Zoran Vukojević, bivši policajac i nekadašnji šef obezbeđenja Dušana Spasojevića Šiptara, otet je, brutalno mučen, pa ubijen 3. juna 2006. godine nakon što je odbio zaštitu od policije kao svedok-saradnik u istrazi protiv "zemunskog klana". Zoran Vukojević bio je takođe svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, a čini se da je kroz lik Nenada Mraovića Mrava u seriji "Sablja" delimično oslikana njegova sudbina.
U seriji „Sablja“ prikazana je smrt Nenada Mraovića Mrava, koji je mučen pa živ zapaljen. Ovaj slučaj podsetio je na ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, nekada saradnika zemunskog klana, koji je otet juna 2006. godine, a potom je usledila stravična tortura i mučenje, koje je rezultiralo njegovom smrću.
Vukojević je najpre prebijen, sečen noževima i gotovo izmasakriran, a potom ubijen na stravičan način.
Ubice su ga još uvek živog zamotale u celofan, a potom zapalile. Vukojević je potom bačen u raku. U trenutku spaljivanja, Vukojević je još uvek bio živ i tako zapaljen je puzao nekih pedesetak metara, sve dok preminuo.
Telo je nađeno nedaleko od beogradskog aerodroma, pored autoputa.
Ostaće upamćeno i da su patolozi rekli da dotad nisu videli toliko unakaženo telo.
Vukojević je bio jako bitan za pripadnike zemunskog klana. On je bio šef obezbeđenja vođa zemunskog klana, Dušana Spasojevića Duće i Mileta Lukovića Kuma. Nadgledao je ko ulazi, a ko izlazi iz Šilerove, a znao je i mnoge tajne tog klana.
Jedno vreme je bio u programu zaštite svedoka, a onda je odlučio da izađe iz njega. Upravo nakon toga je usledila i njegova likvidacije. Ostaće nepoznato i zbog čega su službe dozvolile da izađe iz programa, iako je jasno bilo da mu je život ugrožen.
O motivu njegovog ubistva dugo se spekulisalo.
Nikada nije tačno razjašnjeno da li je to bila osveta zbog svedočenja ili je to jer su pripadnici zemunskog klana mislili da on zna gde je novac zemunskog klana i da su hteli mučenjem da dođu do tačne lokacije.
Nekoliko meseci nakon likvidacije Vukojevića, tačnije novembra 2006, ispostavilo se da je tačno da su pripadnici zemunskog klana stajali iza njegove likvidacije jer je policija tada podnela krivičnu prijavu protiv Aleksandra Simonovića zbog ubistva. Braća Simovići, Miloš i Aleksandar bili su pripadnici zemunskog klana.
Kako su mediji pisali, DNK-a analizom utvrđeno da su njegovi otisci nađeni na lisicama kojima je tokom mučenja bio vezan Vukojević i to je bio glavni dokaz protiv Simovića.
Inače, u trenutku ubistva Zorana Vukojevića pojedini članovi zemunskog klana još uvek su bili u bekstvu. Među njima su bila braća Simović, ali i Milan Jurišić, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević Budala. U međuvremenu, neki od njih su ubijeni, dok su drugi u zatvoru.
Zoran Vukojević je do 2000. bio profesionalni policajac, radio je u SUP-u Zemun, a potom je počeo da sarađuje sa zemunskim klanom.
Naime, Vukojević 2000. godine počinje da radi kao šef obezbeđenja u Šilerovoj, a prvi put je policiji iskaz dao u akciji „Sablja“ koja je usledila nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Posle toga postaje svedok-saradnik i sve što je rekao policiji ponovio je na glavnom pretresu i u suočavanju sa optuženima.
Ostaće upamćeno da je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, rekao da je grupa Dušana Spasojevića radila za Državnu bezbednost od 1998. godine, te da su se s Radomirom Markovićem, inače čovekom koji je bio na čelu DB-a, dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubiju po gradu.
Vukojević je svedočio i o tome da je Jedinica za specijalne operacije (JSO) obezbeđivao Spasojevića, a da ih je on finansirao, ali i o tome da su Milorad Ulemek i Dušan Spasojević odlučili da ubiju Zorana Đinđića.
VIDEO: Šta smo, za početak, videli u seriji „Sablja“?