Danas u 16 časova se glasa o Rezoluciji u Srebrenici: Kakva je procedura i koliko glasova je potrebno da bi bila usvojena

Oko 16 sati počeće sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) na kojoj će se raspravljati o Predlogu rezolucije o Srebrenici koji je podigao tenziju i “prašinu” širom Srbije, ali i regiona.

Neposredno pred glasanje postoji mogućnost da predlagači Nemačka i Ruanda povuku predlog, pa se u tom slučaju ne bi ni raspravljalo ili glasalo.

Budući da su šanse za to gotovo nerealne, predlog će najverovatnije biti na dnevnom redu i za njega može da glasa svaka od 193 članice ove međunarodne organizacije.

Bitno je napomenuti da nijedna država u Generalnoj skupštini nema pravo veta, kao što je slučaj u Savetu bezbednosti pa ako se predlog nađe na dnevnom redu, o njemu mora i da se glasa.

Odluke se donose konsenzusom ili glasanjem

Pravilnikom GSUN, odluke se donose konsenzusom odnosno aklamacijom ili glasanjem. Konsenzusom bi nacrt rezolucije bio usvojen bez glasanja, međutim, za to je potrebno da sve države budu saglasne oko teksta nacrta rezolucije. Jer, ukoliko se samo jedna država protivi, onda konsenzus nije postignut i ide se na glasanje.

Budući da se Srbija, Rusija i Kina protive, izvesno je da konsenzusa neće biti i da će države morati da se izjasne o predlogu.

Glasa se prostom ili dvotrećinskom većinom

Kao i u većini međunarodnih organizacija, odluke se donose prostom ili dvotrećinskom većinom. Prosta većina podrazumeva da u sali postoji dovoljan broj zemalja da zasedanje počne i da većina od tog broja članica glasa za usvajanje predloga. Glasanje dvotrećinskom većinom se primenjuje za teme međunarodnog mira i bezbednosti, što ovde nije slučaj. Rezolucija o Srebrenici je podvedena pod temu kultura mira, tako da će se za nju definitivno glasati prostom većinom.

Dakle, da bi se danas pristupilo glasanju, predsedavajući treba da konstatuje da je u sali prisutno najmanje 97 članova, a da bi Rezolucija bila usvojena potrebno je da za nju glasa prosta većina. Glasovi suzdržanih se ne broje. 

Očekivanja vlasti u Srbiji

Vlast u Srbiji je označila da će biti uspeh ukoliko broj glasova za rezoluciju bude ispod 100 i ukoliko neke uticajne države podrže zvanični Beograd.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ne isključuje mogućnost da će Grčka na Generalnoj skupštini UN podržati Rezoluciju o genocidu u Srebrenicu i da očekuje da imaju manje od 100 glasova.

„Razgovarao sam sa našim prijateljima, oni očekuju više od 100 glasova „Za“ od 193 zemlje, a mi očekujemo da imaju manje od 100 glasova „Za“. Sve što budu imali ispod znači ozbiljnu podelu“, rekao je Vučić i dodao:

„Dobar deo ljudi neće ući na glasanje, mnoge muslimanske zemlje neće ući jer se plaše reakcije (velikih sila)“, poručio je on.

Ko je sve podržao Rezoluciju i šta piše u njoj?

Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.

Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.

U nacrtu rezolucije se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.

U konačni tekst ubačena su i dva amandmana koje je predložila Crna Gora i kojima se ponavlja da se „krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini“, kao i „čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini“.

BONUS VIDEO: Koliko će potezanje rezolucija koštati region?