Suđenje je završeno, a Srđan Lalić će svoje izlaganje nastaviti sutra.

Marko Miljković je zamolio sud da mu branilac da podatke o tome šta su italijanski i francuski sud odgovorili u vezi sa Skaj aplikacijom kao dokazom jer "ujutru ima vezu putem video linka sa Crnom Gorom".

Branilac Miloša Lukića Selaka upitao je sudiju da li može da dozvoli boravak u Beogradu kako bi lakše stigao na suđenja, s obzirom na to da mu je mera pritvora zamenjena merom zabrane napuštanja boravišta. Sudija je odgovorila da naredna tri dana, koliko traje suđenje ove nedelje, Lukić Selak može da boravi u prestonici.

Sud je doneo rešenje da se glavni pretres prekida, a Lalić će iznošenje svog iskaza nastaviti sutra.

Dva sata kasnije su Belivuk i Miljković ušli u prostoriju, a Miljković je nosio sekiru i nakon kraćeg razgovora mu je rekao: "Hajde, Goksi, vreme je", na šta je Veličković pitao da se namesti. Miljković mu je rekao da legne na stomak, što je poslušao.

"Miljković mu je dva puta udario sekirom u vrat. Veći deo vrata mu je bio odvojen od tela i tu je izgubio život. Vrlo se dobro, hrabro i dostojanstveno držao sve to vreme. Veljko mu je sekirom razdvojio glavu i stopala od tela, premeštao ih je i napravio nekoliko fotografija, a ispisali su mu krvlju natpis na leđima. Ja sam tada prvi put učestvovao u tako nečemu i video tako nešto. Znao sam da će ga ubiti, ali nisam očekivao da će to biti na takav način", opisao je Lalić i dodao:

"Miljković je potom na stadionu sa Veličkovićevog Skaj uređaja počeo da piše poruke. Dopisivao se sa Isakovićem, Kimijem, sa Filipom Koraćem i u tu svrhu je napravio i grupu. Slao im je slike pokojnog Gorana. Poslao bi sliku tako da se obriše čim je pogledaju. Kada su Goranovi kontakti shvatili o čemu se radi obrisali su ga i on je ugasio telefon i predao ga meni. Zadužio me je da ga uništim, što sam i uradio. Ostatke sam bacio u nekoliko kontejnera na putu do kuće", zaključio je priču o Veličkoviću.

Lalić se zatim osvrnuo na ubistvo Gorana Veličkovića, za kog je rekao da ga je upoznao preko Belivuka, te dodao da ga Belivuk aktivno traži zbog njegove navodne bliskosti sa Filipom Koraćem. Namamljivanje je počelo kada je Bojan Hrvatin studio u kontakt sa Veličkovićem lažno se predstavljajući kao poljoprivrednik koji se povremeno bavio prodajom oružja.

"Da bi priča bila potkrepljena, pravi se fiktivni lik, koji šalje neke slike traktora. Navodno je bio u gužvi, nije mogao da priča, pa je samo slao slike oružja koje mu je ponuđeno po pristupačnoj ceni i on je prihvatio. Veljko i Marko su nas okupili na stadionu. Tu su bili Teškić, Đurić i Miloš Budimir. Detaljno su nam izložili plan. Ako se ne varam, 2 avgusta, Miloš Budimir odlazi "smartom", ali ja treba da ga vratim na stadion. Parkira se kod Urgentnog centra. Tu sam ja preuzeo i vratio Miloša na stadion. Našli smo se na stadionu 3. avgusta popodne. Ušli smo u vozilo sa tovarnim delom - deo nas je bio u tovarnom delu, a deo napred na sedištima. Ušli smo u oranicu i tu smo zalegli, na glavama smo imali fantomke, čini mi se da sam ja nosio radio vezu na kojoj smo imali sa Miljkovića. Hrvatin se našao sa Veličkovićem u blizini parkiranih vozlia. Ušli su u vozilo i krenuli ka toj oranici da bi navodno obavili primopredaju oružja. Miljković je bio zadužen za pratnju vozilom u vlasništvu braće Budimir. Hrvatin i Veličković su izašli iz kola i rukovali se sa Đurićem", kazao je Lalić i dodao:

"Kada se Veličković okrenuo leđima, on ga je ščepao u kragnu. Neko je viknuo "policija", što je bio signal. Veličković je bio na zemlji, a Belivuk ga je nekoliko puta udario u glavu. Stavio sam mu lisice i ubacili smo ga u tovarni prostor vozila. Sa njim smo ušli Miloš Budimir i ja, dok su napred bili Janković i Belivuk. Krneuli smo ka kući u Ritopeku. Budimir i ja smo ga ispitivali, a i dalje smo se pretvarali da smo policajci, pokušavali smo da mu održimo tu priču. Noge i oči smo mu oblepili trakom. Ubacili smo ga u skrivenu prostoriju u kojoj je bio samo najlon na zemlji i tu ga Belivuk nekoliko puta šutira nogom u glavu. Počeo je da krklja, pa smo mu oslobodili prostor za disanje. Ispljunuo je nekoliko zuba", opisao je detaljno Lalić.

