Pronađena osumnjičena za ubistvo majke: Marina se krila, otkrivena nedaleko od mesta zločina

"Policija je večeras locirala osumnjičenu i privela je. Kako je bila u istoj odeći i obući koju je nosila kada je, kako se sumnja, ubila majku odvedena je u Zavod za sudsku medicinu radi pronalaženja tragova koji bi mogli rasvetliti njenu ulogu u ovom zločinu. Odeća i obuća biće podvrgnuta DNK analizi kako bi se ustanovilo da li na njoj ima bioloških tragova žrtve što bi dokazalo sumnju da je baš Marina lišila života svoju majku", navode naši sagovornici upoznati sa ovim slučajem.

Šta će dalje biti sa ženom čije je duševno zdravlje pod znakom pitanja, još se ne zna. Postoji mogućnost da bude odvedena u Policijsku upravu na saslušanje ili u Psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici kako bi se ustanovilo da li je uopšte sposobna da iznese svoju verziju događaja.

Zločin se dogodio u nedelju u večernjim časovima u ulici Save Kostića gde je Zorica živela sa suprugom Najdanom i ćerkom Marinom. Svedoka zločina nema jer Najdan u vreme kada je Zorica lišena života čuvao koze u obližnjem Banjskom Polju.

Negoslav Cvetanović, Najdanov rođeni brat svedoči da je ova porodica imala mnogo problema ali da niko nije očekivao da će oni kulminirati na ovako stravičan način.

"Moj brat i njegova supruga su ušli u sektu zajedno sa svojim tada maloletnim ćerkama. Naša majka je bila veoma zabrinuta zbogt toga, stalno im je govorila da se ostave toga te da više brinu o deci. Marina nije imala izbora, bila je samo dete i morala je da trpi to što su joj roditelji nametnuli. Kad je odrasla pokušala je da izađe iz te priče i tada su nastali problemi. Moj brat i snaha su je maltretirali i šikanirali jer se oglušila o njihove zahteve da ostane u sekti. To je loše uticalo na njenu psihu, pa je morala na psihiajtrijsko lečenju u bolnici u Gornjoj Toponici. Bilo mi je žao Marine, molio sam brata da se posveti detetu ali ništa nije vredelo", opisuje Cvetanović događaje koji su prethodili krvavom obračunu.

Kaže da su se stvari u toj porodici pogoršavale te da je i on postao žrtva patološkog ponašanja svog brata.

"Brat me je izbo vilama samo zato što sam hteo da uzmem deo roditeljske imovine. Želeo sam makar jednu njivu, pa i ja sam potomak tih roditelja. On se zbog toga naljutio i napao me, zbog toga smo bili na sudu, provukao se sa nekom novčanom kaznom. Prešao sam preko toga, govorio sam mu da se mane naših privatnih svađa i da se posveti porodici. Međutim, on je bio nezainteresovan za ono što mu se dešava u kući. Posvetio se stočaarstvu, nije bio kod kuće već je čuvao životinje po ceo dan po obližnjim pašnjacima", nastavlja ovaj čovek.

Negoslav objašnjava da nije bio kod kuće kada se zločin dogodio već u selu Sićevo gde je manifestacija Dani berbe.

"Moja kuća je odmah pored bratovljeve, išao sam kao svojoj ulici kada sam video policiju i Hitnu pomoć. Policajci su me zaustavili i rekli mi da uđem u kuću. Posle par sati su došli kod mene i rekli mi šta se desilo, te me pitali da li postoji neki drugi izlaz osim ovog puta koji koristimo da bismo išli ka centru naselja. Objasnio sam im da se može izaći i preko naših bašti, pa su oni koristeći baterijske lampe čitavu noć pretraživali to područje", zaključio je ovaj Nišlija. Komšinica ove porodice koja nije želela da joj se pominje ime jer, kako je kazala, be želi da ima problema sa njima, objasnila je da u toj kući nikada nije bilo mira.

"Živeli su izolovano, niko im nije u kuću dolazio niti su oni kod nekoga išli, pa ni kod Najdanovog rođenog brata. Marinu znam od detinjstva, bilo mi je žao tog deteta jer sam znala da su je roditelji odveli u sektu te da se zbog toga poremetila. Iz te kuće se čula vriska, smeh, muzika, svađa... Policija je stalno dolazila jer je Marina pravila probleme kada bi se vratila sa psihijatrijskog lečenja", svedoči ova Nišlijka.

Ističe da se Marina žalila da je roditelji nemilosrdno maltretiraju te da su je čak stalno morili glađu.

"Jednom prilikom je došla kod mene i molila me da joj budem svedok jer je htela da tuži oca zbog zlostavljanja. Kazala sam joj : - Sine, ne mogu da ti svedočim jer ja ništa nisam videla, ne znam šta se dešava u vašoj kući! Žalosno je bilo gledati je, išla je po naselju i tražila pomoć, čak je lepila plakate po ogradama i na oglasnoj tabli mesne zajednice sa apelom da joj se pomogne", rekla je ova žena.

Dodaje da je u nedelju čula vrisku i plakanje iz njihove kuće te da je pomislila da se radi o Marini.

Odjednom je nastao muk, ubrzo me je pozvala jedna njihova rođaka i kazala mi da je njihovo dvorište puno ljudi da su tamo i Hitna pomnoć i policija. Od nje sam čula da je Marinin otac kazao policiji da je ženu u lokvi krvi pronašao kada je stoku vratio sa paše, te da je Zorica zaklana. Ja ništa nisam videla ali mi je sin kazao da je primetio Marinu dok je prolazila kraj naše kuće i da mu je rekla: "Zdravo", priča komšinica ove porodice.

Rođaci ove porodice posvedočili su da su se krajnje iracionalno ponašali i u svakodnevnom životu.

"Zaista ne znam šta su radili sa novcem i Zorica i Najdan su imali penzije. Ipak živeli su veoma skromno, čak su se hranili u Narodnoj kuhinji a ćerka im je bila gladna", navode ovi ljudi.

Ovim povodom oglasilo se Više javno tužilaštvo u Nišu koje je saopštilo da postoje osnovei sumnje da je Z.C. lišena života.

"Dežurni javni tužilac VJT je zajedno sa policijskim lsužbenicima PU u Nišu obavio uviđaj na mestu događaja, dat je nalog da se telo sada pokojne Z.C. preveze do Zavoda za sudsku medicinu u Nišu radi obavljanja obdukcije. Naloženo je preduzimanje svih neophodnih radnji radi rasvetljavanja okolnosti pod kojima se događaj odigrao i radi pronalaženja učinioca", navelo je VJT.

S obzirom na način izvršenja krivičnog dela, najverovatnije će ono biti kvalifikovano kao teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od deset godina do doživotne robije. Međutim, ako se ustanovi da Marina pati od psihijatrijske bolesti biće joj izrečena samo mera bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi.