Nakon što je u srpskoj javnosti digla velika prašina jer je kriminalna grupa Veljka Belivuka koristile poseban softver za tajno komuniciranje putem aplikacije "Skaj", a ministar unutrašnjih poslova izjavio da će se založiti da se takvi softveri zabrane i da se korišćenje zavede kao krivično delo, sudija Miodrag Majić kaže za Nova.rs da je ovakav predlog u krivičnopravnom smislu višestruko dubiozan.
Izjavu ministra unutrašnjih poslova Aleksandara Vulina od pre desetak dana, da se zalaže da posedovanje takozvanih Skaj telefona bude krivično delo, ispratilo je saopštenje Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) koje je predložilo Ministarstvu pravde da Radnoj grupi za izmenu Krivičnog zakonika zvanično uputi zahtev po tom pitanju, kako bi počela analiza pravnog okvira i normativnih uslova za uvođenje novog krivičnog dela.
Predlog tog udruženja je da se inkriminiše „upotreba uređaja za komunikaciju sa programima koji onemogućavaju ili otežavaju primenu zakonom propisanih posebnih dokaznih radnji, radi izvršenja, pripremanja ili podstrekavanja na krivično delo“, uz, kako su naveli, obavezno oduzimanje i uništavanje „Skaj“ telefona.
Iako za sada nema formalnog predloga, ovakve ideje otvorile su niz pitanja o čemu je Nova.rs razgovarala sa sudijom Miodragom Majićem koji nam je ukazao zbog čega je ova ideja problematična na više nivoa.
„Ovakav predlog je u krivičnopravnom smislu višestruko dubiozan. U računarske programe koji otežavaju primenu prisluškivanja spadaju svi oni softveri kod kojih je primenjen određeni vid zaštite privatnosti komunikacije, najčešće kroz tzv. enkripciju (šifrovanje) podataka. U tom smislu, pod udar ovakve inkriminacije došla bi većina danas poznatih softvera za “četovanje” poput Vajbera, Votsapa, Signala ili Telegrama“, započinje razgovor Majić, dodajući da je odmah jasno da bi to bila neprihvatljiva mera.
Sudija Majić kaže da tajnost pisama i drugih sredstava opštenja uživaju ustavnu, ali i zaštitu čitavog niza međunarodnih dokumenta.
„Dakle, bilo bi potpuno krivičnopravno neopravdano onemogućavati razvoj i upotrebu softvera koji pružaju bolju zaštitu privatnosti naših komunikacija. Tehnologija se svakim danom sve više razvija i čak i kada bi postojalo normativno opravdanje, ovakav posao bi bio jalov“, priča Majić.
To bi, kaže Majić, sličio poduhvatu u kom biste kažnjavali proizvođača kvalitetnih sigurnosnih vrata, zbog činjenice da bolja provalna zaštita onemogućava eventualno zakonito postavljanje prislušnih uređaja u vaš prostor.
„Sa druge strane, drugi deo ponuđene inkriminacije je možda i još besmisleniji. Izvršenje i podstrekavanje na izvršenje krivičnog dela, a neretko i njihovo pripremanje, kažnjivi su bez obzira na to da li su učinjeni putem ovakvih ili sličnih softvera ili ne. Čak i kada bi ovakva inkriminacija opstala, samo korišćenje softvera u te svrhe bilo bi krivičnopravno bagatelno u poređenju sa težinom izvršenih, podstrekavanih ili pripremanih krivičnih dela, tako da se i u tim smislu može videti nedovoljna promišljenost ovakvog predloga. Zbog toga bi umesto brzopletih inkriminacija, u stvarnoj borbi protiv organizovanog kriminala, bilo potrebno stimulisati ulaganje u znanje i opremu onih koji se zakonitim merama u ovakvim slučajevima bave“, kaže Majić.
Na pitanje koliko bi ovaj predlog bio obiman posao za naše nadležne, Majić kaže da sama inkriminacija možda nije toliko kompleksan i dugačan proces, koliko bi dugo trajalo kajanje zbog takvog postupka.
„Kao i većina nedovoljno promišljenih poslova, i ovaj bi se mogao obaviti relativno brzo. Trajao bi onoliko koliko je potrebno da neki „ekspert“ napiše ovakvu ili sličnu inkriminaciju i da skupštinska većina istu po hitnom postupku usvoji. Kao i obično, kajanje zbog besmislene inkriminacije bi trajalo znatno duže“, navodi Majić.
MUP dekodirao „Skaj“?
Od kako su Veljko Belivuk i Marko Miljković zajedno sa pripadnicima njihove grupe privedeni početkom februara, javnost u Srbiji gotovo svakodnevno ima prilike da sazna pregršt informacija o pomenutom „Skaju“, kako od ministra unutrašnjih poslova, tako i od samog predsednika Aleksandra Vučića.
Tako smo saznali da su Belivuk i ekipa koristili softver koji je nemoguće dekodirati ali je to ipak, kako je Vulin izjavio, Ministarstvo unutrašnjih poslova učinilo.
Na pitanje novinara da objasni postupak dekodiranja, rekao je da su od osumnjičenih oduzeta 44 telefona koji su dešifrovani i u kojima su nađeni brojni dokazi. Spomenuto je i da je Srbija pozajmila tehnologiju zahvaljujući kojoj su komunikacije „dešifrovane“ i presretnute i iz njih izuzeti dokazi. Ipak, sam proces, ostao je po svemu sudeći tajna.
Tragom te informacije, portal Nova.rs je pokušao da razgovara sa nadležnom osobom iz kompanije koja je lansirala „Skaj“, kao i da proverimo da li je, kako je to navedeno na sajtu, ovdašnje ministarstvo, ministar, predsednik Vučić ili bilo ko od njih ostvario uslove da osvoji nagradu od pet miliona dolara koliko kompanija nudi svakome ko uspe da „provali“ aplikaciju.
Međutim, na sajtu nas je sačekalo obaveštenje da je ugašen od strane FBI i da je protiv šefova kompanije sa sedištem u Vankuveru, tužilaštvo u San Dijegu podiglo je optužnicu zbog „svesnog i namernog učešća u zločinačkom poduhvatu koji je olakšao uvoz i distribuciju droge upotrebom šifrovanih komunikacionih uređaja kompanije, generišući stotine miliona dolara profita“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare