Tačno šest godina navršilo se od kriminalne sačekuše u kojoj je ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi u pucnjavi u Bačvanskoj ulici u Beogradu. Stanković, nekada označavan kao "državni projekat", nekada kao najveći narkobos tog vremena u beogradskom podzemlju, a kako smo nedavno saznali i kao perspektivan mladić sa željama "običnog čoveka", bio je, saznali smo nedavno i vlasnik blindiranog automobila u kom se u noći ubistva nije vozio jer - nije imao goriva. Etiketiran kao najgori među najgorima ipak je dovoljno značajan da zbog njegove likvidacije tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović proglasi prvi, veliki rat protiv kriminala.
Ni istraga, kojom su se doduše „dobacivala“ razna odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ni posle šest godina nije iznedrila osumnjičenog za njegovo ubistvo ili makar osumnjičenog da je u likvidaciji na bilo koji način učestvovao. Stanković je u to vreme slovio za vođu navijačke grupe „Janjičari“ koja je, nakon njegove smrti, preimenovana i reorganizovana u „Principe“, pod vođstvom Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja.
Uticaj na tribinama i vođstvo nad navijačkom grupom usledilo je nakon jednog prebijanja na tribini, uprkos tome što Stanković zapravo nikada nije bio simpatizer niti navijač Partizana. Ipak, tribinom je zagospodario brzo, okružio se opasnim mladićima, a paralelno sa uticajem na stadionu, rastao je i onaj koji je imao u samom Partizanu.
Verovatno prvi put kada je srpska javnost zapravo videla lik Aleksandra Stankovića jeste onaj kada zajedno sa Veljkom Belivukom i Darkom Ristićem ispred stadiona Partizana presreće i napada obezbeđenje direktora Miloša Vazure. Sigurnosne kamere su usnimile ovaj trenutak, kao i onaj čuveni kadar kada Stanković prilazi nadzornoj kameri i pokazuje srednji prst, uopšte ne skrivajući svoje lice. Iz ovog ugla posmatrano, takav bi se postupak mogao posmatrati kao svojevrsna poruka i najava onoga što sledi…
Uprkos osuđujućim presudama za drogu i nelegalno držanje oružja, Stanković je uspeo da čak 12 puta izbegne odlazak na izdržavanje zatvorske kazne, pravdajući se da mu je zdravlje narušeno. Ipak, paralelno sa tim, odlazio je na utakmice, bavio se obezbeđenjem i drugim poslovima, a čak nije ni izgledalo kao da se krije od suda.
Tako je bilo i kobne večeri, kada je Stanković, nakon treninga u teretani u Ulici gospodara Vučića seo u svoj automobil, zajedno sa telohraniteljem. Nepoznati napadači presreli su ih i otvorili rafal iz automatskih pušaka i sasuli na desetine hitaca u Stankovića. Znali su da nosi pancir, pa su pucnji bili grupisani u visini glave. Odmah su pobegli, a tek dva dana kasnije u Zvezdarskoj šumi, pronađen je zapaljeni BMW, za koji se veruje da je korišćen u likvidaciji.
Ono što su napadači, po svemu sudeći takođe dobro znali, jeste da se Stanković te večeri neće voziti u blindiranom automobilu koji je, prema nekim nezvaničnim informacijama, dobio na poklon. „Vreme“ je nedavno otkrilo da je taj automobil ostao u garaži, jer u njemu nije bilo goriva.
Kako je nedeljnik „Vreme“ nedavno otkrio, vrh MUP-a je odlučio da će na istrazi ubistva Saleta Mutavog ubuduće raditi Služba za borbu protiv droga. Pošto je istraga potpuno upropašćena posle godinu dana, predmet „Spartanac“ je prosleđen Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Međutim, slučaj ni posle šest godina nije rasvetljen.
Izvor nedeljnika „Vreme“ otkrio je da je nekoliko nedelja pre likvidacije, Stanković imao sastanak sa Filipom Koraćem. Susreli su se ispred kafea „Izlog“ u Ulici 27. marta.
„Sastanak im je ugovorio jedan od opasnijih dilera heroinom u Srbiji. Pregovori su doživeli fijasko. Saletu Mutavom više nije mogla da pomogne ni politička zaštita zato što je na sastanku prekršio kodeks mafije i lupio šamar Filipu Koraću, desnoj ruci Luke Bojovića. Time je, kako se sumnja, smrtno uvredio i sagovornika i domaćina sastanka. Nekoliko klanova se udružilo i osveta je bila neizbežna“, navodi taj nedeljnik. Međutim, koliko je ovaj susret imao uticaja na ono što će se kasnije dogoditi, nije poznato.
U domenu urbane legende ostale su i priče da su Stankoviću glave došli „Crnogorci“. Zaraćeni crnogorski klanovi, škaljarski i kavački, svakako jesu imali svoja uporišta u našem glavnom gradu. Likvidacije nakon Stankovićeve ređale su se kao na traci, mnoge su, kao i Stankovićevam, ostale nerasvetljene. Tek poneka nezvanična informacija povremeno ispliva, pa tako i da je u Stankovićevom automobilu, nakon ubistva, pronađen rokovnik u kom je naveo svoje ciljeve do kraja te 2016. godine, koju nije dočekao. Navedeno je: stan za mene i Beku, 500.000 evra da sakupim, dizanje firme na noge, sat neki lep da uzmem, slučaj/pasoš da rešim, da smršam na 100 kilograma.
Interesantno je da se Stankovićevo ime pomenulo u još jednom rokovniku, onom koji je pronađen u kancelariji inspektora Dejana Milenkovića, službenika MUP čije se ime nalazi na optužnici zajedno sa Dijanom Hrkalović i Miloradom Šušnjićem. Detaljnim pregledom Milenkovićevih beleški primećeno je da je na listu broj 18, hemijskom olovkom plave boje ispisan je tekst „Sale Mutavi (uokvireno) tražio kontakt sa Branom Mićunovićem“, sa najbližim datumom upisa 03. oktobar 2016. godine i tekst „Sale Mutavi – državni projekat“, sa najbližim datumom upisa 03. okrobar 2016. godine.
Bonus video: Napad na Miloša Vazuru i njegovo obezbedjenje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar