0
Sudija Višeg suda u Beogradu Slobodan Keranović osudio je novinare KRIK-a zbog teksta u kome su objavili da je protiv redakcije podneto više SLAPP tužbi, uključujući i onu koju su podneli rukovodioci policijske Jedinice za zaštitu svedoka. Ova presuda je prvostepena i KRIK je na nju uložio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Keranović je u javnosti poznat po tome što je ekspresno osudio NIN po tužbi tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. „Presuda jasno pokazuje da su SLAPP tužbe postale glavni alat režima da ugasi malo preostalih nezavisnih medija. Stvari su otišle toliko daleko da mi više ne smemo ni da se požalimo u javnosti na to što nam je redakcija zatrpana tužbama – osuđuju nas čak i zbog toga”, kaže urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. Ovo je druga presuda kojom je KRIK osuđen – prethodno je osuđen po tužbi ministra policije Bratislava Gašića.
KRIK je pre godinu i po dana, suočen sa lavinom tužbi, objavio tekst u kojem je nabrojao ko je sve tužio redakciju, navodeći da su ove takozvane SLAPP tužbe uglavnom podneli ljudi bliski režimu u Srbiji i da im je cilj da ućutkaju novinare.
U tom tekstu je, između ostalog, spomenuto da su KRIK tužili i policijski komandant Goran Živković i dvojica njegovih saradnika iz policijske Jedinice za zaštitu svedoka. Zatim su sva trojica ponovo tužila KRIK zbog teksta u kojem smo objavili da su nas tužili.
Novinari su imali tu nesreću da je ovaj postupak dodeljen Slobodanu Keranoviću koji je u javnosti već bio poznat kao sudija koji donosi stroge presude protiv nezavisnih medija: brzinski je, samo nakon mesec dana, osudio NIN po tužbi bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Na Keranovićevu presudu su se žalili i iz vojvođanskog portala „021” kada im je izrekao veliku novčanu kaznu u predmetu gde su tuženi zbog objavljivanja fotografije. Protiv ovog sudije je i portal „Pištaljka” podneo disciplinsku prijavu Visokom savetu sudstva tvrdeći da je odugovlačio sa odlukom da zaštiti jednog uzbunjivača.
KRIK se ranije već suočio sa spornom odlukom sudije Keranovića kada je, u postupku koji se protiv redakcije vodio po tužbi bivšeg ministra Nenada Popovića, prihvatio zahtev ministra da se ovaj postupak „zamrzne“ – iako nije bilo zakonskog osnova za to.
Pročitajte još:
Keranović je ovog puta osudio novinare KRIK-a, slično kao i NIN, brzo i posle samo jednog održanog ročišta.
Presudio je da novinari moraju da plate policajcima iznos od 374.200 dinara (gotovo 3.200 evra) na ime nadoknade za duševne bolove i troškova, ali je naložio i da se sa sajta KRIK-a obriše deo teksta u kome je pomenuta tužba policajaca.
Da bi obrazložio osuđujuću presudu, Keranović je u njoj navodio stvari koje se u tekstu KRIK-a ni ne nalaze.
Tako, sudija tvrdi da je KRIK policajce predstavio kao ’marionete’ režima koji postupaju u skladu sa neetičnim naredbama, kao i da su na rukovodećim pozicijama samo zato što su u navodnoj vezi sa „režimom“ – što se nigde ne navodi u KRIK-ovom tekstu, a u šta čitaoci mogu da se uvere na ovom linku.
„Označavanje tužilaca kao ljudi bliskih režimu ima negativnu konotaciju, tužioci se označavaju kao pristalice određene političke opcije koja je na vlasti, a time se građanima koji se ne slažu ili protive ’režimu’ sugeriše da zbog svog političkog opredeljenja ne bi trebalo da imaju poverenja u tužioce kao pripadnike policije koji treba da budu u službi svih građana“, piše Keranović u presudi. „Time je stvorena potencijalna mogućnost da u slučaju promene vlasti tužioci budu okarakterisani kao pripadnici bivše vlasti i da zbog toga snose posledice.“
Sudija je istakao i da su novinari KRIK-a povredili čast i ugled policajaca jer su ih predstavili kao cenzore koji su tužbu podneli da bi finansijski i vremenski iscrpeli i „ućutkali“ redakciju.
Keranović pored svega i negira postojanje SLAPP tužbi, odnosno tužbi koje se namerno podnose da bi se izvršio pritisak na medije, tvrdeći u presudi da „svako može da tuži“.
Ova presuda je prvostepena i KRIK se na nju žalio Apelacionom sudu u Beogradu.
„Čak i sa Keranovićem kao sudijom, neverovatno je da smo izgubili ovaj postupak. Nije bilo nikakvog osnova da nas policajci tuže. Naravno da imamo pravo da se u javnosti požalimo da smo tuženi, kao i da tu tužbu nazovemo SLAPP-om jer je ona stvarno izvršila pritisak na redakciju. Keranović je svojom presudom upravo potvrdio da je u pitanju takav postupak“, objašnjava urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.
„SLAPP tužbe, ali i sudije poput Keranovića, u ovom trenutku najveća su pretnja slobodi medija u Srbiji. On je u svojoj presudi jače branio policajace koju su nas tužili nego što je to tokom postupka radio njihov advokat. Učitavao je stvari koje se u našem tekstu, a čak ni u tužbi, ne nalaze, samo kako bi nas osudio.”
Keranović je ranije već bio sudija u postupku protiv KRIK-a.
U pitanju je jedan od četiri postupka koji su početkom 2018. godine pokrenuti po tužbama tadašnjeg ministra Nenada Popovića. On je tvrdio da su mu tekstovi KRIK-a, koji su bili bazirani na podacima iz međunarodnog novinarskog istraživanja „Rajski papiri“, povredili ugled i čast, pa je podneo četiri tužbe. U tekstovima je KRIK otkrio da se Popovićevo bogatstvo procenjuje na više od 100 miliona dolara, da poseduje mrežu ofšor firmi na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima, kao i da u Švajcarskoj ima prebivalište i tamo plaća porez.
U jednom trenutku Popović je zatražio od suda da se ovi postupci privremeno prekinu – iako nije bilo zakonskog osnova za to. Postupci se zamrzavaju samo usled okolnosti poput rata i sličnih vanrednih situacija, a ne po želji funkcionera.
Troje sudija odbilo je ovaj Popovićev zahtev, međutim, sudija Keranović ga je uvažio.
Svi postupci su okončani tako što je u jednom od četiri postupka sudija donela odluku da je tužba neosnovana. Popović je, zatim, povukao tužbe u ostala tri postupaka.
Keranović je u javnosti poznat i po drugim postupcima u kojima je osuđivao novinare i medije.
Keranović je sudio u postupku po tužbi tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN. Stefanović je tužbu podneo zbog teksta iz 2016. pod naslovom „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“, u kome su novinari zaključili da se nezakonito rušenje privatnih objekata u Savamali, koje su izvele osobe maskirane fantomkama, nije moglo dogoditi bez znanja nadležnih, među kojima i ministra policije.
Keranović je presudu doneo neuobičajeno brzo – posle samo mesec dana. Osudio je NIN, a u obrazloženju je naveo da su ovakvim naslovom Stefanovića predstavili kao organizatora događaja u Savamali i osobu koja je direktno izdavala naređenja izvršiocima.
Presuda je, međutim, pala na apelaciji. Sudije više instance konstatovale su da je Keranović pogrešno primenio odredbe zakona kada je utvrdio da novinarka NIN-a nije postupala u skladu sa novinarskom pažnjom. Istakle su da naslov, zbog koga je Keranović osudio NIN, nije sporan jer predstavlja sarkastično imputiranje političke odgovornosti Stefanoviću.
„Ovakvi navodi, pored toga što čine direktan poziv na političku odgovornost, jasno predstavljaju zaključak novinara“, navodi se u presudi Apelacionog suda.
Postupak se, međutim, nije završio na tome. Vrhovni kasacioni sud vratio je suđenje na početak, a u ponovljenom postupku Keranović je 2019. doneo istu odluku. Ona je takođe oborena i pravosnažna odluka doneta je u korist NIN-a.
Na Keranovića se 2017. žalio i novosadski portal „021” kada ih je osudio jer su u jednom tekstu iskoristili fotografiju za koju nisu imali pisanu, već samo usmenu saglasnost. U tom slučaju Keranović je izrekao maksimalni novčani iznos koji je sa sudskim taksama iznosio 250.000 dinara (oko 2.000 evra), što je finansijski ugrozilo opstanak ovog lokalnog medija, kako je saopšteno iz „021”.
Keranović je, kako je objavio portal „Pištaljka”, krajem 2015. godine odugovlačio sa odlukom da dodeli zaštitu uzbunjivaču Branku Gardaševiću sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje koji je, zbog otkrivanja štetnih ugovora i spornih diploma, dobio otkaz. Zbog toga što je privremenu meru o vraćanju uzbunjivača na posao doneo tek posle pet meseci, a ne u zakonskom roku od osam dana, „Pištaljka” je protiv Keranovića podnela disciplinsku prijavu Visokom savetu sudstva.
„On je održao nekoliko ročišta na kojima je suprotno Zakonu o zaštiti uzbunjivača teret dokazivanja preneo na uzbunjivača umesto na poslodavca”, rekao je ranije urednik „Pištaljke” Vladimir Radomirović za Radio Slobodna Evropa.
Keranović je, međutim, prošao nekažnjeno – tri godine kasnije disciplinska prijava „Pištaljke” odbijena je kao neosnovana, piše KRIK.
BONUS VIDEO: Jelena Vasić iz KRIK – a: Predstavnici EU institucija vide problematiku oko medijskih sloboda u Srbiji
