"Mislim da sam obuhvatio sve. Malo sam umoran. Još bih pričao o Skaj aplikaciji", rekao je Lalić.

Sudija ga je prekinula i time je završen današnji pretres. Suđenje se nastavlja 10. novembra.

Lalić tvrdi da je imao saznanja da je izvesni Veljko Votka planirao njegovu likvidaciju. Zatim su počeli da prate to lice, kako bi isplanirali i izvršili likvidaciju.

"Bilo je odlučeno da bude likvidiran snajperom. Merena je udaljenost, oko 160 metara, međutim to nije realizovano. On je ubrzo nestao odatle", priča Lalić.

Nastavio je da priča o svakoj akciji koju je navodno obavljao za klan. Naglasio je i kako nikada nije nikoga teže povredio, što je izazvalo iznenađenje, s obzirom na to da je priznao da je klještima mučio žrtve.

"Učestvovao sam u nekoliko prebijanja ljudi na stadionu Partizana, nikad nikom nisam naneo teške telesne povrede. Mogao bih da pomenem i neke otmice u kojima sam učestvovao. Izvesnog momka sa nadimkom Minge, sa Koteža, imao je bezazlenu zavadu sa braćom Budimir. Došli smo mu do stana i lišili slobode, ubacili u beli kombi, brzo je pušten, već posle Pančevačkog mosta, roditelji su ga intenzivno zvali, pa smo našli kompromisno rešenje", tvrdi Lalić.

"Što se tiče Peruničića i njegovog ubistva u Marbelji pomenuo sam dva momka sa početka Simke - Nemanja SImić i jedan mislim da se zove Duško, visok, uhapšen je u Barseloni sa Simketom. Oni su u Španiji boravili, Duško je izbegavao zatvor na koji je bio osuđen u Srbiji, a Simke se krio zbog pucnjave u tržnom centru na Karaburmi. Miljković je saznao za Peruničiča, koji je kum Alana Kožara. Miljković je uradio prirpemu ubistva, Simke je bio direktni izvršilac pucao je na pešačkom prelazu, motor im je crkao prilikom napuštanja lica mesta, tu su nađene neke potkapne sa njihovim DNK. Krili su se u Marbelji neko vreme, poslao sam im Skaj aparate po Miljkovićevom nalogu. Kada su uhapšeni poslao sam novi aparat koji je poslat u zatvor i aktivno smo se kucali", priča Lalić.

"Pa mogu da pomenem i da sam 2016. sa Pavlom Đurićem obezbedio plac Veljku i pokojnom Stankoviću za neko paljenje dokumentacije. U stvari je tu ubijeno nepoznato lice, spaljeni su ostaci. To sam saznao kada sam bio sa Veljkom u Turskoj, on mi se poverio", kazao je Lalić.

"Droga se krila na stadionu, ali se tu nije dugo zadržavala. Za drogu je bio zadužen i Nenad pod nadimku na Skaju Deda. Sa Zvicerom sam ja sarađivao za kokain i više evropskih gradova, po 15 kg kokaina. Novac sam mu ostavljao na kamionskim ili automobilskim prevozima. U januaru 2021. Marko i Veljko su išli kod Zvicera na rođenje njegovog deteta. Dobili su informacije od policije da se sprema ubistvo, oni su se pojavili na aerodromu kao živi mamac kako bi omogućili hapšenje škaljarskog kalna za pokušaj ubistva. Sa oduševljenjem su nam pričali kako su dole bili sprovođeni u naoružanim konvojima, kako deo crnogorske službe stoji iza njih. Rekli su kako bi to trebalo uspostaviti i ovde, dugo se o tome pričalo", rekao je Lalić.

"Zvicer je obezbedio oko 5 miliona evra za svrgavanje vladajuće strukture ovde u Srbiji i za podsešavanje političke klime, pokušaj da se dovede na vlast neko ko bi bio podoban i radio u interesu klana. U tu svrhu su bila sprovođena neka delovanja, kačenje parola političke konotacije i delovanje na društvenim mrežama. Kao najveću prepreku su videli predsednika nakon objave rata mafiji, bilo je i pomena kao krajnje rešenje - atentat. Bilo je dogovoreno da prvi sledeći protesti budu uz veliko nasilje na ulicama, sve u cilju slabljenja institucija i vršenja pritiska na vladajuću strukturu. U slučaju da neko od nas bude uhapšen trebalo je da se vrše diverzije po Beogradu, pominjalo se i postavljanje eksploziva na javnim emstima", rekao je Lalić.

Zatim se osvrnuo na samo delanje grupe i organizaciju.

