KRIK otkriva: Kako je vlasnik mobilnog servisa u Čačku postao jedan od najznačajnijih prodavaca Skaj telefona kriminalcima

Prodavac mobilnih telefona iz Čačka Saša Vasilijević shvatio je početkom 2021. da je vreme da porodicu skloni na bezbedno mesto.

„Sve te bitange koje su ubile moje prijatelje, odsekle im glave (…) Besan sam zbog tih smećara jer nisam sa svojom porodicom više od 90 dana, a svakog meseca moram da izdvojim 50 (hiljada) za obezbeđenje i sigurne kuće za svoju porodicu”, požalio se početkom marta svom šefu u kompaniji koja je radila distribuciju telefona za „Skaj Global”, piše KRIK.

Vasilijević za ovu kompaniju nije prodavao obične, već specijalne telefone – sa instaliranom „skaj” aplikacijom koja je omogućavala da se preko nje bezbedno komunicira, odnosno da policija ne može da presretne poruke i špijunira dopisivanja. Kao takva, bila je omiljeno oruđe kriminalnih grupa pre svega u Evropi i obilato su je koristili da ugovaraju različite kriminalne poslove i organizuju ubistva.

Ovaj osetljiv posao prodaje „skaj” telefona prodavce je mogao bukvalno da košta glave. Tako se Vasilijević, koji je prema tvrdnji konkurenata telefonima snabdevao crnogorski škaljarski klan, našao na udaru suparničke kriminalne grupe.

On je samo jedan od brojnih prodavaca „skaj” telefona na Balkanu koje su novinari KRIK-a identifikovali u okviru međunarodnog projekta „Glasnik kriminala” (The Crime Messenger) u saradnji sa novinarskom mrežom OCCRP i drugim poznatim svetskim medijima, poput Paper Trail Media iz Nemačke, StudioFact iz Francuske, CBC/Radio Kanada iz Kanade, NRC iz Holandije, Le Soir iz Belgije, Investigace iz Češke. Projekat je nastao na osnovu gotovo četiri hiljade dokumenata do kojih su došli novinari iz istrage koja se vodila u Francuskoj protiv osnivača i direktora kompanije „Skaj Global”, kao i ljudi koji su za ovu kompaniju prodavali enkriptovane telefone.

Istraživanje otkriva da se kompanija „Skaj” oslanjala upravo na pomoć pripadnika balkanskih kriminalnih grupa kako bi njihovi telefoni i softver stigli do mušterija iz podzemlja. „Skaj” je prvo angažovao veće kompanije kao zvanične distributere, a zatim su oni u posao uvodili članove balkanske mafije koji su telefone prodavali krajnjim korisnicima.

Različiti dokazi do kojih su novinari došli tokom višemesečnog istraživanja pokazuju da su ljudi iz samog vrha kompanije znali da njihove telefone koriste kriminalci, kao i da su ljudi koje su angažovali u lancu prodaje takođe članovi podzemlja.

Uključen i u kriminalne poslove

Prodavci su bili ključne tačke u mreži distribucije „skaj” telefona: osim pronalaženja lokalne klijentele, bili su odgovorni i za tehničku podršku. Ukoliko bi se pojavio problem koji nisu mogli da reše, pomagali bi svojim klijentima da se povežu sa kompanijom „Skaj”. U slučaju da su im klijenti uhapšeni ili im je potrebno da prikriju inkriminišuće tragove, preprodavci su mogli da izbrišu podatke sa telefona slanjem zahteva „Skaj Globalu”.

Vasilijevićeve prepiske na „skaju” ukazuju da je, sem prodaje telefona, bio uključen i u kriminalne poslove – razmenjivao je poruke u kojima se pominju droga i oružje. Sa druge strane, prodavac telefona za supraničku grupu predvođenu Veljkom Belivukom bio je Srđan Lalić, koji je kidnapovao, mučio i ubijao članove suprostavljenih grupa u kući nadomak Beograda specijalno opremljenoj za ubistva i nazivanoj „klanica”.

„’Skaj’ je bio svestan da njegov sistem koriste kriminalne organizacije (…) savetovali su nas da ne ostavljamo nikakav trag i da ne kažemo da se ‘skaj’ koristi u kriminalne svrhe”, posvedočio je kasnije Lalić francuskom istražnom sudiji. KRIK ekskluzivno objavljuje njegovo svedočenje.

