Autentično tumačenje: SNS je skup diletanata, koji na Generalštabu pokazuje svu svoju kriminalnu prirodu

Ne da se Generalštab ili je možda bolje reći, još se bori za opstanak, ali isključivo zahvaljujući diletantizmu SNS vlasti.

Ozbiljno nameračena da zgradu Generalštaba ustupi Džaredu Kušneru, zetu američkog predsednika Donalda Trampa, Srpska napredna stranka počinila je čitav niz pogrešnih koraka, od kojih su mnogi, da ne kažemo gotovo svi - nezakoniti.

Počev od toga što su želeli da ukinu zaštitu sa pomenute zgrade ucenama i pritiscima na zaposlene u republičkom i gradskom Zavodu za zaštitu spomenika, preko falsifikovanja dokumenata, donošenja zakona bez javne rasprave i po hitnom postupku, do besplatnog ustupanja zemljišta i objekata i obavezivanja da ćemo snositi sve troškova rušenja i čišćenja terena, uključujući i ono što se nalazi ispod same zgrade (tunele, bunkere, nekadašnje bolnice…).

Pošto su leks specijalis usvojili na brzinu, samo desetak dana kasnije na svetlo dana isplivale su i ozbiljne greške koje su im se “potkrale”, pa brže-bolje pokušavaju da ih isprave.

Poslanik SRCE Stefan Janjić u sredu je objavio da vlast traži hitno autentično tumačenje zakona koji su tek doneli.

“Predlagač leks specijalisa je zaboravio jednu sitnicu, odluku Vlade iz 2020. godine kojom je područje uz Ulicu kneza Miloša proglašeno kulturno-istorijskom celinom. To je odluka koja obavezuje sve organe države. To nije omaška, to je ili ozbiljno nepoznavanje prava ili namerno ignorisanje propisa”, kaže Janjić za Novu.

Kako dodaje, ta odluka ne štiti samo Generalštab, ona štiti čitav prostor, urbanistički identitet, vizure i istorijski kontinuitet jedne od najvažnijih beogradskih ulica.

“A vlast je pokušala da se pravi da ta odluka ne postoji, što imajući u vidu njihov nivo kompetencije i nije iznenađujuće. Tek kada su shvatili da ne mogu da je prećute, posegli su za autentičnim tumačenjem kojim pokušavaju da je izbrišu kroz zadnja vrata. To je pravni apsurd, jer autentično tumačenje ne može da proširi zakon na ono što njime nije predviđeno. To je pravno neodrživo i opasno po sistem. Ovo igranje tumačenjem kao gumicom za brisanje važećih odluka, to je već opasna praksa koja ruši pravnu sigurnost, a ne samo kulturno nasleđe”, navodi Janjić.

“Bahato, a trapavo”

Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić za Novu kaže da bi cela ova situacija bila komična, da nije tragična.

“Sve u vezi s tim Zakonom je najblaže rečeno krajnje kontroverzno. Da bi se izbegla prethodna javna rasprava koja bi bila obavezna da je predlagač Zakona bila Vlada (koja to suštinski jeste), formalno ga je predložila grupa poslanika. Predloženo je da Zakon bude usvojen po hitnom postupku i mada je bilo očigledno da ni jedan od za to predviđenih uslova nije ispunjen, usvojen je po hitnom postupku. I preko toga suprotno ustavnom pravilu da zakoni, sem izuzetno, stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, stupio na snagu već narednog dana”, kaže Šabić i dalje navodi:

“Inače, fabulozne norme o oglašavanju ništavom konkretne odluke uopšte nije bilo u Predlogu zakona. Postala je sastavni, a po svoj prilici za autore najvažniji deo Zakona na osnovu amandmana koji je, kasnije, perfidno, podneo neko od poslanika. I sada se posle predloga i amandmana još traži „autentično tumačenje“.

Kako Šabić dalje objašnjava, autentično tumačenje je u opštoj pravnoj teoriji instrument kojim se otklanjaju nedoumice koje se kroz dužu primenu pojavljuju u vezi sa značenjem eventualno nedovoljno preciznih normi zakona.

“Ono pojašnjava normu koja u praktičnoj primeni izaziva dileme, odnosno različita tumačenja, ali ono nikako nije način da se menja smisao ili domašaj odredbe zakona. A suočeni smo sa nečim upravo dijametralno suprotnim, pokušajem da se posle samo nekoliko dana važenja jednoj normi da značaj koji nema. Dakle u samo 10-ak dana, predlog zakona, amandman, autentično tumačenje. Hoće li biti potrebno još nešto? Teško da se u uporednoj praksi može pronaći primer takvog bahatog, a trapavog diletantizma u „kreiranju“ zakona”, kaže Šabić.

O autentičnom tumačenju zakona…

Inače, “Transparentnost Srbija” je i ranije upozoravala da se autentično tumačenje zakona može koristiti da bi se donetim zakonskim normama, po potrebi, dalo jedno sasvim novo značenje.

