"Predmeti se ne sklanjaju zbog lenjosti, već po nečijoj direktivi": Sudija Dragičević Dičić o šokantnom priznanju predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova

Sudija u penziji Radmila Dragičević Dičić bila je član sudskog veća koje je vodilo postupak i odnelo presudu u verovatno najtežem sudskom postupku koji je vođen u novijoj istoriji Srbije - suđenje optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Ona definitivno zna šta su teški predmeti i stoga joj je, kako kaže, nerazumljiva izjava predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova.

"U najmanju ruku to je, za mene, krajnje neobična izjava za sudiju a sada i predsednika Ustavnog suda. Ta rečenica, da je ostavljao teške predmete u fioku. Postavlja se pitanje, šta su najteži predmeti? Po Ustavu i zakonu u Ustavni sud i dolaze upravo ti, najteži predmeti, oni koji se tiču suštine funkcionisanja naše države, načela ravnopravnosti i jednakosti, ponekad i samog funkcionisanja države. Svaki predmet Ustavnog suda može se smatrati najtežim", objašnjava sudija u penziji Radmila Dragičević Dičić.

Gostujući u Dnevniku TV Nova u sredu, profesor Pravnog fakulteta i predsednik Ustavnog suda je izjavio vrlo uznemirujuće reči:

"Pa gledajte, može preko reda. Naravno da može, zato što u Ustavnom sudu možete, kao sudija izvestilac ili voljom predsednika Ustavnog suda, neki predmet da stavite i u fioku, pa da ga ne rešavate čak u nekoliko saziva. I ja sam stavljao one koji su mi teški. Ja nisam imao, kad sam ja u pitanju, ne znam iz kojih razloga, te predmete koji su politički osetljivi, gde bih ja bio sudija izvestilac. Jedan predmet koji sam rešio, naravno, svojim radom, a zahvaljujući kolegijumu, bilo je ono poznato vanredno stanje i proglašenje vanrednog stanja gde smo odbacili inicijative jednom meritornom odlukom. Ona je bila napadana, ali moram da vam kažem da je bila, bila je i hvaljena, na primer, od strane Venecijanske komisije", izjavio je Petrov.

Jedan od tih, "teških" predmeta koji su završili u fioci je i zahtev za poništavanje izbora 2023. godine, za koju je Petrov sudija izvestilac, a za koji je rekao da će možda odluka biti doneta, a možda i ne.

"Mislim da je "stavljanje u fioku teških predmeta" jedan izraz koji ne ukazuje na lenjost sudije koji to uradi, već na nešto potpuno drugačije. To pre znači da se predmet sklanja po nekoj direktivi, da se sklanja 'u bunker' i da se čeka neki, najverovatnije, politički mig da se na tom predmetu radi ili da ode u zastarelost. Staviti neki predmet u foku, znači skloniti ga radi nečijeg interesa u tom trenutku. Bilo je i ranije "sklanjanja u fioku" i tako se vršila opstrukcija. Redimo, u "fioci" bi završila neka poternica za kriminalcem koju je trebalo da raspiše policija. Interesi da nešto završi u fioci mogu biti lukrativni, ali mogu biti i politički, ili je u pitanju poslušnički potez po nečijoj direktivi. Ustavni sud to ne sme da radi. To je najviša sudska funkcija u našoj zemlji, važnost te funkcije odražava i plata i stoga u Ustavnom sudu ne može da bude sklanjanja predmeta u fioku", kaže za portal Nova.rs sudija Radmila Dragičević DIčić.

Voditeljka dnevnika Tv Nova Jelena Obućina je potom Petrovu rekla da kritičari rada Ustavnog suda kažu, 'evo, pogledajte to šta oni rade i spisak predmeta, pa oni će radije i pre da odluče o Rio Tintu nego o izborima', ili oni će uvek da odluče o onome što nekako ide u prilog vlasti, a zatim i upitala Petrova šta on kaže na to.

"Kad je reč o oceni ustavnosti i zakonitosti, toj takozvanoj normativnoj kontroli, ja ću otvoreno za javnost reći da mi u sudu, s obzirom da kadrovska politika u prethodnih nekoliko godina nije vođena dobro, imamo jako veliki problem sa deficitom stručnih ljudi, obrađivača predmeta. To je jedan problem koji ja moram da rešim u ovom mom trajanju mandata, još dve godine koliko sam sudija Ustavnog suda. Znači, imamo teške predmete normativne kontrole i ja ću pokušati da sa nekim izađem u toku ove godine", rekao je Petrov.

Slučajevi koji nisu završili u fioci

Koliko je Ustavni sud i u bivšem i u sadašnjem sazivu spor po pitanju parlamentarnih izbora 2023. toliko je bio brz i ekspeditivan u jednim drugim izborima, za Visoki savet tužilaštva. Ekspresno su donete dve odluke, obe po žalbama na proces izbora za Visoki savet tužilaštva za koji je režim bio više nego zainteresovan. U prvom slučaju, na izborni proces su se žalili tužioci koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci, izborna komisija VST je žalbe odbila, ali je Ustavni sud naložio da žalbe budu usvojene i da se na četiri birčka mesta, gde su izgubili "režimski" kandidati, ponovi glasanje.

U međuvremenu se u izbore umešala čak i Bezbednosno-informativna agencija koja se "sastajala" sa pojedinim tužiocima, pa je, na ponovljenim izborima pobedila upravo struja bliska vlasti. Ovog puta su se žalili tužioci koji važe za bliske struji Zagorke Dolovac, ali je tada Ustavni sud doneo potpuno drugačiju odluku i na kraju direktno odlučio izbore za VST i prošli su prorežimski kandidati.