Sem njih dvojice, novinari su kao dilera „skaja” identifikovali i Miodraga Kostića – sina nekadašnje predsednice niške Opštine Crveni Krst, ali i nasilnog kriminalca koji je u vreme kada je sa suprugom prodavao telefone bio u bekstvu zbog pljačke banke.

Prodaja telefona predstavljala je ne tako mali dodatni prihod za kriminalce – u nekim slučajevima zaradili su milionske iznose. Ante Vrcan, još jedan osumnjičeni član balkanske mafije koji je „skaj” telefone prodavao na Balkanu i u zemljama Južne Amerike, govorio je o tome kada su ga saslušavale francuske istražne sudije.

„(Moja provizija je bila) oko 30.000 dolara mjesečno, a kada bi bile promocije 100.000 dolara mjesečno, a promocije su bile dva puta godišnje”, rekao je Vrcan, koji je u Hrvatskoj optužen za šverc kokaina i oružja. Prema policijskoj istrazi, Vrcan je bio član hrvatskog ogranka klana Darka Šarića.

Francuska policija je početkom 2021. zaplenila servere kompanije „Skaj” koji su se nalazili u ovoj zemlji i od tada se u etapama dešifruju poruke koje su dovele do hapšenja mnogih kriminalaca širom Evrope.

U avgustu je u Francuskoj podignuta i optužnica protiv 31 osobe iz kompanije „Skaj”, njihovih distributera i prodavaca telefona. Optužen je i vlasnik firme, kanadski državljanin Žan- Fransoa Eap, protiv koga se paraleno vodi postupak i u Americi. On se, međutim, nalazi u Kanadi koja ne želi ga izruči.

Kompanija „Skaj”, u odgovoru poslatom novinarima, tvrdi da je kontrolisala prodavce telefona i da su postojala striktna pravila o zabrani korišćenja „skaja” za kriminalne aktivnosti. Kad god je „Skaj” otkrio da se korisnici aplikacije ne pridržavaju ovih prvila njihovi nalozi su, kako tvrde, bili izbrisani.

Dva srpska prodavca Skaja na francuskoj optužnici

Na francuskoj optužnici su se našla i dva srpska prodavca „skaj” telefona u Francuskoj – Filip Bukvički i Nikola Mikić, ekskluzivno otkriva KRIK koji je imao uvid u optužnicu.

Bukvički je upleten u kriminalne poslove i bio je, kako francusko tužilaštvo tvrdi, „u srcu velike mreže iz (francuskog) regiona Klermon Ferana koja je usmerena na šverc kokaina i oružja”. Njegov prijatelj, ali i kupac „skaj” telefona, otkucao ga je francuskom tužilaštvu. Bukvički u svoj odbrani pred francuskim sudom tvrdi da se nije bavio ovim poslovima.

Za razliku od njega, Mikić, osuđivan zbog droge u Srbiji, priznao je francuskom tužilaštvu da je prodavao telefone, ali tvrdi da nije znao da ih koriste kriminalci. Kazao je i da je brzo napustio taj posao. „Video sam da ne pripadam ovom svetu. Nisam stvoren za ovo. To nije moja priroda“, ispričao je na saslušanju.

Među optuženima nema ostalih balkanskih prodavaca telefona, mada su neki od njih bili mnogo uspešniji u ovom poslu od Bukvičkog i Mikića. Među njima je verovatno najznačajniji Saša Vasilijević koji je prodao 1.504 telefona i zaradio više od tri miliona evra, prema istrazi policije. U Francuskoj nije optužen ni Vrcan koji je imao oko 2.000 klijenata.

Novinari KRIK-a stupili su u kontakt sa nekim od prodavaca „skaj” telefona. Oni su negirali svoju umešanost kako u prodaju ovog softvera, tako i u kriminalne poslove.

Čačanin Vasilijević je za KRIK rekao: „Nemam nikakve veze sa tim (prodajom ‘skaj’ telefona). Ma oni (francusko tužilaštvo) mogu da napišu šta hoće“. Nišlija Miodrag Kostić nam je ispričao da jeste koristio „skaj” telefon, ali da ih nije prodavao – iako je policija u njegovoj kući pronašla brojne telefone i kartice. „Kako da vam objasnim, to su obični telefoni… Ništa to nije”, rekao je Kostić.