Tada je, kako je ispričao, krneulo ispitivanje i iznuđivanje šifre na Skaju.

"Uzeo sam klešta koja su stajala u blizini i njima sam mu zalomio vrh nokta, što može da se vidi na slikama u optužnici, uz pretnju da će mu nokti biti počupani ako ne da šifru. Brzo ju je dao. Nismo ga dalje udarali. Belivuk odlazi gore u kuću jer u skrivenoj prostoriji nije bilo dometa. Razgovarali smo s njim i on je u jednom trenutku izrazio želju da vidi Veljka, a mi smo ga pozvali. Shvatio je o čemu se radi i rečeno mu je. Veljko je došao, skinuo mu povez s očiju i razgovarali su o razlozima kako su se razišli, o nekoj drogi za koju je Goran ostao neisplaćen. Goran je zaključio kako je pogrešno odabrao i izvinio se, priču završavaju u relativno blagom tonu", kaže je Lalić.

"Ja sam trebao da proverim njegovu komunikaciju na Skaju. Čitao sam poruke koje inače ističu u 48 sati. Nisam uspeo da u tim porukama nađem neku prepisku koja bi potkrepila ono u šta su oni sumnjali. O tome sam ih obavestio, ali je već bilo kasno i ne znam da li je bilo šanse da, pošto je ušao u tu kuću, izađe živ", kaže Lalić. 

"Predveče mi pišu da dođem do kuće. Prvi put parkiram, penjem se odmah u kuću, na sprat, tu vidim Marko i Velja u radničkim kombinezonima krvavim. Veljko je bio uzrujan jer je dugo znao Gligorijevića, pretpostavljam da je to razlog. Kažu da nisu stigli da džakove sa ostacima spuste do reke i da im u tome pomognem. Prvi put silazim do garaže, vidim šest džakova, belih, uvezanih u paru. Još jedan je bio pun, ali je bio džak sa najlonima. Tada ulazim prvi put u skrivenu prostoriju, vidim je uživo. Mojim vozilom ulazimo, Spasojević vozi, utovarujemo te džakove u gepek ja, Marko Draganić i Miloš Spasojević nas odvozi levo ka reci. Postoji proširenje odakle posle ide zemljani put. Mi izlazimo odatle iz kola i krećemo peške ka reci. Objasnili su da se vezuju u paru da bi mogao da se drži balans i oko vrata se nose. Prilazimo reci, tu je šiblje, a potom je čistina. Tu stajemo i mislim da su Miloš i Draganić ulazil u reku da ostatke Gligorijevića bace u reku...  Jedan je rasparao džak odozdo kako bi se sadržaj ispraznio", opisuje Lalić. 

Kod jednog sasušenog potoka je sa Draganićem spalio džakove iz kojih su izručili ostatke tela Gligorijevića.

"Miljković je par dana kucao sa Gligorijevićevog Skaj aparata i dopisivao se sa njegovim drugom Ljubom koji je posumnjao da se ne radi o Gligorijeviću i tražio je sliku i glasovnu poruku, na šta je Miljković odgovorio "Je l' me nameštaš?" i ugasio aprat. Dobili smo instrukcije da se, ako neko dođe da pita za Gligorijevića, kažemo da ništa ne znamo i da se iznenadimo ako neko kaže da je nestao", zaključio je Lalić priču o Gligoriejviću.

"Marko ga preuzima i vozi ga ka kući u Ritopeku. Miljković i ja smo bili u pratnji, Miljković je vozio moju škodu, a ja sam bio suvozač. Gledali smo da li ga neko prati. Zaključili smo da nema nikakve pratnje, pred poslednje isključenje za Livadice Miljković i ja smo otišli do marketa, nabavili smo namirnice i sačekali smo ispred marketa da se otmica realizuje dok se ne uzme Skaj i ne otključa. Marko Budimir je njega dovezao u kuću u Ritopeku, Miloš ga je sačekao na spratu i rekao: Ovo ti je roba. Miloš ga je udario pesnicom u lice, onda je istrčao ostatak ekipe, savladali su ga, iznudili šifru, on je vrlo brzo sarađivao. Skinuli su mu donji veš, kleo se da nema veze sa izdajom", opisivao je Lalić i još jednom se osvrnuo na kuću u Ritopeku.

"Ja sam tada video prvi put kuću, ali nisam video dvorišite. Miljković izlazi iz mog vozila, a na njegovo mesto seda Marko Budimir koji mi predaje kesu u kojoj su bili Gligorijevićev Skaj, njegov lanac, kaiš i sat. Odlazimo iz Ritopeka ka Krnjači, ka kući braće Budimir. Dok smo prilazili kući, postoji kanal ispunujen vodom i par stotina metara od kuće smo u kanal bacili lanac, sat i šnalu od kaiša. Ušli smo u kuću braće Budimir i tu u suterenu postoji peć. Tu stavljamo garderobu od Gligorijevića, majicu belu i teksas bermude. Tu se rastajemo".

"Malo kasnije, u junu, na stadion dolazi Aleksandar Grigorijević Puki. On je bio dugogodišnji navijač i blizak sa Belivukom. Došao je na stadion i Marku i Veljku prilazi sa pričom kako treba da budu likvidirani na nekoj od narednih utakmica iz snajpera, sa krova zgrade u Stjepana Filipovića i da su neki momci spremni da odaju likvidatore i da ih predaju žive za 100.000 evra. Da bi potvrdio to, doneo je crni snajper. To je jedino oružje koje je zaplenjeno na stadionu i namerno je tamo ostavljen", kazao je Lalić. 

"Poziva se Janković da proveri taj snajper. Meri se udaljenost, Janković utvrđuje da to oružje nije dobar izbor za to što navodno planiraju i celu Gligorijevićevu priču dovodi u sumnju, da možda on igra drugu priču i pokušava da namami Veljka i Marka da negde drugde budu ubijeni. Tog dana oni me zovu da ozvučim "golf 5", ja organizujem da se taj auto ozvuči i da se postavi GPS lokator. Belivuk daje na zajam tog golfa Gligorijeviću da vidi sa kim priča, gde se kreće i šta radi. Nekoliko dana kasnije Belivuk je bio vidno uzrujan, mislim da ga je ta opservacija dovela do zaključka da laže i da sakriva nešto i lažne priče priča", objašnjava Lalić i nastavlja:

"Saznajemo za njegov kontakt sa Trajkom koji je navodno trebalo da proda ubice i tu se donosi odluka da je Gligorijević izdajnik i da treba da bude likvidiran. Velja i Marko okupljaju braću Budimir, mene, Jankovića, Spasojevića. Za namamiljivanje Gligorijevića su bili zaduženi braća Budimir, njemu su nudili da kupi travu na odloženo plaćanje, da ode da vidi tu travu prvo, da ponese marker, da je obeleži, da ponese samo Skaj I 16. juna oko podneva Gligorijević se po unapred dogovorenom planu nalazi sa Markom Budimirom kod Beton hale."

Narednih dana je, kaže, imao prilike da vidi Kojićeve fotografije iz Ritopeka na kojima je vezan trakom.

"Detaljno su mi ispričali Miljković i Marko Budimir kako su Kojića ubili produžnim kablom. Prvo su pokušali da ubiju produžnim kablom, i to Simke. Produžni kabl je pukao, Miljković mu je rekao da nije lako ubiti čoveka, pa je Miljković uzeo ostatke kabla i na kraju mu slomio vrat. Uništili telo sekirom i skalpelom i to trajalo šest sati, pa su ga bacili u reku", rekao je Lalić. 

Tada je, kaže, prvi put saznao za kuću u Ritopeku.

"Miljković je rekao da je idealna lokacija, da je idealna za ubistva. Ja sam slike te prostorije mogao da vidim dok sam bio u inostranstvu jer je Draganić tu prostoriju prvobitno napravio za uzgoj marihuane. Posle su kupili tu kuću od njega u zamenu za stan u alfa sitiju. Mislim da se kuća formalno vodila na njega, u toj kući im je pomogao Radoje Zvicer finansijski. Ja do smrti Kojića nisam znao za tu kuću", tvrdi Lalić.

