Rat manastira i sela oko kandidata za sveca: Kako su Krnjevci vratili kući "ukradene" mošti svog brata Dragog

Na vlažnoj zemji ostali su tragovi točkova i otisci guma koji vode do groba pokojnog Dragoslava, ali ni on nije vraćen u prvobitno stanje, opseg je ostao blatnjav, a u džakovima koji su ostavljeni pored ograde bila je zemlja iz rake. Da bi neko bio sahranjen u porti crkve, mora to da zasluži životom i delom, a Dragoslav, ili kako su zvali Brat Dragi, je to, za svog kratkog života i zaslužio.

Vest je prostrujala Krnjevom, a onda je istina počela lagano da isplivava na videlo. U pitanju nije bio nikakav vandalizam, čega su se verovatno svi najviše uplašili, ali događaj jeste, u najmanju ruku, neobičan. Naime, pokojnog Dragoslava, koji je kandidat za kanonizaciju - proglašanje za sveca, nisu ukrali, već su ga "premestili" u manastir Tumane, doduše, bez znanja Krnjevaca, ali i članova crkvenog odbora koji čine meštani.

Ipak, za utehu je što je premeštanje posmrtnih ostataka izvršeno uz sve prikladne verske obrede, mada je vreme problematično, jer je sve urađeno rano ujutru, između tri i četiri sata, dok je još bio mrak, što i nije baš čest slučaj, jer se većina takvih obreda izvodi po danu. Obavešen je bio i lokalni sveštenik, ali je on, nekako, zaboravio da obavesti Krnjevce da će posmrtni ostaci biti izmešteni u manastir Tumane.

Ispostavilo se da je izvršen odgovarajući verski obred, a da su iz manastira pribavili i saglasnost jedine žive sestre pokojnog Dragoslava, ali sve to nije bilo dovoljno da umiri Krnjevce. Gnev je rastao, pa su na kraju nameravali da održe i svoj protest zbog tog događaja.

"Dragoslav je imao tri sestre, dve su preminule, ostala je treća od koje su dobili saglasnost. Ona je žena doživela dva moždana udara i pitanje je koliko je prisebna. Uostalom, on ima još rodbine u selu, a njih niko nije ništa pitao. Dragoslav je ceo svoj život posvetio izgradnji crkve, a to nije bilo vreme kada se na to gledalo blagonaklono. Tadašnja, komunistička vlast ga je i hapsiila", kaže za portal Nova.rs jedan meštanin Krnjeva koji je insistirao na anonimnosti.

Sav svoj život, svoju snagu i svoj imetak je Dragoslav Živanović posvetio izgradnji crkve Svetog Save u svom rodnom selu.

"Nije doživeo kraj radova"

Napustio je posao mašinskog inženjera u tadašnjem gigantu "Goša" u Smederevskoj Palanci. Njegov trud je dospeo i do tadašnjeg patrijarha srpskog gospodina Germana koji se sreo sa Dragoslavom ili Bratom Dragim, kako su ga vernici znali i zvali.

"Nije doživeo kraj radova, poginuo je, a crkva još nije oslikana freskama. Zbog svog dobročinstva sahranjen je u porti crkve, a pored njega je sahranjen i sveštenik Bogoljub, sa kojim je zajedno radio na podizanju crkve. Zajedno su radili za života, zajedno su ležali jedan pored drugog kada su umrli. Nije red da ih razdvajaju", kaže ovaj Krnjevac za portal Nova.rs.

SItuacija se nije smirivala, ovaj potez je izazvao buru među vernicima i to ne samo u Krnjevu, pa je na kraju stvar završila pred episkopom braničevskim Ignjatijem. On je presekao da se Brat Dragi vrati kući, u Krnjevo i to se dogodilo, baš na jednog velikog sveca, na Svetog Trifuna, 14. februara.

Zbog njegovih zasluga i dobrih dela Srpska pravoslavna crkva pokrenula je postupak kanonizacije Dragoslava Živanovića za sveca. Možda je upravo to i bio razlog za preseljenje njegovih posmrtnih ostataka iz Krnjeva u Tumane. Sada je taj postupak, kako neki kažu, obustavljen.

"On je naš meštanin, deo našeg identiteta i ponosni smo na njega. On treba da bude u svom selu, u porti svoje crkve koju je gradio. Možda se sada stalo sa kanonizacijom, ali se nadamo da će na Saboru 2029. godine, kada bude 50 godina od dana kada je stradao, naš Brat Dragi biti proglašen za sveca", kaže sagovornik portala Nova.rs.