"Jocko" i "Tamara" uništili konkurenciju, a oba u vlasništvu vlasnika "Jovanjice": Kako je Koluvija uspostavio monopol na tržištu prizvodnje konoplje u Srbiji

To znači da jedine dve sorte konoplje koje su dostupne proizvođačima u Srbiji, odnosno "Tamara" i "Jocko", razvija i poseduje upravo Predrag Koluvija, kome se sudi za nelegalnu proizvodnju marihuane pred Specijalnim sudom u Beogradu.

I dok se sudski postupak odužio, Koluvija, kako se čini, uz pomoć državnih organa, radi punom parom na potpunom preuzimanju ovog unosnog tržišta konoplje u Srbiji. Praktično, ista država koja krivično goni vlasnika "Jovanjice", sa druge strane mu pomaže da ima monopol na tržištu, navodi Stojanović za Nova.rs.

"Na listi dozvoljenog semena postoji sedam vrsta, ali je to u suštini mrtvo slovo na papiru. Uvoz nekih vrsta, koje su se pritom pokazale uspešne za uzgoj na našem podneblju, više nije moguć, jer uvoznici nisu obnovili licence. Neke sorte koje su se proizvodile kod nas, više se ne proizvode, tako da je 'knjiga spala na dva slova', i to oba u vlasništu Predraga Koluvije i "Jovanjice", seme "Jocko" i "Tamara". Ali, ono što je neobično je što ni ono ne može da se kupi na slobodnom tržištu, već isključivo može da se dobije ako direktni proizvođač, poljoprivrednik, potpiše ugovor o proizvodnji sa Koluvijom, zapravo da radi za njega. Ostali, nezavisni proizvođači su time praktično uništeni. Pri tome, ne postoji opis tog semena, opis odrasle biljke, nikakve karakteristike, što je vrlo neobično", kaže za portal Nova.rs Slobodan Stojanović iz Nacionalne asocijacije konopljara.

Ova asocijacija je bilo krovno telo za više od 60 različitih organizacija koje se bave proizvodnjom konoplje, ili se zalažu za njenu dekriminalizaciju i legalizaciju.

"Bile su potrebne godine, decenije rada da se svi ti ljudi dovedu za isti sto, jer ste sa jedne strane imali idealiste, sa druge kapitaliste. Ali, na kraju smo uspeli. Duže od decenije radim na izmenama zakonske regulative vezano za proizvodnju i promet konoplje, kako industrijske, tako i one u medicinske svrhe. Uradili smo i mnoge studije, uključujući i one o ekonomskoj isplativosti, vezano za ekologiju, mnoge druge oblasti. Od konoplje se može napraviti 75.000 proizvoda, nije u pitanju samo marihuana. Sada smo svedoci da te iste stvari, na kojima smo mi naporno radili, promoviše taj isti Predrag Koluvija, uz pomoć države. Pokušava da se predstavi kao jedan od uzgajivača konoplje, pa čiju još plantažu su čuvale policija i BIA? On je jednostavno uzeo sve te projekte od nas i predstavlja ih kao svoje, od proizvodnje tkanine do proizvodnje hrane, iako on nema ni mašine ni znanje za tako nešto. U pitanju je zapravo marketinška kampanja od koje koristi neće imati mali proizvođači, poljoprivrednici, radnici koji bi radili u pogonima, već pre svega Koluvija i jedan uzak krug povezan sa njim", objašnjava Stojanović.

Stojanović je dugo pregovarao i sa ovim vlastima i sa prethodnim, kako bi se modernizovao zakon i prilagodio evropskim standardima. Sastajao se svojevremeno i sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić, ali osim deklarativne podrške, konkretnih rezultata nije bilo.

"Mi smo predložili da se preuzme evropska sortna lista za konoplju, na kojoj je 40 vrsta semenja, ali je to odbijeno, bez nekog jasnog razloga. Da bi neko dobio dozvolu da prodaje seme, prvo mora da to seme ustupi Institutu za ratarstvo u Novom Sadu, što košta 1.000 evra. Onda naredne godine, to isto mora da uradi sa Institutom za ratarstvo u Somboru, to su dve godine koje koštaju 2.000 evra, kako bi se dobila licenca, a mnogi mali proizvođači to ne mogu sebi da priušte. Zato su sada svi upućeni upravo na Koluviju. To je čovek u čiju odbranu su stali i predsednik dražve i ostali najviši državni funkcioneri, tako da su mnoge stvari jasnije", objašnjava Stojanović.

"Policiji najlakše da hapsi za džoint"

Po njegovim rečima i kaznena politika koju sprovodi Srbija je zastarela i pogrešna.

"Vi imate slučaj da, prilikom zaplene, policija meri celu biljku umesto samo cvet koji ima THC, pa se objavjuju cifre od stotina kilograma zaplenjene marihuane, koje nisu tačne. Policiji je najlakše da hapsi klince sa džointom i procesuira ih. U statistici to lepo izgleda, donosi nagradu i tim policajcima, potpisuju se sporazumi o priznanju krivice koji donose novac državi. Toliko pričamo o Nemačkoj, kao uređenoj državi, pa zašto onda ne primenimo nemački model?  Zna se koliko jedna osoba može da gaji biljaka, koju količinu marihuane može da proizvede, kako se kupuje i prodaje. Treba usvojiti moderan zakon, a pošto će uvek biti onih koji će ga radi zgrtanja para kršiti, e za te ljude treba pooštriti kazne. Zanimljivo je da je svojevremeno, kada se pregovaralo o upotrebi marihuane za medicinske svrhe, Ministarstvo zdravlja bilo za, a protiv je bila policija", objašnjava Stojanović.

Bez odgovora

Portal Nova.rs je na sajtu "Jovanjica" uputio pitanja vezano za tvrdnje Slobodana Stojanovića, međutim, do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.