Tvrdili da nam pomoć nije potrebna, pa kad je dogorelo obratili se EU: Šta se krije iza Vučićeve kalkulacije da pomoć u gašenju požara traži od Rusije, a ne EU

U teškim trenucima svaka pomoć je od velikog značaja, a sitaucija je u Srbiji posebno komplikovana u Deliblatskoj peščari, gde se sa požarom koji bukti već mesec dana bore vatrogasci, dobrovoljci, meštani, zaposleni u javnim preduzećima... Nedavno je stigao i ruski avion "Iljušin" koji pomaže u gašenju požara.

Njegov dolazak usledio je nekoliko dana nakon što su srpski predstavnici vlasti, poput predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, tvrdili da nam pomoć nije potrebna i da je situacija pod kontrolom.

Međutim da situacija nije pod kontrolom, pokazuju najpre fotografije i snimci sa lice mesta, kao i izjave i vapaji meštana okolnih sela koji mesec dana žive u strahu za živote i imanja. Upravo se zbog toga u javnosti postavilo pitanje na osnovu čega je donet zaključak da nam pomoć nije potrebna i zašto nakon tih prilično upitnih izjava u Srbiju stiže ruski "Iljušin", a tek nakon javnih kritika, se obraćamo za pomoć i Evropskoj uniji.

Jedno od glavnih pitanja jeste i zbog čega ranije nije pokrenut Mehanizam civilne zaštite EU, mehanizam putem kog je Srbija pružila pomoć brojnim državama koje su se našle u identičnoj situaciji, već je to urađeno tek u petak.

Tvrdnje predstavnika vlasti da nam pomoć nije potrebna, prvenstveno predsednika Vučića, advokat Nikola Lakić vidi kao proizvod nepovoljnog političkog trenutka po Aleksandra Vučića, te da politički može da profitira samo od pomoći Rusije.

"Upravo zbog toga, kako bi politički jeftino profitirao, zatražio je pomoć od Rusije. Gotovo mesec dana slušamo od funkcionera režima kako je požar pod kontrolom i kako građani nemaju čega da se plaše, a onda, nakon gotovo mesec dana od početka požara, traži se pomoć od Rusije, samo zbog činjenice da Aleksandar Vučić politički može da profitira od pomoći Rusije", kaže Lakić.

Kaže da je upravo zbog tog kalkulisanja i nebrige, Srbija došla u situaciju da su požari zahvatili veliki deo Deliblatske peščare i naneli ogromnu štetu.

"Na kraju, sve se kod Aleksandra Vučića svodi na politički profit za njega i njegov režim. Upravo on u svim tragedijama, od poplava, preko pada nadstrešnice, pa sve do požara, želi samo politički da profitira, bez obzira na posledice. To je suština zašto on nije želeo da zatraži pomoć od EU za gašenje požara", kaže Nikola Lakić.

Evropska komisija o Mehanizmu

Pre upućivanja zahteva, Evropska komijsija je ranije za N1 da Srbija nije ranije aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije radi dobijanja međunarodne pomoći.

"Ukoliko Srbija u narednim satima ili danima aktivira Mehanizam kao odgovor na požare, odmah ćemo koordinirati sa evropskim partnerima kako bismo mobilisali pomoć u skladu sa stvarnim potrebama i situacijom na terenu", naveo je portparol Evropske komisije ranije.

Evropska komisija potvrdila je da je Srbija ranije zatražila i drugu vrstu pomoći, odnosno da su obezbeđeni satelitski snimci progamra Koperniku kao podrška vatrogascima.

"Kada je reč o pomoći dobijenoj od Rusije, ponavljamo da EU želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog partnera. Kao što smo više puta rekli, odnosi sa Rusijom i Putinovim režimom ne mogu biti "nešto uobičajeno", dok Rusija vodi ničim izazvan i neopravdan agresorski rat na evropskom tlu u Ukrajini", poručio je portparol Evropske komisije.

Teška situacija sa požarima

Borba sa višednevnim požarom u Deliblatskoj peščari se nastavlja, a najteže je u okolini sela Grebenac, Šušara i Kajtasovo kod Bele Crkve. Vatrogasci su uspeli da sačuvaju sela, a u gašenju im pored meštana, pomažu ruski avion „Iljušin“ i pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih društava iz cele Srbije.

Juče je saopšteno i da je požar na Magliču lokalizovan za manje od 24 sata, dok je situacija na Stolovima i dalje teška. Na tri celine požar je lokalizovan, dok vatrogasci na južnoj padini kontrolišu vatru duž puta.

Na terenu je angažovana i teška mehanizacija radi probijanja protivpožarnih puteva. Požar u okolini Kladova, u kojem je gorelo više od 1.000 hektara šume i niskog rastinja, ugašen je.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava da su uslovi za gašenje požara i dalje veoma nepovoljni zbog toplotnog talasa, južnog i jugozapadnog vetra i izraženog deficita padavina.

Pojačan vetar očekuje se danas u košavskom području i na planinama, a od subote i u ostalim delovima Srbije, što dodatno povećava opasnost od izbijanja i brzog širenja novih požara.