KRIK otkriva detalje o tome ko su ključni ljudi koji su prodavali „skaj” na Balkanu, kako su sarađivali sa kompanijom „Skaj” i kako je funkcionisala prodaja telefona, ali i kako su prodavci koji su se našli na suprotnim stranama pokušali jedan drugom da dođu glave.

Saša Vasilijević je kao duh.

Nema krivični dosije niti ijedan zabeležen prekršaj. Nema profile na društvenim mrežama. Jedina informacija koju je moguće pronaći jeste da je vlasnik servisa mobilnih telefona u svom rodnom gradu Čačku. Ipak, do njega je gotovo nemoguće doći.

Novinari KRIK-a pokušali su da kontaktiraju Vasilijevića kako bi mu postavili pitanja u vezi sa prodajom „skaj“ telefona. Njegovi brojevi telefona su, međutim, ugašeni. „Saša ne koristi mobilni telefon već 2-3 godine“, rekla je njegova supruga novinarima preko interfona zgrade u kojoj živi. Zatim nas je pozvao njegov prijatelj i rekao: „Saša ne želi da priča sa vama“, te da se „Saša ne viđa ni sa kim i da živi kao u filmu“.

Skrivanje nije tipičan način života za jednog lokalnog vlasnika servisa telefona. U Vasilijevićevom slučaju to, međutim, nije iznenađenje.

On je bio najmoćniji prodavac „skaj“ telefona na našim prostorima, prema dokumentima do kojih su došli novinari KRIK-a. Direktno je sarađivao sa Holanđaninom Jerunom van der Verfom (Jeroen van der Werf), jednim od uticajnijih ljudi u kompaniji poznatijim pod nadimkom SKY111.

Francusko tužilaštvo je avgusta ove godine podiglo optužnicu protiv vlasnika „Skaj“ kompanije, niza agenata i prodavaca „skaj” telefona. Optužena je 31 osoba, uključujući i dva srpska državljanina – ali Vasilijević nije jedan od njih.

Ipak, francusko tužilaštvo ga je označilo kao glavnog prodavca na Balkanu, koji je radio za firmu „Sky Global Caymans (SGC)”. Vasilijević je prodao čak 1504 „skaj” telefona od 2016. do 2021. i tako zaradio više od tri miliona evra, tvrdi tužilaštvo. Osim toga, piše u optužnici, izgradio je mrežu od 13 agenata za prodaju telefona kojima je bio nadređen.

Vasilijević se nije bavio samo prodajom telefona, pokazuju dokazi koje je prikupilo francusko tužilaštvo. U optužnici piše da je „povezan sa srpskom mafijom“.

Njegova dopisivanja preko „skaja“ iz 2020. godine ovo potvrđuju. On je razmenjivao fotografije različitih vrsta droge, oružja i pancira, vidi se u porukama do kojih je došao KRIK.

Jednom prilikom Vasilijevićeva dopisivanja o drogi napravila su problem čak i u vrhu kompanije. Informacija o njegovoj povezanosti sa drogom došla je do samog vlasnika „Skaja“, kanadskog državljanina Žana-Fransoa Eapa.

„Saša u ‘skaj’ grupi piše o švercu droge“, dopisivali su se decembra 2019. godine vlasnik „Skaja“ i Vasilijevićev šef SKY111. Vasilijević, prema zvaničnim pravilima ove kompanije, zbog ovakvog ponašanja nije smeo više da radi za „Skaj“. Ipak, odlučeno je da bude samo opomenut i registrovan je kao novi prodavac telefona, pod novim korisničkim imenom – verovatno kako bi se prikrilo da je imao veze sa ovim porukama.

Prodaja „skaj“ telefona, ipak, nije bio bezbedan posao na Balkanu. Vasilijević je imao ozbiljne neprijatelje.

Glavni prodavac za "Principe" Srđan Lalić

Na drugoj strani kriminalnog spektra, glavni prodavac telefona za grupu Principi koju je predvodio Veljko Belivuk – sada poznatu po brutalnim ubistvima – bio je Srđan Lalić.

