Nekadašnja svemoćna državna sekretarka MUP Srbije, Dijana Hrkalović, siva eminencija pred kojom su i policijski generali drhtali i sklanjali se u stranu da bi ona prošla, vratila se na mesto gde je pre pet godina, skoro u dan doživela jednu od najvećih tragedija svog života. Dijana je opet zakoračila u tu, za nju prokletu ulicu.
Scena prva.
Bačvanska je ulica tuge i rastanaka, jer je tu Okružni ili u narodu mnogo poznatiji pod imenom Centralni zatvor ili jedostavno CZ. Nije ništa čudno videti uglavnom žene: majke, sestre, verenice i supruge, kako silaze nizbrdo od metalne kapije brišući maramicom oči i krijući suze, kao da ih je sramota što plaču zbog robijaša.
Ali, sav taj bol, stotina i stotina žena, po pričama stanovnika tog dela grada, ali i nekih svedoka, nije mogao da se meri sa bolom jedne jedine žene uveče 13. oktobra 2016. Dijana Hrkalović, državna sekretarka MUP Srbije, iako to nije u opisu njenog posla došla je na poprište mafijaške likvidacije. Kada je ugledala telo žrtve, prepoznala ga je, to je bio njen blizak prijatelj Aleksandar Stanković, vođa Partizanove navijačke grupe „Janjičari“, na stadionu mnogo poznatiji pod nadimkom Sale Mutavi. Kažu da državna sekretarka MUP Srbije te noći nije videla niko i nije čula ništa od bola za izgubljenim prijateljem. Koji je u to vreme čekao, po ko zna koliko puta, odlazak na odsluženje petogodišnje zatvorske kazne kao vođa kriminalne grupe koja se bavila trgovinom narkoticima. Navodno je Dijana pala na haubu izrešetanog automobila u kletoj Bačvanskoj ulici.
Likvidacija vođe navijačke grupe koja je najbrutalnijom silom osvojila južnu tribinu, tradicionalno uporište navijača Partizana izvršena je profesionalno i nemilosrdno. Tom prilikom ranjen je i jedan zatvorski čuvar koji se sastao sa Stankovićem. Stankovićevo ubistvo stavljeno je na teret zloglasnom škaljarskom klanu. Bilo je očigldno da se sukob narko-kartela iz Kotora rasplamsava i da u njemu učestvuju i kriminalci iz Srbije, koji su tu brzo našli svoj interes.
Organizacija koja je ostala iza Stankovića, brzo se konsolidovala a na njeno čelo dolazi dvojac koji će godinama kasnije postati poznat po zverskom likvidiranju žrtava. Oni se rebrendiraju u grupu „Principi“ i postaju još suroviji. Zajedno sa svojim saborcima iz kavačkog klana, kreću u emilosrdni lov na Škaljarce i njihove srpske prijatelje, koji su padali kao snoplje.
Činilo se da su Kavčani i ljudi Velje Nevolje svevideći, gde god da su se krili, spasa za pripadnike škaljarskog klana nije bilo. Tu vidovitost Veljine ekipe i Kavčana, kasnije je objasnio predsednik Republike Aleksandar VUčić izavivši da su 4 osobe iz kriinalnog miljea likvidirane dok ih je policija pratila i prisluškivala. Ni u jednom od ta 4 sluaja napadači nisu ni identifikovani, a kamoli uhapeni i osuđeni.
Da se nešto čudno dešava postalo je bezobrazno vidljivo na suđenju Veljku Belivuku i Marku MIljkoviću, optuđenima za ubistvo Vlastimira MIloševića na tramvajskim šinama u Ulici kraljice Natalije 2017. godine. U prvi mah policija je svojski prionula na posao, postojali su biološki tragovi, napadače su snimile brojne kamere za video-nadzor, neke od njih vrlo kvalitetne. Ipak to nije bilo dovoljno da Miljkovi i Belivuk budu osuđeni, jer su dokazi, na zaprepašćenje novinara, nestajali jedan po jedan, a vrhunac je bio kada je jedan od forenzičara, koji je fiksirao DNK Veljka Belivuka, na sudu izjavio da je tu četkicu nekoliko puta upotrebljavao i da je ona kontaminirana. Činilo se da je svašta tu kontaminirano, a najmanje četkica.
Protivnici sa tribine, kriminalci iz suparnikih organizacija, pošteni policajci, svi su se povuki pred „Principima“: Kako je policija disciplinovana na svojoj koži je osetio inspektor Dejan Jović, koji je prvo uhođen i prisluškivan, a potom uhapšen pod optužbama za koje se kasnije ispostavilo da su lažne. Posle višemesečnog pritvora inspektor je oslobođen. Dejana Jovića odnela je korona. Niko drugi od policajaca nije smeo da pisne, u strahu od „toplog zeca“ kakav je organizovan Joviću od njegovih nazovi kolega.
Ipak, svemoćna državna sekretarka, iznad koje je u MUP bio samo ministar, je preterala u jednom trenutku. Smenjena je posle posete tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića Sjedinjenim američkim državama. Neki, navodno dobro obavešteni izvori, tvrdili su da su upravo Amerikanci, tačnije DEA – agencija za borbu protiv narkotika, tražila njenu smenu zbog sumnjivih veza sa ljudima iz podzemlja.
Scena dva
Desetine zatvorskih marica svakog dana dovoze i odvoze robijaše i pritvorenike u i iz Okružnog zatvora. U jednoj od marica koja je ušla u CZ u noći između 15. i 16. oktobra bila je i žena koja je navikla da se pred jom svaka vrata otvaraju. Otvorila su se i sada, ali ne baš na način kakav je sigurno želela Dijana Hrkalović. Da sve bude teže po nju, koja je prešla put od stroge i namrštene državne funkcionerke do nasmejanog instagram modela, u Bačvansku su je dovezli skoro u dan kada je, pet godina ranije ubijen Aleksandar Stanković.
Na teret joj se stavlja da je manipulisala dokazima prilikom ubistva Vlastimira Miloševića. Valjda su nadležni organi u trenutku božaskom prosvetljenja posle skoro pet godina shvatili da su Belivuk i Miljković imali pomoć nekog iznutra – policajca, sudije, političara…. Spisak ljudi na visokim državnim funkcijama koji su pomagali Belivuku, Miljkoviću, Stankoviću, Kavčanima, Škaljarcia i ko zna sve kome, ima samo jedno ime, bivša državna sekretarka MUP.
Scena tri?
Sukob unutar vladajuće stranke i njenih kadrova u svim institucijama je vidljiv, a kola su se slomila upravo na Dijani od Bačvanske. Predsednik Republike najavljuje nova hapšenja, pa nije isključeno da će Cz ugostiti još neka zvučna imena, jer se bliže i izbori, za manje od 6 meseci.
Mnogo je tu računica, sa još više nepozatih, tako da ne bi bilo preterano iznenađenje da Dijana Hrkalović, negde u maju iduće godine, ponovo prošeta Bačvanskom, ali da joj ta ulica ovog puta donese sreću, ako izađe na slobodu, naravno, usled nedostatka dokaza.
BONUS VIDEO; Bolne reči majke jedne od Belivukovih žrtava
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: