"Odjeknulo je kao bomba, svuda je bila prašina", opisao je svedok rušenje nadstrešnice na tek renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je za Srbiju počeo ružan san iz kog se još nije probudila. Mnogo je pitanja i malo odgovora, a ono što je je ključno jeste da dosad niko nije priveden zbog smrti 14 ljudi.
Tragedija se dogodila 1. novembra, nešto pre 12 časova, kada se na ljude koji su sedeli na klupama ispred Železničke stanice u Novom Sadu srušila nadstrešnica zgrade.
Na snimcima kamera za video-nadzor vidi se sam trenutak kada se nadstrešnica sa, nedavno otvorene i skupo renovirane, zgrade Železničke stanice, u jednom komadu, odvaja od objekta i pada na ljude. Na snimcima se vidi da je nekoliko minuta pre nesreće autobus na stanici istovario putnike, a vidi se i jedan srećnik koji je neposredno pred pad, ustao sa klupe i otišao.
Na lice mesta stižu vozila policije, Hitne pomoći, vrlo brzo pristižu vatrogasci-spasioci, strahuje se da ima žrtava i to mnogo žrtava. Počinje akcija spasavanja, koja je vrlo složena, u pitanju su ogromni komadi betona koji su zatpali žrtve i nemoguće ih je jednostavno ukloniti bagerom. Spasioci moraju prvo da lociraju ljude i da ih izvuku, žive ili mrtve. Nešto pre 14 časova počelo je pronalaženje tela stradalih, brojka je rasla iz sata u sat. Brzo su na lice mesta došla i kola pogrebnih predzeća.
Oko 14 časova oglasili su se iz „Infrastrukture železnica“ saopštenjem u kome su, neistinito, napisali da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom. Žrtve još nisu bile izvučene ispod komada betona, a već je krenula kampanja plasiranja neistina, zataškavanja i negiranja krivice od strane zvaničnih institucija umešanih u rekonstrukciju zgrade Železničke stanice. Tokom dana se oglasio i, sada već bivši, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić identičnom tvrdnjom, da nadstrešnica nije rekonstruisana.
Na kraju se oglasio i predsednik Republike Aleksandar Vučić.
„Znam samo da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali, kada smo sve renovirali, samo nju nismo, zašto – ne znam, neko će valjda da pruži odgovore“, dodao je Vučić i u istoj izjavi rekao:
„Kao predsednik tražim od tužilaštva u Novom Sadu, Vlade Srbije da odgovorni za ovo što se dogodilo budu procesuirani i strogo kažnjeni. Kada sam pomenuo Vladu, tražim i političku i krivičnu odgovornost“.
Broj žrtava je rastao i to je saopštavao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Konačno se broj stradalih zaustavio na 14 osoba koje su stradale na licu mesta.
Stradali su: Nemanja Komar (17) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove, Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Sara (6) i Valentina (9), Milica Adamović (16) iz Kaća, Mileva Karanović (76) takođe iz Kaća, Sanja Arbutina Ćirić (35) iz Kaća, Stevan Hrka (27) iz Beograda, Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina, Đuro Švonja (77) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (68) iz Bukovca, državljanin Severne Makedonije Vasko Sazdovski (45) iz Skoplja, Goranka Raca (58) iz Novog Sada.
Troje ljudi je teško povređeno, nalaze se u kritičnom stanju i borba za njihove živote i dalje traje.
Tog dana i te večeri na mestu nesreće pojavili su se gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, ministar unutrašnih poslova Ivica Dačić i postupajući tužilac iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Najviši državni zvaničnik koji se pojavio tog 1. novembra bio je premijer i bivši gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji je tom prilikom izjavio:
„Ovo je jedan od najtežih dana u posleratnoj istoriji Novog Sada. Užasna je tragedija. Izražavam saučešće porodicama nastradalih i da se zahvalim svima koji pomažu i koji se bore da spasu ljude i vode nadljudsku bitku za svaki život“, rekao je Vučević.
„Insistiraćemo da se pronađu odgovorni“, dodao je Vučević.
Sledećeg dana pojavile su se fotografije i snimci na društvenim mrežama, dokumenti, a potom i svedok Zoran Đajić, inženjer geologije koji je bio nadzorni organ na radovima i koji je izjavio da je nadstrešnica rekonstruisana i to nekoliko puta. Ispostavilo se da su troškovi bili između 16 i 65 miliona evra.
Da su radove obavljale kineska firma, uz saradnju sa mađarskim i srpskim kompanijama. Đajić je, između ostalog, izjavio i da je slao upozorenje svima da postoje problemi u izgradnji, ali mu, možda i zbog toga, ugovor nije obnovljen i on od 2023. nije radio na tom projektu.
Nezadovoljstvo javnosti počelo je da raste što se pojavljivalo više saznanja o svemu što se dešavalo u vezi sa Železničkom stanicom. Brisanje dokumenata sa pojedinih sajtova i menjanje naslova u tabloidima nije pomoglo, jer su neke stvari neizbrisive.
Ispostavilo se da je Železnička stanica, čija nadstrešnica je ubila 14 ljudi svečano otvarana ne jednom, nego dva puta, jednom je to uradio lično predsednik Republike Aleksandar Vučić u toku predizborne kampanje 2021. godine, drugi put, nepuna četiri meseci pre tragedije, 5. jula, svečano predsednica pokrajinske vlade Maja Gojković i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Tada je naglašeno da stanica ne da zadovoljava sve evropske standarde, već ih prevazilazi.