Dok su kriminalne grupe „škaljarski klan“, kojoj je Vasilijević prodavao telefone, i Principi, ogranak „kavačkog klana“, bili u otvorenom ratu u kojem je skoro stotinu ljudi stradalo, paralelno se odvijao okršaj između njihovih snabdevača „skaj“ telefona. O ovome je Lalić kasnije, nakon što je postao svedok tužilaštva, detaljno govorio u sudnici.

„Izbio je problem sa jednim ’skaj’ distributerom, uglavnom je imao klijente u škaljarskom klanu – to je Saša SGC“, ispričao je Lalić.

Vasilijević je u jednoj od „skaj” grupa navodno napisao da Lalić „prodaje telefone neprijateljima i da treba da se pronađe”. Jedan od Lalićevih šefova, Marko Miljković, došao je do ove poruke.

„Onda me je Miljković nagovorio da ga cinkarim ‘Skaju’, da se žalim kako bi mu uzeli licencu. Tu je izbio veliki problem gore u ‘Skaj’ menadžmentu, uključilo se više ljudi oko veštačenja te poruke (…) pošto je to bilo predstavljeno kao ugrožavanje mog života od strane drugog agenta“, ispričao je Lalić.

Vasilijević je ponovo prošao samo sa opomenom – što govori o značaju koji je imao u ovoj kompaniji.

Lalićev šef pokušao je da regrutuje Vasilijevića da postane njihov insajder u škaljarskom klanu. Zauzvrat mu je nudio povlačenje pritužbe „Skaju“, a kada to nije upalilo, pretio mu je stavljajući mu do znanja da zna da ima radnju u Čačku i spominjao je članove njegove porodice, objasnio je Lalić pred sudom.

Vasilijević im je bio potreban i zbog jedne konkretne stvari. Lalićeva grupa ubila je uticajnog člana škaljarskog klana Mila Radulovića zvanog Kapetan i posedovali su njegov „skaj“ telefon. Šef škaljaraca Jovan Vukotić, međutim, naredio je da se njegov telefon „sprži“, odnosno da se sa njega izbrišu svi podaci. Ovo su za svoje klijente daljinski mogli da urade prodavci „skaj“ telefona.

Pošto su želeli da imaju Kapetanove kontakte, Lalićev šef je od Vasilijevića tražio da povrati sadržaj njegovog telefona. Iako je Vasilijević ovu ponudu prihvatio, kavčani mu nisu verovali.

„Miljković je posumnjao da se možda požalio ‘škaljarcima’ s kojima je bio bliži i zaključio u stvari da ne može da mu veruje“, objasnio je Lalić događaje koji su se odigrali krajem 2020. godine.

Grupa Principi uhapšena je u februaru 2021. godine, ali to nije Vasilijevića učinilo bezbednijim, vidi se iz njegove komunikacije sa nadređenim Holanđaninom nadimka Skaj111. Vasilijević je tvrdio da je upravo supranička grupa dovela u problem celu kompaniju: „30ak ljudi može da uništi reputaciju ‘Skaja’ preko noći“.

„Brate (…) sve te bitange koje su ubile moje prijatelje, odsekle im glave i slale ih jedni drugima preko ‘Skaja’. Oni su otvorili svoje uređaje i mnogi prodavci koji su radili sa njima sada su pod nadzorom. Mnogi od njih su uhapšeni, a samo Bog zna šta su ti prodavci rekli policiji, možda su im čak pokazali kako Sky funkcioniše. Više informacija ću imati u narednih 7 dana, a ti idioti koji su uhapšeni bili su u ratu sa mnom i pretili su mojoj porodici, zbog toga sam premestio porodicu na sigurno mesto. Takođe brate, zbog ovih govana sada će Vlada zabraniti ‘skaj’ i ako policija pronađe bilo koga sa ‘skaj’ uređajem – tretiraće to kao zločin i osoba će odmah biti poslana u zatvor”, vidi se u porukama od 7. i 8. marta 2021.

„Imam mnogo dokaza šta su radili za te govnare koji su ubili najmanje 30 mojih prijatelja, a neki od preprodavaca su bili direktno umešani u jedno ubistvo“, napisao je Vasilijević, verovatno aludirajući na Srđana Lalića koga je tužilaštvo osumnjičilo da je učestovao u ubistvima.

I dalje se skriva, KRIK boravio u Čačku

Tri godine kasnije, iako su Principi uhapšeni, a „Skaj” ugašen, Vasilijević se i dalje skriva.

