Srpski ministar pravde traži da Haški tribunal pusti Ratka Mladića na prevremenu slobodu

On je ukazao na rezloucije Saveta bezbednosti 1966 i 2637 iz 2010. godine i 2022. godine, kojima, se poziva da mehanizam pruži mogućnost za prenos svojih preostalih aktivnosti u dogledno vreme i osvrnuo se na slučaj "Jojić i Radeta", koji Mehanizam odbija da prepusti Srbiji na procesuiranje i traži da se optuženi izruče Hagu.

Vujić je istakao da ponašanje Srbije u vezi sa ovim slučajem ne predstavlja kršenje njenih međunarodnih obaveza, kako tvrdi predsednik Mehanizma, već napor da se postupa u skladu sa Rezolucijom SB 1966.
Ocenio je da je neosnovano poništenje odluke o prenosu slučaja Petra Jojića i Vjerice Radete, optuženih za nepoštovanje suda, u nadležnost pravosuđa Republike Srbije, i ukazao da je mnogo ozbiljniji slučaj Vojislava Šešelja, upućen Srbiji i da se suđenje vodi na zakonit i pravilan način.

Ponovio je da je Srbija spremna da preuzme nadležnost za slučajeve koji se tiču nepoštovanja suda i davanja lažnog svedočenja, i istovremeno podsetio da iako su brojni svedoci tužilaštva zloupotrebili svoj status svedoka ili dali lažno svedočenje, to nije rezultiralo pokretanjem bilo kakvog postupka za nepoštovanje suda ili davanje lažnog svedočenja.

On je ukazao i na kritike zbog promene dugogodišnje prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Mehanizma, kada je reč o prevremenom puštanju na slobodu osuđenih lica, koju je krenuo da sprovodi bivši predsednik Mehanizma, sudija Karmel Agijus i to unapređujući poziciju tužioca, uprkos činjenici da uloga tužioca nije da interveniše u odlukama o ovim pitanjima.

"Kao rezultat ovih promena u praksi, stopa odobrenja za prevremeni otpust u Mehanizmu je pala sa oko 82% u periodu 1999-2018. godine na manje od 12% za period 2019-2025, gde su puštanja bila opravdana humanitarnim razlozima, dok je u jednom slučaju puštanje na slobodu bilo odobreno samo 3 dana pre smrti", rekao je ministar.

On je rekao da se ovom praksom stvaraju dvostruki standardi i krše takozvana "Mandelina pravila" koja zahtevaju nediskriminaciju zatvorenika i postepeni povratak u društvo. Rekao je da je već oko 2/3 osuđenih lica pred Tribunalom/Mehanizmom pušteno na slobodu i vraćeno u zemlju porekla, dok preostala osuđena lica, primenom novih sada ostaju u zatvoru van zemlje porekla.

Dao je uveravanja da će uslovi za prevremeno puštanje na slobodu ili privremeno puštanje na slobodu, za koje Srbija daje garancije, biti u potpunosti poštovani.

On je posebno ukazao na ozbiljno zdravstveno stanje generala Ratka Mladića i odbijanje Mehanizma da ga privremeno pusti na slobodu radi lečenja iz humanitarnih razloga.

"Budući da je očigledno da general Mladić ne dobija adekvatan tretman u zatvoru u Hagu, Srbija traži njegovo puštanje na prevremnu slobodu i za to je već dala sve potrebne garancije", rekao je Vujuć.

Članicama SB skrenuo je pažnju i na posebno tešku situaciju osuđenih lica koja služe zatvorske kazne u Estoniji, čiji položaj nije u skladu sa minimalnim standardima UN za postupanje sa zatvorenicima.

Kada su u pitanju postupci za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava koji se vode pred nacionalnim sudovima, ministar je ukazao članicama SB da Tužilaštvo Mehanizma nema nikakva ovlašćenja nad nacionalnim pravosudnim institucijama, bez obzira na političko zadovoljstvo ili nezadovoljstvo njihovim radom.

On je istakao da u Srbiji nijednoj osobi koja je počinila krivično delo neće biti odobren azil ili sklonište, isto kao što krivični postupak neće biti pokrenut ukoliko nema dovoljno dokaza koji ukazuju na razumnu sumnju da je krivično delo učinjeno.

Kritikovao je izveštaj Tužioca Mehanizma u kojem pokreće pitanja izvan svoje nadležnosti, srpski ministar je posebno skrenuo pažnju članicama SB na činjenicu da se ratni zločinci, odgovorni za brojne zločine počinjene tokom sukoba 1990-ih, veličaju tako što se aerodromi, trgovi i ulice nazivaju po njima. Ukazao je da na aerodrom u Hrvatskoj koji nosi ime haškog optuženika Franje Tuđmana kao i brojne lokacije u BiH sa imenom takođe haškog optuženika Alije Izetbegovića.

Ministar je rekao i da je Tužilaštvo Mehanizma u velikoj meri odgovorno za negovanje politike nekažnjivosti, posebno za zločine čije su žrtve bili pripadnici srpskog naroda.

"Podsećam na oslobađajuće presude, na primer, Ramušu Haradinaju za teške zločine na Kosovu i Metohiji, Naseru Oriću za teške zločine u regionu Podrinja u Bosni i Hercegovini i Anti Gotovini za teške zločine u današnjoj Hrvatskoj, koje takođe predstavljaju nasleđe Mehanizma, koji je značajno ojačao politiku nekažnjivosti za zločine počinjene protiv srpskog naroda na KIM, u Hrvatskoj i BiH", rekao je Vujić.