biće uvek deo Srbije, zato što ja smatram da je to što je urađeno od bombardovanja, od oduzimanja teritorije, je protivno međunarodnom pravu i protivno svemu. Ali suština je da samo Srbija iz koje ljudi ne odlaze, u kojoj se živi dobro kao što je u zemljama koje su ušle u EU, je zemlja koja ima šansu da se izbori za KiM.
„Delimične sankcije Rusiji“
Đilas je rekao i da Srbija mora da donese neke mere nepopularne i, u tom smislu, pomenuo i delimične sankcije Rusiji, jer, kako smatra, bez toga nema puta u EU.
„Pre trideset godina ljudi koji su vodili Srbiju nisu shvatili da je pao Berlinski zid, nisu shvatli promene u Evropi. Danas se pravi novi Berlinski zid, ne vidim da vlast, a tek ove ekstremističke stranke, shvataju šta se danas u Evropi dešava i zato Srbija mora da donese neke mere koje su nepopularne kod nas, kao što su delimične sankcije prema Rusiji, jer bez toga nema puta ka Evropi i EU“, rekao je Đilas.
Na pitanje kako bi objasnio građanima delimične sankcije kada su većinski protiv toga, Đilas je rekao da posao političara nije da govori šta narod voli da čuje, već da vodi zemlju. Svaka od zemalja EU, podsetio je, vodila se svojim interesima, a neke su uvele sve pakete sankcija, dok neke nisu.
„Treba da vidimo šta možemo da uradimo čuvajući naš interes. Interes Srbije je da ne bude izolovana od Evrope“, rekao je Đilas ističući da bi to znači da investicije postaju problem, kao i dolazak do novca na međunarodnom tržištu.
„Da se povuče MMF imali bismo problem sa isplatom plata i penzija već za par meseci, a na kraju moglo bi da nam bude otežano i kretanje“, naveo je on.
Upitan šta bi radio da je on danas na vlasti, Đilas je rekao da „biste imali vladu potpuno posvećenu procesu integracija koja bi donela sve što je neophodno od tehničkih uslova da Srbija može da dođe u situaciju da postane član EU“.
„To znači prestanak sa antievropskom kampanjom i retorikom koja traje 10 godina, to znači strategija o korupciji koja će početi da se primenjuje, to znači zakon o specijalnom tužiocu za borbu protiv korupcije, provera porekla imovine kao u Crnoj Gori, to znači ulaganje u obrazovanje a ne u naoružanje, to znači nema poslova sa kineskim ili bilo kojim investitorima bez tendera – znači red i pravila. Time bi se bavila Vlada…“, rekao je i dodao da to znači i implementaciju sporazuma.
„Ističem vam činjenicu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo, da Španija nikada neće priznati Kosovo. Naše kolege iz Španije nam kažu: „Jel možete da nam pomognete malo“. Oni to rade zbog Katalonije, ali se interes poklapa sa našim, i kad se borimo za to uvek nam odgovore da ste vi Putinova ekspozitura u Evropi, da Vagnerovci šetaju ulicama, da li možete da se uskladite bar malo sa evropskom politikom pa da se zajedno lakše borimo za ono što verujemo da ste i vi u pravu“, rekao je Đilas.
Upitan da li to znači i priznanje Kosova i stolicu u UN, Đilas je rekao i da nikad ne bi prihvatio nezavisnost Kosova.
„Mi kao stranka smo rekli dva osnovna uslova, nema priznanja. Moramo da budemo realni i racionalni u životu. Kad ulazimo na teritoriju Kosova, mnogo puta sam ulazio i kao političar i kao običan čovek, i svaki put kad sam ulazio morao sam da dam ličnu kartu kosovskom policajcu i to je realnost“, rekao je Đilas.
Predsednik SSP je istakao i da Zajednica srpskih opština mora da se formira.
„Da li će ingerencije biti dovoljne – nikad neće, ali to mora da se desi. Srbija mora da uradi sve da narod ostane dole, a teško je jer prolaze najgore šikane… To znači farbike i dobre plate tamo gde Srbi žive. Ovo što danas imamo da jedino Srbi ne mogu slobodno da putuju u EU, to je na nivou aparthejda i sramota za Evropu. Za to treba da se bori Srbija“, rekao je Đilas.
„SSP ne može da bude deo vlasti sa SNS“
Govoreći o periodu nakon izbora 2021. godine i sastanku sa Vučićem, on je rekao da je pokušaj njega i stranke koju vodi bio da smire tenzije u društvu, ali da posle godinu dana „ne može da kaže da se to smanjilo“.
Rekao je i da je veća odgovornost za to na strani vlasti, ali da i neki iz opozicije greše kada se utapaju u takav manir: „Nije posao opozicije da ubeđuje građane da loše žive, to znaju, već da da predloge kako može da bude bolje“.
Na pitanje šta je to što njegova strana želi, on je odgovorio „da uđemo u EU“, dok je na pitanje šta bi izbori promenili rekao da prvo mora da se priča o promenama izbornih uslova, medijskoj sceni, nemogućnosti da komuniciraju sa velikim brojem ljudi: „Bez toga je teško napraviti promene“.