Tokom boravka u Čačku, novinari KRIK-a nisu uspeli da stupe u direktan kontakt s njim. Vasilijević nam je, ipak, posle par dana pokušavanja da dođemo do njega poslao poruku: „Nemojte više uznemiravati mene i moje prijatelje“. Potom nas je i pozvao.

„Nemam nikakve veze sa tim (prodajom ‘skaj’ telefona). Ma oni (francusko tužilaštvo) mogu da napišu šta hoće“, rekao je Vasilijević u telefonskom razgovoru.

Dok su mu novinari KRIK-a predočavali dokaze, uključujući njegove uplate „Skaj“ kompaniji, Vasilijević je rekao da taj novac nema veze sa prodajom telefona – već je navodno preprodavao kriptovalute (digitalni novac).

„Ja sam uplaćivao za bitkoine druže. Ja ti pričam šta sam ja radio, ja sam kupovao bitkoine, znači, to je bila godina ne znam koja, 2018, 2019, slagaću te.“

„Skaj“ firma se, međutim, nije bavila prodajom bitkoina. Sa druge strane, francusko tužilaštvo tvrdi da je Vasilijević „Skaj” firmi zaradu od prodaje telefona „plaćao u bitkoinima”.

Kada su mu novinari pročitali poruke koje je razmenio sa svojim bivšim šefom SKY111 rekao je da mu nisu poznate. „Ne znam šta sam radio pre pet dana, a ne 2020.“

Vasilijević je u razgovoru sa novinarima KRIK-a prokomentarisao i da Lalić nije govorio istinu o njihovom sukobu. „Ma čista laž brate. O kom filmu vi pričate. Kao u filmu da sam“, rekao je kroz smeh.

Veljko Belivuk i njegovi saradnici iz grupe Principi su 3. avgusta 2020. godine bili u tajnoj prostoriji kuće na obodu Beograda koju su nazivali „klanica“ i spremali se, kako tvrdi tužilaštvo, da sekirom obezglave čoveka kojeg su tog dana kidnapovali.

Pre toga odlučili su da urade jednu stvar – da se fotografišu sa prebijenom žrtvom.

Na toj fotografiji vidi se Belivuk kako čuči nad žrtvom, sa uzdignutim palčevima i blagim osmehom koji pokazuju njegovo zadovoljstvo – zarobio je čoveka koji je bio na direktnoj vezi sa šefom suprotstavljene kriminalne grupe. Pored je njegov saradnik Srđan Lalić, čija pojava na fotografiji baca Belivuka u senku. Lalić žrtvu, koja leži na podu, drži za uši i pokazuje njegovo krvavo lice kameri telefona. Za razliku od Belivuka koji se stidljivo smeši – Laliću je osmeh od uva do uva. Deluje srećno što učestvuje u svom prvom ubistvu u „klanici“.

Na bizaran način, njih dvojica na fotografiji izgledaju kao ponosni otac i sin koji je upecao veliku ribu. Fotografija je kasnije često objavljivana u javnosti i urezala se u svest nacije pre svega zbog Lalića – kojeg su tabloidni mediji nazvali „nasmejani koljač“.

Lalićevi gresi, međutim, ne svode se samo na fotografisanje sa žrtvom. On je bio jedan od bitnijih članova grupe i na različite načine je bio uključen u zločine koje je činila. Pratio je žrtve, učestvovao u njihovom kidnapovanju, mučenju, a neke je svojim rukama i ubio – daveći ih kablom.

„Već je ostao bez prsta i gadno je upropašten. Ali mentol misli da će da izađe. Već sam ga dobro odro”, neke su od poruka kojima je Lalić 2020. godine preko „skaja” obaveštavao svoje šefove o tome kako muči žrtve. On je na „skaju” imao nadimak Beri Mils, po zloglasnom vođi američke neonacističke zatvorske bande.

Od fotografisanja sa žrtvom do danas mnogo toga se promenilo za Lalića. U februaru 2021, uhapšena je grupa kojoj je pripadao, a on je odlučio da izda svoje saradnike i sklopi sporazum sa tužilaštvom. Postao je ključni svedok koji treba da obezbedi da njegovi nekadašnji šefovi Belivuk i Marko Miljković ostanu u zatvoru zbog sedam brutalnih ubistava za koja su optuženi.