"Za namamljivanje Kojića je bio zadužen Janković, namaljen je pričom da treba da opeserviraju neko lice. Za mesto otmice odabran je parking u Radničkoj ulici, jer je bio zamračen ima dosta rastinja i zato je bio pogodan. To veče po planu Miloš Budimir vozi moju "škodu", ja sam na suvozačevom, zauzimamo mesto dijagonalno od mesta gde dolazi Kojić. Tog dana Marko Budimir i Miljković su dolazili "audijem a5" bele boje, užičkih tablia, i ostavili na parkingu. To veče su došli belim kombijem koji je bio na stadionu inače ranije i koji su koristili navijači. Dolaze tim vozilom, parkiraju se u delu gde dolazi Kojić. Janković je trebalo peške da dolazi i to je trebalo da bude znak da se Kojić pozicionirao. Čekali smo 20ak minuta. Bilo je hladno. Dva puta je stanar izašao iz objekta jer smo bili sumnjivi. Imali smo rukavice, oko vrata smo imali policijske značke koje je obezbedio Miljković. Te značke su dugo stajale na stadionu. Ja sam izašao i rekao da sam policajcac i da radimo obijače vozila kako bi skino sumnju da ne bi čovek zvao policiju", kazao je Lalić. 

"Na parking je pristigao mali gradski auto crvene boje "reno klio" ili "dačija sandero" i kako je parkiran u rikverc i niko ne izlazi iz vozila pa su pretpostavili da je Kojić. Ubrzo smo videli Jankovića kako izlazi. Lazin zadatak je bio da istrči i da, ako krene Interventna, da im privuče pažnju kako bi kupili vreme. Mi se škodom preprečujemo, iskačemo iz kola i ja dolazim sa vozačke strane. Miljković nam ga je predstavio kao opasnog čoveka. Pokušali smo da otvorimo vrata, on se zatvorio njima. Lupali smo rukama po staklu, on se posle par sekundi oključao. Ušao sam u vozilo, gledao da li ima oružje", opisao je Lalić. 

"Uz pomoć Nemanje Đurića sam mu stavio lisice na ruke. Majicu smo mu prebacili preko glave kako ne bi mogao da vidi šta se dešava. U tom momentu Miljković i Marko Budimir prilaze belim kombijem, otvaraju se vrata, Đurić i ja predajemo Simketu Kojića i on ga ubacuje unutra. Ceo taj događaj je ispratila žena, plava, starija, silom prilika je bila tu. Pokazao sam joj značku i ruku da sačeka", rekao je. 

"Oni su krenuli, ženi sam rukom pokazao da može da nastavi. Seo sam u škodu i krenuo za njima. Sustigao sam ih tek na auto putu. Funkcija "audija" je bio čistač u slučaju kontrole. On je trebalo da privuče pažnju, a moja uloga, ako policija krene za nama, da izvršim sudar da ih onemogućim u pratnji kako bi kombiju dao vremena da oslobode Kojića, a da mu pre toga ubrizgaju cijanid u usta i neprimetno izbace iz kombija. Kod Miljkovića se nalazio mali špric sa cijanidom. To je bio rezervni plan."

U svom izlaganju Lalić je stigao do januara 2020. godine. 

"Miljković nas krajem meseca okuplja na stadionu - mene, braću Budimir, Nemanju Đurića (Tajson), Nemanju Simića i Lazara Ninkovića (Lucifer). Tu nam saopštava da njegov kum Mirko Kojić velika pretnja za njega i što zbog ubistva na šinama i zbog saznanja i učestvovanja u drugim likvidacijama, te da treba da mu pomognemo u otmici i likvidicaiji. Niko se nije protivio i ja sam pretpostavio da bi bilo štetno da ja regujem", kaže Lalić o ubistvu suvlasnika taksi udruženja i bivšem policajcu.

Lainovićeva majka je, kaže, narednih meseci dolazila na stadion raspitivala se o njemu, o novcu.

"Miljković je naložio da se svi držimo iste priče da je on svojeglav krenuo da se nađe sa nekim svojim prijateljem Damjanom koji je bio u Španiji i da ga je tu škaljarski klan oteo i likvidirao", kaže Lalić.

"Jedan dan na stadionu Miljković je od mene tražio da na fabrička podešavanja vratim Skaj aparate Lainovićevog brata i majke i da to opravdam tehničkim problemom. Rekao mi je da je Lainović svojeglav, da je umislio svašta, da može da bude opasan i da je možda prosleđivao materijal koji može da ih ugrozi majci i bratu. Pokazao mi je slike pokojnog Lainovića kog su likvidirali navodno članovi kavačkog klana. Razdvojili su Brašnjevića i Lainovića, a Lainovića su ubili hicem u glavu. Na slici se video Lainović naduvene glave, krvavog lica, isprebijan. Ležao je na travi dok su mu noge savijene u kolenima, bilo u rupi iskopanoj u zemlji. Mene je to iznenadilo, imao sam visoko mišljenje o njemu, izvršio je dve drske likvidacije, bio je veoma koristan. Posle ubistva u Atini trebalo je da Lainoviću i Brašniću bude isplaćeno milion evra i Zvicer je doneo odluku da svoj četvorici učesnika bude isplačeno 250.000 evra", objasnio je Lalić.