"Što se tiče kriminalne grupe nju su stvorili Veljko i Marko, počeli su da je formiraju po izlasku iz pritvora nakon ubistva na šinama. Ona je imala više neku strukturu po uzoru na kartel, njih dvojica su bili vođe, najbliži njima su bili braća Budimir. Članovi su imali zadatke, da proveravaju škaljarce, lojalnost pripadnika grupe, kretanje oko stadiona, koristili su resurse i infrastrukturu, finansirala se grupa prodajom droge, obezbeđenjem klubova gde se takođe trgovalo drogom. Kokain se kupovao preko Veljka i Marka, to je bio kokain kavačkog klana. Braća Budimir su bila zadužena za marihuanu, poslednjih par meseci se pravio spid, ja sam učestvovao u tome. To se više puta radilo u bunkeru, kao i u štek stanu Miloša Budimira u Ustaničkoj. Tu su stajale digitalne vage, hirurške rukavice", objasnio je Lalić.

Posle ubistva Ljepoje su Belivuk i Miljković rekli da im je Zvicer poslao po kocku kokaina.

"Pitao nas je da li imamo problem da podelimo sa Milošem, jer je imao tada koronu, pa nije bio zapažen, naravno složili smo se. Umešali smo, ispresovali i napravili 2.400 kg kokaina. Radoje je i meni pisao da mi je to ostavio na poklon, taj kokain su skladištila braća Budimir, deo novca sam uzeo", priča svedok okrivljeni.

Nakon toga, Lalić je počeo da priča o oružju, detaljno opisujući marke, kao i ljude od kojih su oružje preuzeli.

"Što se tiče oružja, držali smo u kući, ja sam sakupljao većinu. Mitraljez i snajper je na prevaru oduzet od škaljarskog klana, ja sam ih čistio i odlagao sa Draganićem. Deset glok pištolja je oduzeto od Veljka Banovića na prevaru, jedno starije lice je donelo u jedan restoran. To starije lice je ličilo na Veljka Banovića po nekim slikama koje smo videli posle. Što se tiče jednog snajpera koji je nađen na stadionu, objasnio sam doneo ga je Gligorijević, on je namerno ostavljen kako bi bio povezan sa Gligorijevićem. Nešto oružja je od pokojnog Gorana Mihajlovića, jedan glok pištolj od Lazara Vukićevića. Rasprskavajuće mine su preuzete preko Veljka Banovića, dovezao ga je njegov kontakt na skaju kao WWW. Nekoliko paketa sa eksplozivom su takođe uzeti od škaljarskog klana i u tu svrhu su braća Budimir uzeli stan na dan, opet je išao Deks koga sam opremio kamerom. Sve vreme se predstavljao kao član škaljarskog klana, držali su mu obuku za eksploziv. Jedan veliki snajper smo išli do Loznice da ga preuzmemo, on je preko Zvicerovog kontakta kupljen za 12.000 evra za najzahtevnije zadatke. Kalašnjikova sa prigušivačima je kupljeno povoljno od prijatelja Miljkovića iz Hrvatske, mlađi momak. Svo oružje je bilo u kući u Ritopeku, primopredaja se radila u njivama u blizini kuće", ispričao je Lalić.

"Ubrzo sam odvezao Marka Budimira, Miljkovića, Draganića do krivine, tu sam ih ostavio. Sišli su do reke i prosuli ostatke. Dok su bili dole, čekao sam u kući, vlažnom krpom sam prebrisao pod. Pokupio sam ih kada su mi javili, vratio ih u kuću, tom blindom smo se vratili nazad za Beograd i ostavili je u kući u Lisičjem potoku gde je i zaplenjena. Mislim da je to sve vezano za ubistvo Ljepoje", završio je Lalić.

Zatim je počeo da priča o ubistvu Milana Ljepoje. Tokom svog celog izlaganja pričao sporo, pravio je pauze, a neke delove je i ponavljao više puta.

"Pomenuo sam nadimak Leon, Miljković se dopisivao tu i sa Veljkom Banovićem zvanim Hajduk. Banović ga je povezao sa nadimkom Zvonce i predstavio ga kao čoveka koji ima dobre resurse, sposoban i radio je pljačke i već je učestvovao u pokušaja atentata Zvicera u Ukrajini. Miljković se direktno spaja sa nadimkom Zvonce, pretpostavljamo da je iz Niša. Miljković pokušava da razotkrije identitet, obećava mu na poklon blindirano vozilo, pita ga da li se štiti i kako. Ljepoja je poverovao, Miljković zahteva da mu pošalje sliku lične karte kako bi uradio ovlašćenje, Ljepoja šalje i tu otkriva svoj identitet", priča Lalić.

Potom šalje sliku ovlašćenja kako bi stekao poverenje i zakazuje sastanak za 09. decembar, kod stanice Lasta, da Ljepoja dođe i preuze vozilo.

