0
Nakon što je zbog višemesečnog bolovanja sudije Specijalnog suda Zorane Trajković, čijem je veću najpre dodeljen predmet Belivuk-Miljković, pripremno ročište u tom postupku odloženo još u decembru prošle godine na neodređeno vreme, odlukom predsednika Višeg suda u Beogradu, predmetom je zaduženo novo tročlano veće Specijalnog suda, koje je za 8. mart zakazalo pripremno ročište. Većem predsedava sudija Vinka Beraha Nikićević, dok su članovi veća sudije Snežana Nikolić Garotić i Vladimir Duruz, koji su u dosadašnjoj karijeri mahom sudili u postupcima za ratne zločine.
Pripremno ročište na suđenju Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću o ostalim pripadnicima njihove kriminalne grupe, optužene za više ubistava i drugih teških krivičnih dela, trebalo je da se okonča još u decembru prošle godine, mesec dana nakon što je optužnica protiv njih postala pravosnažna. To se međutim, nije dogodilo zbog odlaska na bolovanje sudije Zorane Trajković. Zbog činjenice da je zakon nalagao da se suđenje održi u određenom roku, predmet je prošle nedelje preusmeren na drugo veće, koje je potom zakazalo i pripremno ročište, za koje su određena čak tri termina: 8., 10. i 11. mart.
Iako sve sudije Posebnog odeljenja Višeg suda sude i u postupcima za ratne zločine, ali i onim za organizovani kriminal, određena veća, kao i pojedinci, mahom su postupali u jednoj od ove dve materije. Upravo je takav slučaj bio sa sudijama Vinkom Berahom Nikićević, Snežanom Nikolić Garotić, kao i na posletku Vladimirom Duruzom, koji su sudili u gotovo svim postupcima za ratne zločine koji su vođeni u Beogradu.
Upravo zbog toga i jeste iznenađujuće što je slučaj Belivuk dospeo baš u ovo veće, posebno što predsedavajuća sudija uskoro ide u penziju.
Tokom karijere duge 35 godina, sudija Beraha Nikićević najviše je postupala u predmetima ratnih zločina, koje je počela da vodi i pre nego što je formirano posebno odeljenje 2003. S obzirom na to da suđenja u ovim postupcima nikada nisu bila „popularna“ zbog animoziteta javnosti, sudija Beraha je jednom prilikom izjavila da je upravo to bio jedan od motiva da na sopstveni zahtev pređe u odeljenje koje se bavi procesuiranjem ratnih zločinaca. Bila je vodeći sudija ovog odeljenja skoro dve decenije i gotovo da nijedan predmet nije prošao mimo nje. Javnosti je postala poznata iz slučaja „Sjeverin“ nakon što je osudila pripadnike paravojne formacije „Osvetnici” i to za otmice, mučenje i ubistva muslimana iz ovog sela kod Priboja.
U bazi KRIK-a Prosudi ko sudi, navodi se da je sudila i u slučaju „Tuzlanska kolona“ i osudila Iliju Jurišića, bivšeg policajca Bosne i Hercegovine koji je preneo naređenje o granatiranju kolone vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle, a osudila je i četvoricu srpskih policajaca zbog ubistva albanskih civila u mestu Suva Reka na Kosovu. Beraha Nikićević je i članica veća na suđenju za ratne zločine u Ovčari u Hrvatskoj koje je okončano posle 14 godina, kao i na suđenju „gnjilanskoj grupi“ za zločine nad civilima na Kosovu i Metohiji.
Kao i sudija Beraha Nikićević, i sudija Nikolić Garotić ima pozamašan staž u postupcima ratnih zločina, a zajedno su sudile i u prvom ovakvom postupku koji je vođen u Srbiji, tačnije u slučaju „Sjeverin“. Ona je takođe svojedobno izjavila da nisu sve sudije bile spremne da sude u ovakvim postupcima.
„Kada su mene pitali ja sam rekla – mogu… Sada je opet došlo vreme kada je nezahvalno suditi za ratne zločine. Kada me pitaju šta radiš, ja kažem – sudim našima. Onda se svi malo uzdrže, ne znaju šta da kažu. Jer je opet došlo vreme kada su oni koji to rade ljudi koji su protiv ove države, protiv srpskog naroda“, rekla je sudija u intervjuu za časopis „Pravda u tranziciji“.