"Odlazimo u Atinu u decembru 2019. godine, tamo je bilo dvadesetak pripadnika kavačkog klana zbog Dedovića, Kožara... U januaru sam otišao avionom u Atinu i našao sam se sa Lainovićem. Kasnije je izbio problem sa Lainovićem, uhapšen je jer se potukao sa nekim drugima i nađen mu je pištolj sa prigušivačem. Ja sam bio na vezi između Zvicera i Lainovićeve mame koja je bila upisana kao Big mama, a brat Solomon. Zvicer nije hteo da komunicara direktno sa njima", rekao je Lalić. 

"Na utakmici na stadionu Čukarički jedna grupa navijača stajala je odvojeno i to je bio problem jer smo saznali da su imali u planu da nas napadnu. U danima posle utakmice zamoljen sam da pozajmim "škodu" koju sam koristio i Miljković, Belivuk i braća Budimir su otišli na sastanak sa Dejanom Lazarevićem. Miljković mi je rekao "upecali smo Kiću". Ja sam se najviše interesovao da li je izvršeno neko krivično delo mojim automobilom. Par dana kasnije Miljković mi je rekao da par dana kasnije budem na nekom javnom mestu sa video nadzorom kako bi ostao trag da nisam povezan sa krivičnim delom. Na internetu sam video da je Marković likvidiran, a kasnije su mi detaljno pričali Lainović, braća Budimir i Miljković", rekao je Lalić i dodao:

"Za to je bio angaživan Lainović. Dali su mu da obuče kaput jer ima specifičan hod i veći stomak. Parkirana unapred bila je "škoda superb" i posle ubistva je odložio oružje u skrivenu pregradu u "škodi", a potom ga je Miloš Budimir odvezao u štek stan. Auto je bio na mestu koje nisu pokrivale kamere. Par dana kasnije Budimir je angažovao neke momke da u jutarnjim časovima odvezu to vozilo", rekao je Lalić.

"Vratili smo se u Barselonu, zaustavili su nas policajci. Legitimisali nas, vozili smo se Miljkovićevim BMW, legitimisao sam se sa originalnim hrvatskim dokumentima koja su bila na tuđe ime. Oni su vršili potom transport narkoitika, vrlo brzo smo se našli, već se krajem aprila vratio sam se u Srbiju. Ilegalno sam prešao granicu preko Mađarske i nastavljam da se bavim prodajom Skaja. Učestvujem u sređivanju bunkera, postavljanju kamera. Pored prodaje Skaja simbolično sam učestvovao u prodaji droge u Beogradu. Kada sam došao u Beograd, Miljković i Belivuk su mi detaljno ispričali o ubistvu Gorana Mihajlovića, on je na Skaju bio nn. Pokazuju mi neke druge slike njegove, sa njegovim ugljenisanim telom, detaljno mi ispričali kako su ubili ubrizgavanjem cijanida iz šprica direktno u usta bez igle", kazao je Lalić. 

Laliću su rekli da su to uradili u nekoj kući, ali je on tada nije video. Dodao je da su mu rekli i da je Šuntić namamio Mihajlovića.

"Ispričali su da su posle ubistva Mihajlovića preko njegovog Skaja nabavili nešto oružja, droge pola kilograma kokaina. To je suštinski sve za Mihajlovića o čemu imam saznanja", rekao je. 

Istakao da mu je u tom periodu Miljković rekao da se osniva kriminalna grupa oslonjena na kavački klan, te da su preko Skaja komunicirali sa Radojem Zvicerom i da su za njega obavili praćenje jednog lica.

Lalić se na početku davanja svog svedočenja izvinio porodicama žrtava zbog svega što se desilo i zbog svega što će tokom njegovog izlaganja morati da čuju.

Jedan od branilaca rekao je da nema potrebe da se sluša o tom ubistvu jer je taj slučaj već presuđen, ali je Lalić objasnio da o tome govori da bi objasnio kako je sarađivao sa klanom i da je nekoliko dana posle tog krivičnog dela napustio zemlju, a u inostranstvu se bavio drogom i postao je distributer za aplikaciju Skaj.

"Otvorio sam firmu sa sedištem u Pragu. Ja sam bio vlasnik, a moj prijatelji saradnik, a kasnije i član grupe je bio direktor. Po izlasku iz zatvora Veljka i Marka, posle ubistva na šinama, ponovo smo stupili u kontakt i to putem Skaj aplikacije. Dogovorili smo se da se vidimo. Belivuk je bio sprečen, ali Miljković i ja smo se dogovorili da se početkom 2019. vidimo u Barseloni. Tamo smo se sreli i upoznao sam Marka Budimira, Nebojšu Jankovića, Luku Živanovića i još jednog momka za kog mislim da se zove Duško, ali on je posle uhapšen u Barseloni zbog ubistva Peruničića u Marbelji. Boravili smo u njegovoj kući koja je bila laboratorija za proizvodnju skanka. Luka je obavljao transport narkotika uglavnom za kavački klan, ali i za druge kriminalne grupe. Pevozilo se na desetine kilograma narkotika po evropskim gradovima", rekao je Lalić.

"Započeo bih svoje svedočenje hronološki. Belivuka poznajem dugi niz godina, a od 2016. smo sarađivali na poslovima sa drogom. Miljkovića sam upoznao preko Belivuka, kao njegovog prijatelja i posle ubistva Aleksandra Stankovića, od tada sam ih viđao zajedno. Zajedno sam nadalje učestvoavao sa njima u pratnji i opservaciji ljudi koji su pripadnici škaljarskog klana i koji su bili pretnja po život Belivuku", rekao je Lalić i nastavio: 

"2017. godine Belivuk i Miljković traže da učestvujem u pratnji i opservaciji Vlastimira Miloševića. Miljković mi je objasnio da su u zavadi i da je Vlastimir tražio da mu se baci molotovljev koket u stan u Krnjači. U januaru odlazimo u 27. marta gde smo locirali njegov auto "folskafagen", plavi, koji je bio parkiran ispred Mašinskog. Ja sam postavio GPS lokator na točku u tom periodu, takođe sam organizoao u postavljanju skrivene kamere, preko puta stana Vlastimira Miloševića, a snimak je bio skriven u stanu prekoputa Vlasitmirovog koji je koristio Nikola Spasojević", kazao je Lalić.

Sudsko veće donelo je rešenje kojim se odbija predlog advokata Marka Miljkovića, kojim je tražio da se udalje Hrvatin i Spasojević iz sudnice, a dok Lalić iznosi odbranu.

"Oni kao okrivljeni imaju pravo da čuju kako svedoče drugi okrivljeni", kratko je obrazložila sudija.

Vladimir Petrović, branilac Marka Miljkovića, zatražio je da se tokom izlaganja Srđana Lalića iz sudnice udalje druga dvojica svedoka saradnika, Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević.

Zamenik tužioca Saša Ivanić podsetio je da su okrivljeni saradnici učestvovali i na pripremnom ročištu, slušali odbrane, i da treba da ostanu u sudnici da slušaju.

Sudsko veće napravilo je pauzu od 40 minuta, kako bi odlučili o predlogu.

Srđan Lalić, okrivljeni-saradnik Tužilaštva za organizovani kriminal, počeo je da iznosi odbranu pred Specijalnim sudom u Beogradu. Lalić je poslednji sklopio sporazum sa tužilaštvom i učestovao je u svim likvidacijama kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Lalić je za govornicu izašao noseći u rukama fasciklu sa brojnim papirima, koje je raširio čim je stao za govornicu. Advokati su odmah zatražili da sud odluči da li može da koristi beleške tokom davanja iskaza, pa je veće napravilo kratku pauzu, kako bi doneli odluku o tome.

Sudija je istakla da Lalić ne može da koristi beleške, ali da oni mogu da ga usmeravaju pitanjima. 

"Vi ste zaključili sporazum o svedočenju sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, sud je to prihvatio, vi znate šta treba da govorite. Ja moram da vas podučim o pravima, dužni ste da govorite istinu i da ne prećutite ništa. Davanje lažnog iskaza je krivično delo", rekla je sudija.

Lalić je potom istakao da će njegovo izlaganje biti obimno.

"Skrenuo bih pažnju jer je moje izlaganje obimno. Biće više sati. Biće teško da ispratim i ispričam sve bez pomoći beleške", rekao je Lalić.

Tokom izlaganja odbrane Đorđevića za reč je javio vođa kriminalne grupe Marko Miljković.

Miljković: Recite mi za seksualno opredelje I. S. ili Šejića?

Đorđević: Šejić voli žene, I. S. je u stanju da izmisli.

