9
Na nedavno održanom Kongresu ekstremno desničarskih organizacija i partija u Sankt Peterburgu u Rusiji, Srbiju su predstavljala dva pokreta, prvi je manje poznata Srbska akcija, drugi su Narodne patrole, oba po zlu poznata po svojim ekstremističkim idejama ali i uličnim akcijama.
U Sankt Peterburgu u Rusiji, odžan je 24. i 25. septembra održan je kongres ekstremističkih organizacija i partija iz Evrope i sveta i osnovana krovna organizacija pod nazivom Međunarodna suverenistička liga (ISL). Iako su proklamovani ciljevi „odbrana hrišćanstva i tradicionalnih vrednosti“ u pitanju su ekstremne, desničarske organizacije koje baštine fašističko i nacističko nasleđe. Mnoge od njih prešle su sa reči na delo, pa osim propagande u obračunu sa političkim protivnicima, etničkim i seksualnim manjinama, migrantima i političkim protivnicima leve i građanske orjentacije koriste i pesnice.
Pročitajte još:
9
2
8
Šta su Narodne patrole i Srbska akcija koji su osramotili Srbiju u Sankt Peterburgu? Mnogo su poznatije Narodne patrole, na čijem čelu se nalazi Damnjan Knežević, koji je čak održao i govor na Kongresu ekstremnih desničara. Iako za sebe tvrde da nisu nikakvi fašisti ili nacisti, ono što rade ih demantuje i jasno svrstava na krajnje desnu stranu političkog spektra.
Vrlo su aktivni poslednjih pet, šest godina, a na meti im se najviše nalaze migranti, omiljena meta svih ekstremno desničarskih pokreta kako u Srbiji, tako i širom sveta. Oni su organizovali i nekoliko konkretnih akcija protiv migranata širom Srbije, u nameri da „očiste ulice naših gradova i sela“. U februaru 2020. godine petnaestak pripadnika Narodnih patrola maltretiralo je izbeglice, svoju akciju snimali mobilnim telefonom i klip postavili na društvene mreže. Zbog toga je Knežević pozvan u policiju i saslušan u svojstvu građanina. Ipak, pokret nije zabranjen.
Knežević, čelni čovek Narodnih patrola političku karijeru započeo je u Srpskom saboru Zavetnici. Iz Zavetnika je Knežević izašao nakon što je smenjen sa funkcije potpredsednika 2014. godine, jer su im smetali njegovi stavovi koji su i za njih bili suviše ekstremni. Potom je bio u organizaciji Nema predaje Kosova i Metohije, ali je potom otišao korak dalje i osnovao sadašnji pokret.
Članovi Narodnih patrola, iako navodno protiv vlasti, više od režima jedino mrze protivnike režima. Njihovi članovi su redovni posetioci protesta građana protiv vlasti Srpske napredne stranke, ali najčešće da bi izazivali incidente, otimali i uništavali zastave i parole koje nisu po njihovom ukusu, fizički napadali aktiviste nevladinih organizacija i opozicionih pokreta i stranaka. Deo njihovog kolorita je i bliskost ruskim ekstremističkim organizacijama, pa redovno nose majice i obeležja raznih ekstremističkih organizacija iz Ruske federacije, uključujući i zloglasnu plaćeničku jedinicu Vagner.
Sam Damnjan Knežević bio je svojevremeno uhapšen pod sumnjom za rušenje ustavnog poretka, a nakon što je jedno vreme proveo u pritvoru, pušten je na slobodu a da protiv njega nije podignuta optužnica za to krivično delo.
Srbska akcija je manje poznata ali na neki način opasnija organizacija od Narodnih patrola, mada te dve organizacije međusobno sarađuju. Osim što ne poznaju najbolje gramatiku srpskog jezika i nisu upoznati sa jednačenjem po zvučnosti, pa pišu srbska a ne srpska akcija, ništa drugo što oni rade nije ni najmanje smešno.
U pitanju je organizacija koju je, kako piše na njihovom sajtu, osnovao jedan pravnik 2010. godine. Srbska akcija otvoreno propagira ideje jednog drugog pravnika, Dimitrija Ljotića, zloglasnog saradnika nacista tokom Drugog svetskog rata, koji su, iizmeđu ostalog vodili đake i građane na streljanje 1941. godine u Kragujevcu. Ljotić je bio vođa Jugoslovenskog narodnog pokreta „Zbor“ koji je bio aktivan još u Kraljevini Jugoslaviji i to je jedina fašistička organizacija koja je delovala na teirtoriji okupirane Srbije tokom Drugog svetskog rata. I uoči okupacije Ljotić je bio aktivan u širenju antikomunističke, antidemokratske i antisemitske propagande, a najčešće je nazivan klerofašistom jer je bio religiozan čovek, ali mu to nije bila prepreka da bude ideolog mržnje i inspirator za nebrojene zločine koje su počinili ljudi pod njegovom komandom.
Danas Srbska akcija takođe targetira omiljene žrtve svih desničarskih pokreta, pre svega Rome i druge manjine, LGBT populaciju, političke neistomišljenike. Postali su poznati široj javnosti nakon akcije od 2014. godine kada su delili letke u kojima su pozivali na progon Roma, pa je uhapšen njihov član Filip Gajić. Njihovi neprijatelji su i nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, sumnja se da su upravo njihovi članovi i simpatizeri među napadačima koji upadaju na izložbe i prekidaju događaje koje organizuju NVO.
Ali, poslednjih godina SA ima i druge aktivnosti, mnogo opasnije, a to je slanje dobrovoljaca u Ukrajinu, naravno na ruskoj strani. Poslednjih godina članovi i simpatizeri ove ekstremno desne organizacije odlaze u Ukrajinu da se bore na strani Ruske federacije, a među njima je bio i Stefan Dimitijrević, član ove organizacije koji je poginuo u aprilu 2022. godine. On nije jedini čovek blizak ovoj organizaciji koji je stradao na tom raitšu.