0
Nenad Vučković zvani Vučko, službenik Ministarstva unutrašnjih poslova, za kog je objavljivanjem audio-zapisa sa sastanka sa huliganima, praktično dokazano da je istovremeno radio i za policiju i za kriminalce, godinama se dovodio u vezu sa sumnjivim osobama iz mafijaških krugova. Dok Vučkovićev poslodavac ćuti, iz izjava njegovih kolega moglo bi se naslutiti i u kom pravcu bi jednog dana mogla teći Vučkovićeva odbrana od ovih optužbi, a nešto slično već su uradili policajci uhapšeni u okviru grupe Darka Šarića.
Objavljivanjem audio-zapisa sa sastanka koji je, kako je naveo KRIK, sa huliganima organizovao Nenad Vučković zvani Vučko, inače zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na kom se čuje kako komentariše ubistvo Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, ali i dešavanja u podzemlju, usledio je kao kruna onoga o čemu se godinama govorka. Da je Vučković bio blizak sa Stankovićem, potvrđuju i zajedničke fotografije sa Partizanovih utakmica, na kojima Stanković i Vučković poziraju. Kako je sam Vučković ispričao, trebalo je i da se okume, ali ih je u tom sprečila mafijaška likvidacija kada je u Bačvanskoj ulici izrešetan Stanković.
O Vučkovićevoj povezanosti sa huliganima svojevremeno je govorio i tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, pokušavajući da opravda njegovo drugovanje sa sumnjivim likovima koji su odavno navijačku ulogu zamenili kriminalnom.
„Ne znam da li je vođa, ali znam da je navijač Partizana, ne mislim da postoji krivično delo biti navijač ili vođa navijača“, rekao je Stefanović dodajući da je ranije prošao bezbednosnu proveru.
0
1
3
Ipak, gotovo sedam godina nakon ove izjave, čini se da je Vučković bio mnogo više od običnog navijača, simpatizera fudbalskog kluba. KRIK je, podsetimo, objavio audio-zapis sa sastanka sa huliganima, a koji je snimio Vladimir Grek, inače optuženi član kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Na njemu se može čuti kako Vučković savetuje huligane kako da se ponašaju, objašnjava zbog čega je ubijen Stanković i iznosi pojedinosti iz podzemlja.
Zbog svih ovih saznanja redakcija portala Nova.rs kontaktirala je Ministarstvo unutrašnjih poslova, a interesovalo nas je da li će reagovati povodom informacije da je Vučković član kriminalnog klana i da li će protiv njega biti pokrenuta istraga. Međutim, do danas na naša pitanja nije odgovreno, a čini se da će se zavet ćutanja održavati i u narednom periodu.
Ipak, ukoliko se iko bude drznuo da poslovanje Vučkovića stavi pod lupu istražnih organa, već sada se može naslutiti u kom pravcu bi mogla ići njegova odbrane.
Ukoliko se vratimo na početak godine, kada je januara održana konferencija povodom hapšenja „balkanskog kartela“ i kada su načelnika Uprave kriminalističke policije Ninoslava Cmolića upitali o Vučkoviću i ekipi Veljka Belivuka, Cmolić je odgovorio: „Verovatno je u nekim dopisima u određenom svojstvu, na samoj optužnici nije“, rekao je ne želeći da precizira na kojoj poziciji u MUP Vučković radi.
Ako se po jutru dan poznaje, ova izjava mogla bi biti uvertira u ono što će uslediti kao Vučkovićeva odbrana od svih javnih optužbi, a nešto slično imali smo prilike da vidimo i prilikom odbrane policajaca koji su uhapšeni kao članovi grupe Darka Šarića, a optuženi da su pomagali njegovoj kriminalnoj grupi.
Naime, policijski službenici Milutin Radovanović i Danilo Stojanović, želeći da opravdaju komunikaciju sa Darkovim bratom Duškom Šarićem i huliganom Urošem Radovanovićem (ranije se prezivao Mišić), tvrdili su da su sve vreme radili za službu i da su od kriminalaca i osobama iz njihove okoline prikupljali informacije o kojima su dalje obaveštavali nadređene.
„Radna grupa se bavila tajnim nadzorom nad navijčkim grupama. Nju je vodio (Ninoslav) Cmolić“, kazao je Stojanović, a preneo KRIK.
Deo rada grupe je bilo da se izgrade kontakti sa huliganima – pre svega onima koji navijaju za Crvenu Zvezdu.
„Prve kontakte koje smo napravili (sa huliganima) smo kasnije produbljivali. Koristili smo da nešto čujemo, da nešto saznamo. Predstavljali smo sebe kao fanove Crvene Zvezde“, kazao je.
Objasnio je da su u ovom poslu sarađivali sa uticajnim funkcionerom BIA – Markom Parezanovićem.
„Parezanović je načelnik sektora za bezbednost u okviru BIA-e. Preko Marka Parezanovića smo o tome obavestili lično predsednika Aleksandra Vučića“, ispričao je Stojanović.
Nešto slično ponovio je i njegov kolega Radovanović, rekavši da su o svemu obaveštavali i bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića.
„Duško Šarić, koliko znam, nije nikad označen kao član kriminalne grupe. Znali smo da od njega možemo da prikupimo bitne informacije za Srbiju. Ali smo pre stupanja u kontakt sa njim pričali o tome sa ministrom Nebojšom Stefanovićem. Ministar je rekao da postoji potreba i da je dobro da imate komunikaciju sa takvim licem. Takođe, obavešten je i (bitan funkcioner BIA) Marko Parezanović“, objasnio je Radovanović.
Uprkos tome što bi Vučković i njegovi nadređeni mogli tvrditi da je sve vreme bio na „tajnom zadatku“, to jest da je za račun službe prikupljao podatke iz kriminalnih i huliganskih redova, ova priča, prema rečima našeg sagovornika, penzionisanog policajca, „ne pije vodu“.
„Iako ovde govorimo o nizu pretpostavka bez da imamo uvid u konkretne dokaze prikupljene operativnim ili bilo kojim drugim radom policije, teško je sa ove tačke gledišta govoriti o Vučkoviću kao o policajcu koji je sve vreme radio za službu. Tome u prilog govori informacija da je nakon Stankovićevog ubistva iz 2016. godine preuzeo njegove lične stvari od svojih kolega, a potom je razbio dva njegova telefona, kako je rekao, u besu. Iako je tužilaštvo odlučilo da u ovakvom postupanju nema krivičnog dela, teško je, gotovo neverovatno, poverovati da jedan policajac uništi uređaje koji bi mogli biti odlični izvori informacija o tome šta je prethodilo ubistvu, sa kim je Stanković kontaktirao, pa možda i podatke o poslovima u podzemlju“, kaže penzionisani policajac koji nije želeo da mu objavimo ime i prezime.
Bonus video: AUDIO – Vučković o ubistvu Stankovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare