3
Nisu ni prva navijačka frakcija, nisu ni jedina, čak ni u okviru Partizanove familije, ali su verovatno prvi koji su shvatili koliku moć imaju navijači u Srbiji i koliki profit to može doneti. I spremni su da svoje interese zaštite na svaki način. List Nova u trećem tekstu serijala o navijačima otkriva sve o čuvenoj Partizanovoj grupi "Alkatraz", koja je sve do 2012. godine sejala strah i trepet na južnoj tribini.
Svoju reputaciju su počeli da stiču rano, odmah po osnivanju, kada je počela podela među Partizanovim navijačima na dva tabora, „Zabranjene“ – navijačku grupu koja je bila protiv tadašnje uprave i „Alkatraz“ koji su ostali uz upravu. Razlog je bio jednostavan, članovi „Alkatraza“ su imali ogromnu korist od dobrih kontakata sa upravom, imali su mnoge povlastice, neki su čak bili direktno na platnom spisku, uvek se našao i poneki odlazak o trošku kluba na gostovanje, stotinak karata za međunarodne utakmice koje su mogle da budu preprodane.
Skromni počeci, ali je ta navijčka grupa brzo shvatila mogućnosti i počeli su da se šire i na druge delatnosti. Postali su svesni i da su „igrači“ na političkoj sceni, a ostvarili su, najverovatnije preko uprave kluba Partizan, dobre veze i sa pojedincima u policiji. Zato su ih protivnici posprdno prozvali „Značkatraz“.
Ipak, Alkataz postaje vremenom „mejnstrim“ navijačka grupa i preuzima potpunu vlast na Partizanovom jugu, što je rezultiralo „iseljenjem“ njihovih rivala „Zabranjenih“ na istok. Ipak, taj sukob nije prošao bez plaćanja vrlo skupe cene – cene u ljudskim životima. Možda i prelomni trenutak u tom „građanskom ratu“ Grobara bilo je ubistvo jednog od vođa „Zabranjenih“ Ivana Perovića 2011. godine.
Perović je ubijen 22. oktobra 2011. u pucnjavi na uglu Bulevara Zorana Đinđića i Ulice narodnih heroja na Novom Beogradu, a tom prilikom je ranjen i jedan njegov prijatelj. Na njih je pucano iz BMW-a u pokretu. Navodno je toj pucnjavi prethodio još jedan sukob istog dana.
Osumnjičeni za to ubstvo bio je Milan Krasić, istaknuti navijač „Alkatraza“, koji je pobegao iz zemlje ali je uhapšen u Belgiji i izručen Srbiji. Optužen je, ali je na kraju, pravosnažno oslobođen.
Probleme sa zakonom tada je imao još jedan od tadašnjih vođa „Alkatraza“, Miloš Radisavljević Kimi. On je 2012. godine osuđen na 16 meseci zatvora zbog ugrožavanja bezbednosti novinarki Brankici Stanković. Naime, na jugu su tada navijači „Alkatraza“ o kojima je autorka emisije „Insajder“ izveštavali, pevali: „Otrovna si kao zmija, proći ćeš k’o Ćuruvija“, aludiraji na ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Ipak, ključni trenutak za ovu frakciju dogodio se 2009. godine, kada je i počelo njeno rasipanje.
U septembru 2009. godine grupa navijača „Alkatraza“ napala je navijače francuskog kluba „Tuluz“ što se završilo smrću Francuza Brisa Tatona.
Među optuženima, kojima se u prvi mah na teret stavilo teško ubistvo, bilo je nekoliko zvučnih imena, Đorđe Prelić Prela, Ljubomir Marković Kića i drugi. Država je iskoristila priliku da se obračuna sa navijačkom organizacijom koja je počela mnogima da smeta jer je postala previše moćna, u svakom pogledu, a bio je i jak strani pritisak. Prvostepeno su izrečene drakonske kazne, ukupno 240 godina robije.
Kasnije su te kazne ublažene, ali činio se da se „Alkatraz“ neće oporaviti od tih udaraca. Ipak, bilo je još ljudi na slobodi, bilo je još para koje su mogle da se zarade, na legalan ili ilegalan način, jer je ova navijačka organizacija, koja je teritoriju obeležavala sa skraćenicom ALCZ a zaštitno lice im je bio mafijaš Al Kapone, koji je služio kaznu baš u Alkatrazu, već razgranala mnoge poslove, što legalne što ilegalne.
Pročitajte još:
Koliko je ta grupa postala moćna i uticajna pokazuju njene veze, jer se od trenutka kada je neko od njihovih viđenijih članova umešan u neko teže krivično delo i preti mu veća robija, nestaje uhodanim kanalima i završava u nekoj od „ekspozitura“ u inostranstvu. Bekstvo je skupa stvar i za njega treba imati mnogo novca i jake veze, što je „Alkatraz“ imao.
Da i dalje pokušavaju da caruju tribinom, pokazao je događaj, naizgled ne toliko ozbijan, kada je Miloš Radisavljević, nezadovoljan igrom Partizana, 2013. godine sišao sa tribine i skinuo kapitensku traku tadašnjem kapitenu crno-belih Marku Šćepoviću.
Ali, iz prikrajka je vrebala jedna druga ekipa, koja je, čini se, upravo od „Alkatraza“ učila i naučila „biznis“ a bili su još brutalniji i nasilniji – „Janjičari“ na čijem čelu je tada bio pokojni Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi i Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja. Oni su iskoristili prazninu i preuzeli vlast, više silom nego milom na južnoj, Partizanovoj tribini. Stanković je pokušao da pomiri „Zabranjene“ i ostale frakcije crno-belih, ispred hrama Svetog Save 2014. godine, ali to primirije nije dugo trajalo. Nije ni Aleksandar Stanković, koji je ubijen 2016. godine.
Veljko Belivuk rebrendira „Janjičare“ u ozloglašene „Principe“ i apsorbuje mnoge članove „Alkatraza“ koji su nastavili da se bave svojim poslovima, ali u novom „preduzeću“. Ali, i svemoćnom Velji Nevolji došao je kraj i on se sada nalazi u pritvoru i optužen je za sedam teških ubistava.
Od nekadašnjih vođa iz zlatnog doba „Alkatraza“ 2007/2008., Ljubomir Marković Kića je ubijen, Miloš Radisavljević se odvojio od te grupe i ima svoju podgrupu „Partizanovci“, Đorđe Prelić nije preterano aktivan na stadionu.
Ali na ogradi stadiona Partizana, na južnoj tribini, jedan od najvećih transparenata koji visi na najistaknutjem mestu je upravo transparent „Alkatraz“.
BONUS VIDEO: Prebijanje obezbeđenja Miloša Vazure, direktora FK „Partizan“
