Ljiljana je pre zločina ručala sa bivšim suprugom, a potom izvršila jednu od najsurovijih likvidacija u Beogradu

Bila je subota, 13. novembar 2010. godine, popodne. Troje ljudi ručalo je u jednom od najprestižnijih prestoničkih restorana, "Maderi" u Bulevaru kralja Aleksandra. Pri kraju ručka muškarac i žena su se posvađali, a potom su svo troje krenuli ka vratima i izašli iz restorana. Žena je pustila muškarca i devojku da krenu ispred nje, a onda je iz torbe izvadila pištolj i pucala im u leđa. Izgledalo je kao egzekucija i muškarac i devojka su se srušili na zemlju, a žena se dala u bekstvo.

Pucala je Ljiljana Biba Mitić, žrtve su bili njen bivši suprug Ljubomir Ljubo Dapčević i njegova ćerka iz drugog braka, studentkinja, Milica Dapčević. Ljiljana je prvo pucala u Milicu i ubila je jednim hicem na mestu, a potom je ispalila tri hica u bivšeg muža. On je od zadobijenih povreda preminuo u Urgentnom centru.

Pridružila im se na ručku

Policiji nije bilo teško da rekonstruiše šta se tačno dogodilo i ko je osumnjičeni, bilo je dovoljno i svedoka, a čak je postojao i snimak kamere za video nadzor kojom je bila opremljena "Madera". Za sto su prvo seli otac i ćerka, a onda im se pridružila Ljiljana. U jednom trenutku izbila je žučna rasprava, pa je morao da interveniše i čovek iz obezbeđenja koji ih je opomenuo. Naizgled se situacija smirila dok nisu izašli.

Policija je brzo došla na lice mesta, ali Ljiljanu nisu zatekli. Za njom je raspisana potraga. Kasnije se ispostavlio da je ona krenula ka crkvi Svetog Marka i dalje ka Glavnoj pošti. Tu je sakrila i pištolj kojim je počinila stravični zločin. Prvo se popela na zgradu koja je bila u izgradnji, u nameri da skoči i prekrati svoj život, ali je iz nekog razloga odustala. Krenula je dalje, izbegavajući policijske patrole, koje su blokirali taj kraj. Ljljiana je stigla do Brankovog mosta, popela se na ogradu i skočila u Savu.

Ali, Ljiljana je, instinktivno, ipak rešila da se bori za svoj život. Plutala je u reci koja ju je nosila. Doplovila je do Pančevačkog mosta, u Dunav. Čula je čamac i pozvala u pomoć. Ispostavilo se da su tu bila dvojica dunavskih alasa koji su je spasili iz hladne reke u kojoj je provela nešto manje od sat vremena. Na lice mesta pozvana je policija, koja je brzo utvrdila ko je u pitanju i Ljiljana Mitić je uhapšena.

Umrla u bolnici

Zbog teškog zdravstvenog stanja prebačena je u bolnicu. Ipak, suđenje nije dočekala. Umrla je osam dana kasnije, 21. novembra, od posledica hipotermije. Iako su sva tri aktera strašnog događaja bili mrtvi, istraga je ipak utvrdila najverovatniji motiv dvostrukog ubistva.

Motiv je bio osveta, bezobzirna osveta za nešto što ni Ljubomir, a sigurno ne Milica, nisu počinili. Za događaj čiji su koreni bili u dalekoj prošlosti.

Ljiljana BIba Mitić bila je svojevremeno jedna od najlepših beogradskih devojaka, rado viđena u noćnim klubovima jer je bila dobra igračica. Ljubomir Ljubo Dapčević bio je "žestok" momak, sa dobrim vezama među kriminalcima i u Crnoj Gori i u Srbiji. Počeli su da se zabavljaju, venčali su se, dobili su sina Andriju. Ali, ljubav nije dugo trajala. Nakon tri godine su se razveli i svako je nastavio svojim putem, mada su održavali kontakte.

Ljubomir je bio sposoban čovek, imao je dosta nekretnina, navodno i deo u nekim kockarnicama, tako da je bio imućan. Izdržavao je bivšu suprugu i sina, ali je Andrija stekao veliki porok, počeo je da se drogira. Na kraju mu je taj porok došao glave i on je preminuo. Otac i majka su za smrt sina krivili jedno drugo. Ljubomir je mislio da ga je majka previše razmazila, Ljiljana je za smrt sina krivila Ljubomira koji nije obraćao dovoljno pažnje na njega.

Na kraju je, sluđena bolom zbog gubitka sina, skovala plan za strašnu osvetu - oduzeće Ljubomiru ono što najviše voli, ćerku. Svoj plan sprovela je u delo tog kobnog 13. novembra 2010. godine.