Šta se zapravo krije iza istrage o zvučnom incidentu? Advokat Ćorda upozorava na prave namere tužilašva, ali i šta znači naredba Evropskog suda

Naime, 15. marta došlo je do zvučnog incidenta koji je izazvao stampedo među građanima na protestu, koji su naknadno potražili zdravstvenu pomoć, žaleći se na zujanje u ušima, vrtoglavicu i ostale simptome.

Ubrzo su se pojavile sumnje da je navodno upotrebljen zvučni top, ali su MUP, BIA, ali i najviši predstavnici vlasti oštro demantovali te navode. Ipak, ustanovilo se da nešto ne štima. Tako je MUP najpre tvrdio da ni nemaju zvučni top, a kada je otkriveno da imaju uređaj LRAD, rekli su da je on u magacinu. Potom su se pojavile fotografije LRAD-a montiranog na policijskom džipu, tokom protesta, iza Skupštine. Tada su saopštili da ga koriste kao megafon.

Istragu zvučnog incidenta je, pod pritiskom javnosti, 16. marta naložilo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, da bi samo dva dana kasnije stigao prelimirnarni rezultat - nije upotrebljen zvučni top. Odnosno, tužilaštvo je na osnovu prikupljenih izveštaja od MUP Srbije, Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja, Bezbednosno-informativne agencije, navelo sledeće: „Iz svega navedenog, odnosno iz Izveštaja svih navedenih institucija, nedvosmisleno se utvrđuje da niko od navedenih organizacionih jedinica i pripadnika angažovanih na obezbeđenju protesta, nije čuo, video i upotrebio tzv. zvučni top".

Koji će biti epilog istrage?

Shodno prvom, očigledno preuranjenom zaključku, datom bez urađene komplektne istrage, postavlja se pitanje da li uopšte javnost može da očekuje da će isto tužilaštvo zaista rasvetliti događaj od 15. marta.

"Plašim se da je tužilaštvo pokrenulo istragu da bi utvrdili da niko nije kriv i da onda tu stvar stave "ad acta", pošto za istu krivičnu stvar ne možete dva puta da vodite istragu. Šta oni sada mogu da urade? Mogu da sprovedu predistražne radnje i prikupljanje obaveštenja i da utvrde da se ništa nije desilo i da saopšte da je tužilaštvo ispitalo sve navode i saznalo da nema elemenata nikakvih krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti. Odnosno, da nema osnova sumnje da se donese naredba o sprovođenju istrage i tako zatvore celu priču", smatra za Nova.rs advokat Stefan Ćorda.

S tim u vezi, postavlja se pitanje i da li je zaista bilo moguće da tužilaštvo za svega 48 sati analizira sve dostavljene izveštaje iz nekoliko insituticija i da, bez ispitivanja oštećenih građana, zaključi da nije došlo do upotrebe zvučnog topa.

"Apsolutno nije moguće, najpre jer se lekarima javilo više od 100 ljudi, koji su pribavili dokumentaciju i koja je u uzročnoj vezi sa onim što se dogodilo. Tužilaštvo je, čini se, to uradilo više po nečijoj želji, verovatno da bi završili priču oko zvučnog topa. Nemojte da zaboravite da je od tada do danas Evropski sud za ljudska prava u Strazburu dao nalog da se ispitaju sve okolnosti vezane za to da li je upotrebljen zvučni top. Verujem da oni sada moraju da formalizuju tu odluku da nije korišćeno zvučno oružje, a ne da to bude na nivou: "Evo, majke mi, rekli smo da nije ništa"", ističe naš sagovornik i dodaje:

"Kada je reč o Evropskom sudu za ljudska prava, treba napomenuti da taj sud ima dosta presuda protiv Srbije zbog toga što naši organi nisu sprovodili delotvorne istrage i time su građanima Srbije povredili pravo na pravično suđenje. Praktično, kada vi posle dva dana kažete: "Nema ništa, to nije zvučni top", jasno je da vi niste sproveli delotvornu istragu, zbog čega su povredili osnovna ljudska prava građanima Srbije".

"Moguće ozbiljne packe"

Naš sagovornik ističe da tužilaštvo, zbog naloga Evropskog suda, mora formalno da ispuni sve razloge za delotvornu istragu.

"Oni će, budite sigurni, da zaključe da tu nije bilo elemenata krivičnog dela, Dakle, da ne bi ostalo na onome od pre dve nedelje: "Nismo, majke mi",  nego: "Evo, mi smo ispitali te ljude". Oni će verovatno reći da su ti ljudi imali neke druge, zdravstvene probleme, te da ne može da se utvrdi direktna uzročno-posledična veza između događaja, poput toga da su to bili srčani bolesnici. Zapravo, sve će da relativizuju", izričit je advokat Stefan Ćorda.

Čini se da je građanima jedina slamka spasa zapravo Evropski sud za ljudska prava koji je od Vlade Srbije zatražio da dostavi odgovore na navode o upotrebi zvučnog oružja na protestu. Evropski sud za ljudska prava obavestio je organizacije civilnog društva da je 31. marta primio odgovor Republike Srbije i pozvao je organizacije civilnog društva da do 8. aprila dostave komentare na odgovor države.

"Mi u Srbiji gledamo u taj Evropski sud za ljudska prava, kao i druga tela Saveta Evrope, kao našu prvu slamku spasa u nepravdama koje nam se dešavaju. Zapravo je ideja da to bude krajnji korektiv, da kada se sva pravna sredstva u jednoj državi iscrpe, ako postoje uslovi, da se možete žaliti Evropskom sudu da je vaša država povredila vaša ljudska prava. Mnogi građani misle da će Evropski sud da poništi presude sudova u Srbiji, a zapravo, Evropski sud samo, ako prihvati da odlučuje o našim predstavkama, u dalekim godinama od kada se neki štetni, nepravedni događaj desio za naše građane, kaže da smatraju da je povređeno osnovno ljudsko pravo, pravo na pravično suđenje, nalože da se nešto ponovo uradi i dosude odštetu. Ipak, u ovom slučaju, njihov nalog može značiti ozbiljne packe Republici Srbije", navodi Ćorda.

Podsetimo, srpski zvaničnici prvo su negirali da MUP Srbije uopšte raspolaže takvim uređajem, ali kako su se pojavljivali novi dokazi, a na kraju i fotografije samog uređaja na vozilu Žandarmerije, ispred Skupštine Srbije, vlasti su priznale da ga poseduju.

Ne jedan, već 16 uređaja LRAD (long distance acustic device) i to dva tipa, LRAD 100x, manjeg dometa i LRAD 450xl srednjeg dometa. Na konferenciji za novinare ministar Ivica Dačić i v. d. direktora policije Dragan Vasiljević ubeđivali su javnost da je LRAD u stvari „malo jači megafon“.