Lalić je, međutim, odigrao još jednu bitnu ulogu – svedok je i protiv svojih drugih šefova, ne onih iz Principa, već iz kompanije „Skaj”, u postupku koji se vodi u Francuskoj.

Naime, Lalića je ova kompanija angažovala da prodaje njihove telefone na Balkanu. Bio je uspešan u ovom poslu i, prema podacima koje je prikupila francuska policija, pronašao je 1.600 klijenta i za „Skaj” zaradio oko 1,3 miliona evra.

Lalić je iz prve ruke do detalja francuskim istražnim sudijama objasnio kako je funkcionisala prodaja „skaj” telefona, vidi se iz zapisnika njegovog svedočenja čije delove ekskluzivno objavljuje KRIK.

On je, kako se zaključuje iz svedočenja, bio tehnološki najbolje potkovan član Principa. Nabavljao je špijunsku opremu, postavljao uređaje za praćenje ispod automobila žrtvi, ali i pomagao da se otkrije ako neko prati njihove članove.

Lalić je 2018. godine postao i prodavac „skaj” telefona, kako je svedočio.

„Glavna prednost korišćenja ‘skaj’ aplikacije je anonimnost“, ispričao je Lalić sudiji. „To su koristili ljudi koji su se bavili kriminalom na malo ozbiljnijem nivou, kako bi se zaštitili od istražnih organa… ‘Skaj’ je bio jedini način komunikacije. Nismo koristili regularne mobilne telefone. Na taj način smo izbegavali da budemo pod istragom.“

Kompanija „Skaj” je to znala, ispričao je.

„Oni su bili svesni da se to isključivo koristi za kriminalne aktivnosti… Savetovali su nas da ne ostavljamo materijalne dokaze u vidu poruka koje bi neko mogao da fotografiše… i sugerisali da to kao njegov glavni adut (korišćenje za kriminalne aktivnosti) ne reklamiramo na taj način”, naveo je svedočeći protiv ove kompanije.

Lalić je detaljno objasnio koje su to važne pogodnosti koje je „skaj” nudio kriminalcima.

Fotografije i poruke na ovim telefonima čuvale su se samo 48 sati, nakon čega su se automatski brisale — mada je korisnik mogao da ih sačuva u delu aplikacije koji se nazivao trezor. Postojala je i opcija takozvanih „blic”, odnosno „flash” poruka koje su bile još sigurnije.

„Flash poruke su bile posebno interesantne i nama u okviru ‘Skaja’ predstavljene kao jedan viši nivo bezbednosti. Komunikacija ostvarena preko njih je automatski nestajala posle 30 sekundi i nije mogla biti prosleđena trećim licima niti sačuvana lokalno (na samom telefonu)”, ispričao je Lalić. Ove poruke Belivukova grupa koristila je kada je osakaćena tela žrtava slala suparnicima da ih zastraši.

„Skaj” telefon je spolja izgledao kao i svaki drugi, ali mu je softver bio poseban. Da bi se uopšte koristio, bilo je neophodno uneti nekoliko šifri. Prvi korak bio je otključavanje pomoću koda od najmanje šest cifri.

„Samu ‘skaj’ aplikaciju ste mogli opciono sakriti iza ikonice za kalkulator. Unošenjem predefinisane matematičke funkcije u kalkulator, na primer 1+1, posle tog unosa bi mogli da pristupimo (logovanju u ‘skaj’)”, ispričao je Lalić. „Da bi pristupio ‘skaj’ aplikaciji korisnik je morao ukucati i njenu šifru koja je, ako se dobro sećam, morala sadržati minimum osam karaktera.”

On je ispričao i da je na „skaj” telefonima mogla da se koristi samo ova aplikacija.

„Niste mogli da obično telefonirate ‘skaj’ telefonom. Niste mogli da pozovete normalan telefon kada je aplikacija instalirana”, kazao je.

Lalić je detaljno ispričao i kako je ušao u posao prodaje ove tajanstvene aplikacije.

Svoj „skaj” nalog je, kaže, kupio od čoveka kojeg zna kao Ivana i koji je imao prodavnicu telefona u Beogradu. Ubrzo se prijavio da postane preprodavac: popunio je obrazac na sajtu kompanije „Skaj”, nakon čega ga je kontaktirala osoba s nadimkom Bee, koja je bila nadređena i Ivanu, ispričao je.