Miljković: Da li vam je I. S. tražio novac, da li vam je pričao da je radio neke stvari oko novca?

Đorđević: Ne.

Miljković: Koji vam je inspektor dao da potpišete?

Đorđević: Stariji čovek oko 50, 60 godina.

Miljković: Je l to ista osoba koja vam je pretila silovanjem?

Đorđević: Oko pet, šest mi je pretilo silovanjem, celo odeljenje SBPOK.

Miljković: Da li se bojite pritvora?

Đorđević: Ne bojim se.

Miljković: Da li su vam pretili pritvorom?

Đorđević: Jesu i višegodišnjom kaznom.

Miljković: Koliko dobro poznajte mene i Veljka?

Đorđević: Znam vas kao starije navijače.

Miljković: Da li ste videli da nekog maltretiramo?

Đorđević: Nisam nikada.

Đorđević je progovorio i o otmici i silovanju I. S. u prostorijama na stadionu Partizana.

"Nikada nisam oteo, niti držao I. S. Sam I. S. u svom iskazu ne ističe, ni ne govori da sam ja bio blizu tog događaja. Ja sam sigurno bio na stadionu u to vreme, jer to je bio avgust kada imam pripreme. Ja I. S. niti sam odveo, niti zadržao, niti sam mogao da počinim krivično delo otmice. Što se tiče tog događaja koji mi se stavlja na teret da sam ga počinio sa 18 i po godina, mogu da kažem da sam u avgustu mesecu bio u restoranu na stadionu Partizana. Tamo se okupljaju ljudi, bili su čak i članovi UEFA", rekao je on.

Ponovio je da nije član navijačke grupe "Iz Principa",  već navijačke grupe mladih navijača.

"I. S. poznajem od 2016. godine, upoznali smo se u školi "Živojin Mišić", poznajem ga sigurno duže od svih ovde ljudi prisutnih. Imali smo se na društvenim mrežama, brojeve telefona.
Mogu da dodam da I. S. nisam niti uveo, niti vezivao, niti mu bilo šta radio bilo kada i bilo gde. Nisam bio ni blizu njega kada je on ušao sa nekoliko momaka. Ja sam video da je ušao, ali se tada nije ništa dešavao, niko nikoga nije tukao da bi mi to privuklo pažnju", rekao je Đorđević.

"Moji drugari koje sam spomenuo u iskazu od 21. maja 2021. - Dunjić, Šejić, Selak, poznajem ih sa tribine, tamo smo se upoznali. To su sve dobri momci, ne mogu da tvrdim da su ta lica bila sa I. S. u tom trenutku, a da su bili na stadionu seli bi za sto sa mnom i mojim saigračima. I. S. je dolazio stalno na utakmice, išao je sa nama na gostovanja, stalno sam ga viđao, nebrojeno puta je spavao tamo, on je iz Kostolca, nema gde da spava ovde", rekao je Đorđević, a potom ponovio da ga nije tukao, niti bilo šta drugo.

Inače, I. S. je, prema navodima optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal, silovan u prostorijama na stadionu Partizana.

Odgovarajući na pitanje sudije zbog čega se nije žalio advokatu da su ga pritiskali, Đorđević je odgovorio da je bio u strahu.

Đorđević se potom osvrnuo na optužnici.

"Tačka 1., da sam učinio udruživanje radi vršenja krivičnog dela.. Niti sam član bilo kakve grupe, niti sam to ikad bio, niti sam počinio krivična dela koja mi se stavljaju. Ja sam Partizanovo dete od kada znam. Svi navijaju za Partizan u kući, to nam je tradicija. Išao sam na utakmice, organizovano, sređivale su se karte preko sportskog kluba. FK Partizan volim samo kao sportski navijač i ništa manje", rekao je on i dodao:

"Osvrnuo bih se da nikoga nisam pratio od drugih grupa, jer ja za to nemam vremena. Imam tri treninga. Ja kada nađem vremena dolazio sam u restoran da popijem kafu jer ja na tom stadionu nekada u teretani imam treninge. Nikada nisam počinio takva neka dela."

Potom je istakao da nije ni znao da postoji neka organizovana kriminalna grupa.