"U ranim jutarnjim časovima dolazimo u kuću Veljko, Marko, Draganić, Janković, ja. Veče pre toga smo odvezli blindirano vozilo, ja sam ga odvezao, u kuću u Ritopek, pratnju su radili Veljko i Marko. U skrivenoj prostoriji su bili Janković i Draganić koji su pripremali hekler sa prigušivačem. Belivuk je ušao i ispalio tri metka u neku vreću od peska i mi smo napustili kuću. Sutradan smo svi došli. U prostoriji levo od garaže, kao neka ostava, bili su skriveni Veljko, Marko, Draganić i Janković. Ja sam trebao da dočekam Ljepoju, bio sam kod blinde, upalili smo usisivač za slučaj da dođe do problema prilikom otmice. Tešić i Ljepoja su prišli kući, trebalo je da se Tešić oglasi sirenom, ali nije radila. Ja sam ga opazio, otvorio sam kapiju. Izašli su, rukovali smo se, Ljepoja se okrenuo ka meni trebalo je da pogleda blindu. Nosio je jaknu, košulju, pantalone i lakovane cipele. Tešić ga je otpozadi uhvatio rukama, ja uhvatio Ljepoju za revere i džudo tehnikom čišćenja sam ih pokupio obojicu", opisuje Lalić trenutak kada su savladali Ljepoju.

"Sve ukupno je uzet BMW, škoda, range rover, preuzeli smo još jednu S klasu kupe. S klasa koju sam ja uzeo se vodila baš na Zdravka Radojevića. Miljković mi je naložio da pribavim lažno ovlašćenje za taj mercedes. Ja sam to učinio. Dve, tri nedelje kasnije smo odvezli auto na Kosovo, uz granicu, u srpskom delu. Veljko, Marko Budimir i ja smo išli bmw x6, tamo smo se našli sa Albancem koji je bio kontakt braće Budimir, kao kompenzaciju je bio dogovor da pošalje marihuanu. Što se tiče S klase kupe nju je preuzeo jedan Lakićevićev prijatelj na stadionu", nastavio je Lalić govoreći o Radojevićevim automobilima koje su mu oteli posle ubistva.

"Tih dana, posle smrti, Miljković se dopisivao sa Lakićevićem koji je bio pod imenom Džeri. Kasnije je saznao šta se desilo sa Zdravkom i sarađivao je. U popodnevnim časovima je Marko izrežirao tu lažnu pucnjavu na njega. Sličan događaj je bio kada je Vladimri Kovačević iscenirao pucnjavu na Voždovcu, što je takođe urađeno po nalogu Miljkovića, on je bio pod njegovom kontrolom. Kako bi se dokazalo da škaljarski klan pokazuje nasilje na ulici, kako bi se pažnja policije preusmerila na njih", ispričao je.

Od ubistva Lazara Vukićevića, kaže, mašina za mlevenje je bila rasklopljena, Draganić je nosio na peskiranje, to je bio običaj - uklanjanje tragova.

"Posle ubistva Vukićevića je mašinu rasklopio, mašinu uneo u skrivenu prostoriju i tamo sklopio i od tada se nalazi u skrivenoj prostoriji, pre toga je bila u garaži. To se desilo u nedeljama posle ubistva Vukićevića. Sa Zdravkovog aparata je Miljković kucao naredna dva ili tri dana sa drugim njegovim kontaktima, pokušavao je da prisvoji neke nekretnine, stan mislim na Kotežu i drugu imovinu. Dobili smo zadatak da taj pasat odnesemo na parking JKP Srbija šume i tu smo ostavili vozilo. Miloš Budimir je vozio pasata, a ja sam radio pratnju. Ostavili smo ključ na zadnjem točku. Zdravkova supruga je posumnjala da nešto nije u redu, Miljković je preko Lakićevića davao instrukcije u Zdravkovo ime. Čini mi se da je trećeg dana supruga posumjjala i postavila je par pitanja o nekim nadimcima ljudi iz komšiluka i kako nazivaju jedan drugog, dali su pogrešan odgovor. Ona je zaključila da nešto nije u redu, Miljković je ugasio aparat", priča Lalić i dodaje:

"To veče smo Miljković i ja otišli i SIM karticu bacili kod Železničkog mosta, a telefon sa Brankovog mosta u reku", ispričao je o ubistvu Radojevića.

Pauza u Specijalnom sudu je gotova, a u sudnici su se ponovo našli okrivljeni i njihovi branioci.

"Video sam da je koleginica Vesna Golubović pričala sa Lalićem, molim da to sprečimo", rekao je advokat Stefan Jokić.

Potom je došlo je do galame, isključeni su mikrofoni advokatima.