“Narodna skupština je tokom nekoliko prethodnih saziva donela niz „autentičnih tumačenja“ zakona, pri čemu je tim normama davano potpuno novo značenje, do kojeg se ne može doći ni na jedan od načina koji poznaje pravna nauka. Svrha takvih poduhvata je uvek bila ne samo da se zakoni izmene (što bi Narodna skupština mogla i inače da učini), već da se izmene retroaktivno. Tako je, na primer, nekoliko hiljada javnih funkcionera izgubilo to svojstvo, obavezu da podnose izveštaje o imovini i prijavljuju sukob interesa, a oni među njima koji to nisu učinili su na taj način izbegli krivičnu ili prekršajnu odgovornost”, pisala je Transparentnost.

Tu se konkretno misli na autentično tumačenje pojma „javni funkcioner“, koje je Narodna skupština usvojila u februaru 2021. godine.

“Zbog toga je 129 postupaka u vezi sa sukobom interesa rešeno na drugačiji način, a ne eventualno izricanjem odgovarajuće mere. Ukupno 38 postupaka rešeno je donošenjem rešenja o obustavi postupka, jer lice protiv koga je vođen postupak nije više javni funkcioner, 74 postupka je rešeno obaveštenjem podnosiocu prijave o ishodu postupanja da nema osnova, jer nije vođen postupak protiv lica, protiv koga je podneta prijava iz razloga što na osnovu autentičnog tumačenja nije javni funkcioner, a 17 postupaka je okončano službenom beleškom, jer su podnete od strane anonimnih podnosilaca protiv lica koja se više ne smatraju javnim funkcionerima”, naveli su iz Transparentnosti.

Govoreći o konkretnom slučaju Generalštaba, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je očigledno da je ovaj poseban zakon neustavan.

“Budući da je njime Skupština oglasila ništavim jedan pojedinačni pravni akt uprave. Time se narušava jedno od osnovnih načela ustava - načelo podele vlasti, jer je Skupština na sebe preuzela nadležnost sudske i ili izvršne vlasti. Predlog autentičnog tumačenja se tiče iste stvari - samo što sada proširuje broj akata uprave koje Skupština želi da poništi, jer su očigledno bili u tolikoj žurbi da što pre usvoje ovaj zakon, da nisu stigli da se upoznaju ni sa svim aktima koje su želeli da ponište da bi pošto - poto realizovali ovaj projekat”, kaže Nenadić.

U toj žurbi, izgleda da im se “potkrala” i neka nezakonita radnja, koju na ovaj način žele da legalizuju.

“Autentično tumačenje mora da usvoji ista većina kao i sam zakon, pa se postavlja pitanje zašto nisu predložili izmene i dopune zakona, a ne autentično tumačenje. Razlog može biti dejstvo autentičnog tumačenja, koje je retroaktivno. Izgleda da je vlast već preduzela neke radnje koje su nezakonite, čuli smo, na primer, da je brisana zaštita i za stari Generalštab iako za to nije bilo osnnova, i da sada vlast želi da takve zloupotrebe legalizuje”.

Cela priča oko rušenja zgrade Generalštaba je vrlo sporna, a pokazala je da Ustav i zakoni za aktuelni režim nisu nikakva prepreka kada imaju nameru da neki projekat realizuju.

Koji su sve zakoni prekršeni

Na pitanje koji su sve zakoni pogaženi u slučaju Generalštab, Rodoljub Šabić kaže da je pre svega prekršen najvažniji pravni akt - Ustav.

“U sistemima zasnovanim na načelu podele vlasti, kakav je bar po Ustavu i naš, upravne akte organa izvršne vlasti mogu, kad su za to ispunjeni uslovi, poništavati nadređeni organi izvršne vlasti i sudovi, ali ne zakonodavni, politički organ. Ako on to ipak učini, kao u konkretnom slučaju, krši osnovni ustavni princip, upisan u čl.4 Ustava - načelo podele vlasti. A generalno, u uporednoj pravnoj teoriji, neophodna pretpostavka ništavosti upravnog akta su krupni pravni nedostaci koji se mogu ticati nadležnosti organa koji ga je doneo, procedure po kojoj je donet ili njegove sadržine. Dakle razlog ništavosti akta ni u kom slučaju ne može biti bilo čija želja iza koje stoje komercijalni, politički ili ko zna kakvi drugi interesi”.

Oglašavajući ništavim potpuno zakonit upravni akt nadležnog organa skupštinska većina je izašla iz skupštinske nadležnosti i napravila nedopustiv presedan, smatra naš sagovornik.

“Bahato i grubo je relativizovala, zapravo obesmislila značaj celog sistema zaštite kulturnih dobara, a što je još važnije i opasnije, jer je praktično najavila da isto može ponoviti kad god poželi, u bilo kojoj oblasti, krajnje ozbiljno dovela u pitanje, odnosno ugrozila princip pravne sigurnosti. Skupštinska većina je tako, pored Ustava prekršila ili dezavuisala i više zakona. Počev od Zakona o kulturnim dobrima, preko Zakona o upravnom postupku pa sve do Krivičnog zakonika, jer činjenice koje su u međuvremenu došle u javnost govore da je donošenje ovakvog zakona pored ostalog i pokušaj da se zataškaju krivična dela nekih ministara i visokih funkcionera u Vladi, odnosno podstrekavanje drugih na izvršenje tih dela”, zaključuje Rodoljub Šabić.