"Niti sam činio bilo kakve delatnosti za bilo kakvu kriminalnu grupu. Prema mojim saznanjima takva grupa ne postoji.. Nikada nisam razmišljao da budem kriminalac i ja to ne mogu organski da podnesem. Prema tome, ta neka grupa koja se stavlja na teret prema mojim saznanjima nije postojala. Što se tiče Skaj aplikacije, ovde sam prvi put čuo za nju. Što se tiče ostalih optuženih, većinu ne poznajem, poznajem neke svoje drugare koji nisi sigurno članovi kriminalne grupe - Aleksa Šejić, Dunjić i Selak i jedan momak koji nije ovde", izjavio je Đorđević i dodao:

"Mi smo pravili koreografije, pisali transparente one stvari koje mladi navijači rade. U mom stanu nisu nađene droge, kriptovani telefoni, oružje, niko nije pominjao moje ime niti sam imao ikakvu komunikaciju sa ostalim optuženim."

Istakao je da Belivuka i Miljkovića poznaje kao navijače.

"Što se tiče Belivuka i Miljkovića ja njih poznajem kao starije navijače i mi mlađi navijači smo imali poštovanje prema njima, a elementarno je da poštujete starije od sebe. Bilo smo srećni kada nam priđu, pitaju nas: "Šta radite klinci, šta ima novo?" Ni ja, ni mlađi navijači nismo imali dublju komunikaciju, ja nisam imao ni njihove brojeve telefona", rekao je okrivljeni.

Pre izlaganja okrivljenih-saradnika, odbranu će izneti optuženi Vojislav Đorđević, koji se brani sa slobode.

Đorđević nije na prošlom pretresu izneo odbranu jer mu je bilo loše. 

"Hteo bi da povučem sve iskaze koje sam dao, kao neistinite, iznuđene i netačne iskaze", rekao je Đorđević na početku, a potom hronološki krenuo.

"Nakon mog lišenja slobode koje ste imali da vidite na malim ekranima, bačen sam na pod, a ja do tada nikada nisam hapšen, krivično gonjen. Moj otac je pozvao advokata branioca koji me i dan danas brani. Advokat je došao oko 7,8 časova, imali smo relativno kratak razgovor i odlučili smo da ne dajemo nikakav iskaz i da ćemo se dogovoriti kada dođe vreme, jer nisam znao zašto sam uhapšen. Inspektori su mi rekli da se vezujem za klan Veljka Belivuka. Kako je advokat otišao tako su krenule strahovite pretnje od strane inspektora.. Govorili mi koga treba da optužim da moram da dam taj iskaz inače će moji roditelji da budu silovani", rekao je Đorđević.

"Rekli su mi da nikada neću izaći iz zatvora, da nikada neću moći da igram rukomet za koji živim već 10 godina. A ako dam iskaz da se to ništa neće desiti i da ću biti pušten na slobodu. Menjali su uloge, jedan je bio dobar, drugi loš, pa tako u krug. Ja sam u tom trenutku tek ušao u 19 godinu. Bio sam uplašen za svoj život, svoju karijeru. Ja sam član rukometnog kluba "Partizan" godinama. Bio sam nagrađivan, imam preko 30 medalja, trofeja. Nikada nisam dolazio u situaciju da mogu da budem uhapšen. Od ogromnog straha za svoju porodicu i svoj život odlučio sam da dam iskaz", rekao je Đorđević.

Istakao je da je prilikom davanja iskaza u policiji bio slomljen psihički i fizički.

"Ne mogu da kažem da su me tukli jer nisu. Kada je moj advokat došao mi smo razgovarali oko sat vremena i možete da zamislite taj strah u meni za moju porodicu. Ja nisam mogao da ga slušam, da razgovaram sa njim. Sve vreme mi je u glavi bilo šta će biti sa mojom porodicom. Moj advokat mi je dao savete da ne dajem nikakav iskaz. Ali moj strah i nezrelost jer ja nikada nisam hapšen su me naterali da dam iskaz koji sam dao", rekao je Đorđević.

Pojedini optuženi, Boris Karapandžić, Miloš Lukić Selak, Vlada Georgiev i Filip Ivanovski, stigli su u zgradu suda nešto posle 14 sati. Njima je pritvor ukinut na prošlom glavnom pretresu jer su prestali da postoje razlozi za produženje, te se brane sa slobode.

Takođe, stigla je i Slađana Sekulić, jedina žena klana. Ona se od početka sudskog postupka brani sa slobode.

Suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića nastavlja se danas u Specijalnom sudu u Beogradu. Odbranu bi trebalo da iznesu okrivljeni - saradnici Bojan Hrvatin, Nikola Spasojević i Srđan Lalić.

Ono što javnost već duže vreme iščekuje jeste šta sve Lalić, koji je slovio za bliskog čoveka Belivuku i Miljkoviću, može da ispriča o zlodelima koja je počinila kriminalna grupa koja se tereti za sedam monstruoznih likvidacija.