Sudija Nikolić Garotić je nakon sudskih odluka koje nisu naišle na odobravanje većeg dela javnosti, i nakon promene vlasti, 2015. vraćena u krivično odeljenje Višeg suda uz neprihvatljivo objašnjenje da joj je istekao mandat. Prvi predmet kojim je zadužena bio je onaj u slučaju nelegalne dodele stanova, a za koje su bili optuženi Mihalj Kertes, Mirjana marković, Cica Knežević, Branislav Ivković… . U tom postupku koji je bio jedan od najstarijih koji je vođen u Višem sudu, donela je osuđujuću presudu, ali je postupak na kraju zastareo. Nakon što je formirano posebno odeljenje za korupciju, upućena je tamo, da bi od 1. marta ove godine bila vraćena u Specijalni sud gde će najpre biti član veća upravo u slučaju Belivuk.
U Krikovoj bazi Prosudi ko sudi, navedeno je da je sudija Nikolić Garotić tokom 2009. i 2010. godine dobila neke od najvećih predmeta ratnih zločina u domaćem pravosuđu – slučaj „Ćuška“ – zločin nad kosovskim Albancima, i „gnjilansku grupu“ – gde su žrtve bili između ostalih i Srbi. Slučaj „Ćuška“ prvi je u Srbiji u kom je sudija utvrdila da su pripadnici Vojske Jugoslavije odgovorni za proterivanje i masovna ubistva Albanaca na Kosovu. Nikolić Garotić je 2014. osudila pripadnike dela vojske, često nazivane „Šakali“, na ukupno 106 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima u aprilu i maju 1999. u selu Ćuška kod Peći, i u još tri sela. U ovom slučaju još nije doneta konačna presuda. Nikolić Garotić je članove „gnjilanske grupe“ osudila na 115 godina zbog silovanja i mučenja dve žene, dok za 80 ubistava, kao i za pritvaranje i mučenje oko 150 srpskih civila nije bilo dokaza.
Pročitajte još:
Presuda je pala, jer je Apelacioni sud u Beogradu na kraju oslobodio sve optužene.
Nakon što je vraćena u niže odeljenje Višeg suda, na njeno mesto došao je sudija Vladimir Duruz, koji je ujedno i treći član novog veća koji će suditi Belivuku.
Sudija Vladimir Duruz
Iako je po dolasku u Specijlani sud nasledio predmete ratnih zločina od svoje prethodnice, među kojima je najpre slučaj „Ćuška“, Vladimir Duruz je za razliku od svoje dve koleginice sudio više u predmetima organizovanog kriminala. Verovatno najpoznatiji slučaj kojim hje predsedavao bilo je suđenje Slobodanu Šaranoviću, Milošu Delibašiću i ostalim optuženiom za ubistvo Miloša Viidakovića u Budvi i Nikole Bojovića u Beogradu, rođenog brata Luke Bojovića.
U tom postupku, Duruz je nakon prvostepenog postupka doneo krajnje nevcerovatnu odluku, kada je za organizovanje ubistva Miloša Vidakovića oslobodio Miloša Delibašića, kriminalca prethodno hapšenog zbog pljačke juvelirinice u Beogradu, dok je za sve ostale doneo osuđujuću presudu. U obrazloženju presude je naveo da je sudsko veće poverovalo svedoku saradniku Milošu Vojnoviću u svim delovima njegovog iskaza, osim onih koji su se ticali Miloša Delibašića, kog je usput pustio iz pritvora.
Nakon što je presuda pala, a Delibašić vraćen iza brave, u ponovljenom suđenju osudio je i njega.
Tokom čitavog suđenja, Delibašić je otvoreno pretio svedoku saradniku i u više navrata izazivao nerede u sudnici.
„Nije isto suđenje kada imate direktore u kravatama i kada imate ovakvu situaciju“, Duruzova je izjava koju je preneo Krik u bazi Prosudi ko sudi.
Bonus video: Robert Čoban o Belivuku