„Mi smo već tu, deo smo Evrope, evropski smo narod, mnogo smo dali da Evropa danas postoji. Moramo da budemo osim geografski deo tog kontineta i njegov sastavni deo“.
Prema njegovim rečima, SNS na svakim izborima dobija manji broj, i to je logično, jer narod vidi kako živi, i ocenio da je to jasan pad, koji nije nevidljiv.
0
0
0
„SSP ne može da bude deo vlasti sa SNS, jer su njihove politike suprotstavljene“, rekao je Đilas koji ističe da je saradnja moguća sa svima koji žele Srbiju u EU, ali da među njima nisu ni Miloš Jovanović, ni Vuk Jeremić, niti Boško Obradović.
„Jasno sam rekao i posle izbora pre godina dana, nije dovoljno da ste protiv. Saradnja je moguća sa Pokretom slobodnih građanja, Slogom, PZP. Kada bi ljudi mogli da čuju, siguran sam da bi podrška bila veća od tih 25 odsto koje imamo“, rekao je Đilas.
Govoreći o strankama koje se u Srbiji nazivaju desnicom, on je rekao da njihova politika nije desnica, već da su to ekstremističke organizacije.
„Menjate udžbenike, zabranjujete ljudima da slobodno hodaju jer su drugačije seksualne orjentacije, da uvedete ljude u sukobe oko Kosova… to nije desnica, to je ekstremizam“, rekao je Đilas.
O medijskoj sceni
Govoreći o medijskoj sceni u Srbiji, Đilas je rekao da prostor kontroliše SNS.
„Kako možemo da se izborimo za veći prostor, ako ga kontroliše SNS. Na RTS nas nije bilo uopšte u kampanji, na Prvoj nas ponekad pozovu, tu idemo i na B92, na Hepi i Pink koje su televizije koje šire agresiju i mržnju prema ljudima, zaista ne postoji cena zbog koje mogu da odem tamo. Suština slobode medija je u RTS, to je javni servis. Kako ovakve emisije nema na RTS“, smatra Đilas.
Na pitanje kako objasniti ljudima koji se pitaju da li je on, koji se pominje u izveštaju Verice Barać o slobodi medija iz 2011. godine, pozvan da govori o slobodi medija, Đilas je rekao da je on „čovek koji se čitav život bori za slobodu medija“.
„Što se tiče izveštaja Barać, pažljivo sam čitao, videćete da komapnija koje sam vlasnik skoro ne pominje ili pominje malo“, rekao je Đilas, dok je na konstataciju da se njegovo ime pominje osam puta u izveštaju rekao da je „njegova kompanija bila najveća i u Bosni, i Makedoniji i Crnoj Gori i svuda“.
„Ni jednog držanog klijenta nismo imali, sarađivali smo, osim RTS, samo sa privatnim medijima i bili smo najveći u regionu. Kad sam ušao u politiku, u skladu sa zakonom sam izašao iz toga“, rekao je on.
„Šapić puno priča, a što više priča gore je po njega“
Govoreći o aktulenom gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću i ugovoru sa turskom kompanijom Kenkart, koji je u procesu jednostranog raskida, Đilas je rekao da „gospodin Šapić puno priča, a da što više priča gore je po njega“.
„Kako se ophodi prema ljudima liči mi da kopira Vučića, ali to nije isti nivo u politici. Čovek priča neverovatne stvari…“, rekao je on, koji smatra da je ugovor bio odličan kad je potpisan, ali da Beograđani nisu prihvatili bus-plus.
Upitan da li se kaje što je Šapića uveo u politiku, on je rekao da je to pitanje na koje bi morao ozbiljno da razmisli.
„Kao moj saradnik on je radio ozbiljan posao. Ukidanje 150 kladionica u Srbiji, to je Šapić radio…“, rekao je Đilas.
Na pitanje da li se oseća odgovorno za propast Demokratske stranke, on je rekao:
„Naravno da osećam odgovornost za to što je DS dobila 6 odsto na izborima, ali uoči izbora smo bili na 17 odsto u situaciji u kojoj nismo imali nikakvu vlast. Ali, 30 dana pred izbore grupa ljudi na čelu sa Borisom Tadićem se odvojila i to je uticalo na naš rezultat. Ljudi nisu izašli na izbore, nisu mogli da se veruju da se delimo 30 dana pred izbore“, rekao je on.
Upitan o projektu iskopavanja litijuma za koji se ranije zalagao, a sada se protivi, Đilas je rekao da se ne zalaže za zabranu, već da u situaciji u kojoj ne postoji mahanizacija da se to bezbedno radi, to ni ne radi.
„Ali, verujem da je to razvojna šansa. Ako bude mogao da se vadi u Nemačkoj, moći će i kod nas. Ako se pronađe tehnologija koja će moći da iskopava litijum bez štete“, rekao je on.
***
BONUS VIDEO: Šapić napao Đilasa