Videla je automobil "Vodovoda" i muškarca pored kapije: Sud traži da se ponovo sasluša majka Danke Ilić, otkrivamo šta je prošli put ispričala

Apelacioni sud u Nišu je prošle nedelje ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, radnike JKP "Vodovod", kojom se optužuju za ubistvo devojčice i naložio Višem sudu u Zaječaru da ponovo o njoj odlučuje. Apelacioni sud je naložo prvostepenom da u postupku ponovnog odlučivanja naredi da se istraga dopuni, da se obavi rekonstrukcija događaja u istim uslovima, a po rečima optuženih i Dankine majke Ivane Ilić koju treba ponovo ispitati u svojstvu svedoka.

Šta je majka Danke Ilić ispričala?

Ivana Ilić, majka Danke Ilić, saslušana je ranije, 17. aprila 2024. godine pred tužiocem gde je detaljno pričala o tome šta se kobnog dana dogodilo. Ona je ujedno bila i poslednja osoba koja je videla Danku pre nestanka, pa je tako njen iskaz bio od velike važnosti za utvrđivanje šta se dogodilo kobnog dana.

Pre odlaska u Banjsko polje

Kobnog dana je, pre odlaska u Banjsko polje, otišla do opštine kako bi završila „neki posao“, vezano za porodiljsko odsustvo koje je imala. Zbog toga je pozvala sverka i svekrvu da dođu da pričuvaju Danku i njenog brata koji su sa njom bili sve dok se nije vratila.

„Dalje navodi da je sa sinom L. sređivala stan, dok se Danka sve vreme igrala, da kada su završili sa spremanjem stana, sela je na pod sa decom i igrali su se. Ne zna koliko je ta igra trajala, a njenom sinu Lazaru je bilo dosadno, a kada mu je dosadno, želi da ide napolje, pa ga je zbog toga pitala da li želi da šutiraju loptu, on je rekao da. Danku ništa nije pitala, zato što ona ne priča“, navodi se u iskazu.

Kako se iz optužnice vidi, Ivana tada odlučuje da ode u Banjsko polje, u domaćinstvo njenog dede Joksima Dragomirovića iz Brestovca, jer je ona tamo živela kao dete do 2013. na 2014. godinu, kada joj je preminula majka. Zbog tog odlaska je pozvala svog oca i pitala ga da li je on tamo, a kada joj je odgovorio da nije, rekao joj je da slobodno ode sa decom tamo jer je očišćeno i posekao je granje i trnje. Iz njenog iskaza se vidi da je ona u tom trenutku još bila u stanu, odakle je krenula u 12.45 ili pet minuta kasnije.

Dolazak u Banjsko polje

Potom je decu smestila u auto i svi su krenuli ka Banjskom polju, a da je ona usput pozvala svog supruga i rekla mu da ide sa decom u Banju, na šta joj je rekao da se javi kada stignu.

„Dalje navodi da je nastavila kretanjem vozilom sa decom do Banjskog polja, da je stigla u Ulicu vodvode Radomira Putnika, da je izašla iz vozila, otvorila kapiju, vratila se u vozilo i odvezla vozilo sa decom iza kuće, jer je tu neka livada. To se dešava oko 13.06 ili 13.07 minuta“, navodi se.

Ivana je smatrala da tu mogu da se igraju jer drugi prostor u okviru dvorišta nije bio za igru.

„Kada je parkirala vozilo, tako što je zadnji deo bio okrenut prema ulici, izašla je, otvorila vrata iza vozača gde je sedela Danka u svom auto-sedištu, i izvukla je prvo Danku, spustila je pored vozila, pretpostavlja da je na travnatoj površini ali ne može da se seti sa koje strane svog tela, nakon čega obilazi vozilo, dolazi do vrata iza suvozača, otvara ih, jer je iza sedišta suvozača sedeo njen sin Lazar u svom sedištu. Otkopčala je kaiševe sedišta i izvukla Lazara pored sebe, a zatim otišla do gepeka i iz njega izvukla loptu za fudbal… da je dala sinu L. loptu i da je slikala L. i Danku, ali da je Danka već krenula prema stazi koja se nalazi na brdašcetu“, navodi se u njenom iskazu.

Potom objašnjava kako izgleda pomenuto brdašce, da se tu nalazi otkada je ona bila dete, da je visoko oko metar i po ili dva, a dugačko oko četiri metara i da tu postoji stazica koja vodi do kuće.

„Kada je videla Danku na navedenoj stazici, ona je bila udaljena već metar od početka brdašceta na samoj stazi, da su L. i ona odmah krenuli ka njoj. Inače, Danka hoda tako što trčkara, pojašnjava da nije Danka hodala sporo, a da nije ni trčala brzo, da zato to zove trčkaranje. Danka je tog dana imala nepunih 22 meseca i sa decom je u ovom dvorištu bila još jednom, ali Danka tada nije hodala", navodi se u delu Ivaninog iskaza.

Dalje opisuje kako se Danka kretala oko gomile granja koja je bila uz stazicu, a da je sin sve vreme bio sa njom, držeći loptu u rukama.

„Navodi da su se njih troje igrali loptom, da je to trajalao manje od pet minuta, da je L. šutirao loptu dok Danku ne interesuje šutiranje i da je ona samo uzimala loptu i bacala je, da se to sve vreme dešava ispred auta i to kod prednjeg dela“, opisala je Dankina majka.

Potom navodi da je sa jedne gomile koja se tu nalazila, uzela dve cigle i sela na njih na oko 2 metra od automobila.

„Deca su sve vrema bila tu, ispred vozila, Danka je trčkarala, L je trčao. Napravila je još pet slika, na kojima su dve slike na kojima je Danka sama, dve slike na kojima je L. sam, odnosno ne može da precizira koliko je slika bilo. Sve je trajalo manje od pet, 10 minuta“, navodi se.

Zatim ustaje sa tih cigli, vraća telefon u desni džep ljubičaste jake, ustaje i nastavlja da šutira loptu sa sinom, dok je Danka sve vreme trčkarala, dolazila do njih, uzimala loptu, bacala je i nasmešila se.

Nestanak male Danke

Navodi da se ona tom prilikom od njih udaljavala najviše 3 metra i to ispred vozila i to sa desne strane vozila gde su se i oni nalazili, da je ta igra trajala od pet do 10 minuta, dok joj sin nije tražio da pije vodu. Videla je da je Danka ponovo krenula da se penje na stazu na brdašcetu, da je bila udaljena pet metara od auta, odnosno na početku one iste staze koju je već opisala.

„L. je bio pored nje i krenula je ka vratima suvozača, otvorila je vozilo jer se njen crni ranac nalazio na sedištu suvozača, a u rancu flašica sa vodom, da je ona otvorila flašicu, dala L. da pije vodu, on joj je vratio flašicu, ona je zatvorila i vratila flašicu na mesto suvozača u ranac i to je trajalo neka dva minuta“, zabeleženo je u ovom delu iskaza. Dalje navodi da je zadnji put videla Danku, kako je već rekla, da je krenula tom stazom da se penje na brdašce, jer je gledala u L. dok je pio vodu, da kada je podigla pogled sa brdašceta videla je da je nema, da je onda počela da je doziva i pogledom traži po livadi gde su se igrali. Kada je shvatila da je nema, uzela je Lazara za ruku i pošli su da je traže tom stazicom na brdašcetu. Prolazili su kroz otvorenu kapiju koja je udaljena 1-2 metra od brdašceta“, navodi se.

Potom je sa sinom napravila krug oko kuće, dozivajući sve vreme Danku, a kada je shvatila da je nema, pozvala je supruga i rekla da njihove ćerke nema. On ju je upitao kako je nema i rekao joj da pozove policiju.

„Prekinula je poziv sa njim i pozvala je odmah policiju. Nakon obavljenog razgovora sa policijom, kretala se opisanom stazom, a u jednom trenutku je pored kapije koja je bila otvorena, videla parkiran beli auto i da na njemu piše „Vodovod“. Rekla je da zna da je bila fijat panda, da je bio okrenut prednjim delom ka raskrsnici, gledamo iz pravca šumice u Ulici vojvode Radomira Putnika i oko dva metra naspram otvorene kapije".

Opisala je da je videla da je jedan čovek sedeo na mestu vozača i nije mogla da ga opiše, a da se drugi čovek nalazio sa leve strane kapije iz njenog pravca gledanja, da ni njega ne može da opiše jer je bio okrenut leđima. Od momenta kada je primetila vozilo i tog čoveka, oni se zadržavaju minut, dva i za to vreme je čovek seo na mesto suvozača i odvezli su se ulicom.

Na pitanje tužioca kojom se brzinom kretao automobil, rekla je da ne zna, a na pitanje zbog čega nije pitala lica koje je videla da li su videli dete, rekla je da takođe ne zna, da je mislila da je tu negde i da će da je nađe, da je bila preplašena i da joj nije palo na pamet.

Nakon toga je došao njen suprug sa kolegom, a zatim i policija, i organizovana je potraga za devojčicom.