Francuski tužioci otkrili su da se iza nadimka Bee krije Domingo Šon Abug, direktor kanadske kompanije „Global Wireless Solutions”, koja je bila najveći distributer za kompaniju „Skaj”. Jedan od osnivača ove kompanije Teri Ngujen pripada azijskom kriminalnom podzemlju u Vankuveru i osuđivan je za šverc heroina, pljačku i nošenje oružja bez dozvole.

Laliću je, kako je posvedočio, Bee rekao da „Skaj” ima oko 70 zaposlenih i više od 800 agenata širom sveta. Pozvao ga je da učestvuje u video obukama.

„Dogovorili smo se u načelu i on (Bee) je zahtevao da otvorim kompaniju“, rekao je Lalić. To je i učinio – osnovao je firmu „Panzerbox“ u Pragu, glavnom gradu Češke. Kompaniju je, kako je posvedočio, po Belivukovom naređenju kasnije preneo na druge članove grupe „kako bi je iskoristili za registrovanje kamiona za transport narkotika po Evropi.“

Lalić je dobio pristup i „Sky Learning Academy“ – portalu na kom su prodavci morali da rade testove kako bi zadržali svoje licence. Kada je prošao prvi test, dobio je pristup još jednom portalu preko kog je upravljao nalozima koje je prodavao. Pošto mu je nadimak kao prodavca „skaj” telefona bio Panzer (kao naziv nemačkog tenka), dobio je mejl [email protected]. Pokrenuo je promotivni sajt Pancersky.com koji je, kako je ispričao, bio preveden na osam jezika.

Deluje da se Lalić dobro pokazao i to, kako je sam istakao, jer je bio „odgovoran i ažuran“. Iako je u početku morao da naplaćuje standardne cene „Skaj” telefona – 1.000 evra za pretplatu na šest meseci ili 550 evra za tri meseca – vremenom je stekao više klijenata i dobio je pravo da nudi popuste.

„Kasnije, kada je broj mojih klijenata narastao i kada sam uspeo da steknem nekoliko agenata, Bee me je proklamovao u Balkan representativa (predstavnika) za njegov lanac prodaje”, ispričao je Lalić. „Razvio sam sopstvenu mrežu agenata koji su za mene prodavali ‘skaj’ na Balkanu, Austriji i drugim zemljama. ‘Skaj’ uređaje sam slao poštom iz Beograda i drugih gradova korisnicima širom Evrope.”

Među njegovim agentima, kako je ispričao, bili su ljudi koji su na „skaju” koristili nadimke: ‘Balkan SKY’ u Srbiji, ‘Alfa Pro’ u Hrvatskoj, ‘Hugo’ u Crnoj Gori, ‘Joker’ u Austriji, ‘Junior’ u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Švajcarskoj i ‘Zeus’ u Sloveniji. Ko se krije iza ovih nadimaka nije otkriveno.

Lalić zarađivao između 80.000 i 120.000 evra mesečno

U jednom trenutku, Lalić je za „Skaj” zarađivao između 80.000 i 120.000 evra mesečno. Kompanija mu je slala fakture na mejl, a on bi prikupljao keš od svojih preprodavaca i slao ga kompaniji. U početku je to radio transferima u banci, ali kako su se sume povećavale, naloženo mu je da koristi bitkoin ili druge kriptovalute.

Osim da zaradi, Lalić je iskoristio svoju poziciju u „Skaju” i da pomogne svom klanu u jeku krvavog mafijaškog rata u balkanskom podzemlju. Tako je 2020. godine iskoristio svoju poziciju da prevari korisničku podršku „Skaja” i koristeći nadimke članova rivalske grupe otkrio u kojoj se zemlji nalaze. Bila je to početna informacija koja je Lalićevim saradnicima pomogla da lociraju vođu suparničkog klana Alana Kožara na ostrvu Krf u Grčkoj i ubiju ga.

„U tom trenutku, to je bio ključni trag da ih pronađemo“, rekao je Lalić. „Zbog toga mi je Živković (saradnik) obećao kilogram kokaina, koji mi nije platio.“

Ceo tekst pročitajte na sajtu KRIK.rs.

VIDEO: Suđenje Šariću – „skaj“ poruke ostaju dokaz