Trećeg novembra, dva dana posle tragedije, oglašava se predsednica parlamenta Ana Brnabić. Ona je kazala da je u tužilaštvu saslušano više od 40 ljudi, da se istraga nastavlja, te da očekuje od svih institucija da urade svoj posao.
„Svako radi svoj posao. Sada je Tužilaštvo preuzelo posao“, rekla je Brnabić.
U tužilaštvu se nastavljaju saslušanja, ali podaci koji dolaze do javnosti su vrlo šturi. Zna se da je saslušano 59 osoba, ali se tek za nekoliko njih zna ko su, poput sada već bivšeg ministra Gorana Vesića koji je to objavio preko društvenih mreža i Zorana Đajića, koji je razotkrio neistine funkcionera.
Ne znaju se ni imena pet postupajućih tužilaca i njihova dva pomoćnika. Ne zna se koja su veštačenja naložena, niti da li je evenutalno zatražana međunarodna pravna pomoć oko uzimanja izjave kineskih i mađarskih državljana koji su radili na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.
Nije poznato da li ima osumnjičenih, koliko i koja dela im se stavljaju na teret. Zapravo, javnost nema pojma šta se po predmetu pogibije 14 ljudi na Železničkoj stanici radi.
Za sada je jedina „žrtva“ bio je bivši ministar Goran Vesić koji je podneo ostavku, istog dana za kada je bio predviđen protest građana u Novom Sadu. On je u svom obraćanju izjavio da ne oseća nikakvu odgovornost i da će istraga pokazati da nema nikakve veze sa tragedijom u Novom Sadu.
Čini se da je i ta ostavka bila iznuđena, jer da je bila iskrena namera, Vesić bi je podneo već u petak uveče i ne bi pričao da nadstrešnica nije rekonstruisana. Istini za volju, veći deo vremena dok su trajali radovi na Železnčkoj stanici ministar tog resora bio je Tomislav Momirovć, sadašnji ministar trgovine. Iz „Infrastrukture železnice“ koja je prva izdala lažno saopštenje da nije bilo radova na nadstrešnici, još niko nije podneo ostavku.
Onda se 5. novembra ponovo dogodio Novi Sad. Na protestnom skupu okupilo se više od 20.000 građana, a parole su bile razne, a najupečatljivija je bila „Zločin a ne nesreća“. Mladići obučeni u crnom, na koje je opozicija upozoravala, počeli su da izazivaju incidente, demolirana je Gradska kuća koju su huligani pokušali da zapale bakljama dok su policajci iznutra odgovarali biber sprejom. Izgrednici su kamenicama napadali policajce oko gradilišta koje su rasturili. Kada je počeo razilazak građana, počela su hapšenja. Ono što se zna je da je uhapšeno 14 osoba, ali ono što je čudno je što su se među njima našli i poznati aktivisti. Većina ljudi je puštena da se brani sa slobode, ali je 5 lica zadržano.
Osim Gradske kuće incidenata je bilo i ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, a sve te događaje mogle su da snime kamere novinarskih ekipa. Iako, srećom, nije bilo težih incidenata ispred prostorija naprednjaka, u Novi Sad je stigao i Aleksandar Vučić, koji je sprovođen telohraniteljima kroz špalir okupljenih ušao u prostorije SNS i osuo paljbu po svim protivnicima režima:
„Nikada više nikome nećemo da dozvolimo da gazi našu srpsku trobojku. Oni koji su napali policajce odgovaraće pred zakonom. Naš jezik nikada ne sme da bude jezik osvete. Nećete dugo čekati, biće prilika, opet ćemo da ih pobeđujemo. Naše nije da se veselimo, već da pognemo glavu i da još jedanput sagledamo naše greške. Ne damo im Novi Sad“, poručio je Vučić.
Na društvenim mrežama su se sutradan pojavili snimci grupa maskiranih osoba kako izlaze iz prostorija SNS, a te maskirane osobe neodoljivo liče na one koji su pravili nerede ispred Gradske kuće.
Takođe su počela da se pominju i pojedina konkretna imena onih koji su navodno umešani u izazivanje incidenata u Novom Sadu a koji su bliski vladajućim strukturama. Tog, 6. novembra, sahranjena je i poslednja žrtva urušavanja nadstrešnice, Gordana Raca (58) iz Kaća.
Novosađani su i juče organizovali blokadu Varadinskog mosta, a vlast je odgovorila onako kako zna, privođenjem. Privedeni su, pa pušteni, gradski odbornik Novog Sada Miran Pogačar i dve aktiviskinje Mila Pajić i Dorotea Antić.
Juče su i munjevito preinačene prvostepene odluke o pritvoru Goranu Ješiću i Miši Bačulovu i vraćani su iza rešetaka. Pritvor im je određen zbog mogućnosti uticaja na svedoke i opasnosti od ponavljanja krivičnog dela
Što se tiče odgovornih za smrt 14 ljudi, nema pritvorenih, nema opasnosti od uticaja na svedoke, nema opasnosti od ponavljanja krivčnog dela iako te kompanije grade širom Srbije.
Vlast je tokom svoje kampanje dezinformacija i skretanja pažnje često pominjala i most u Đenovi koji se srušio 2018. godine, kada je poginule 43 osobe, uz uobičajenu odbrambenu frazu: „Dešava se svuda“. Ono što nije rečeno je da je posle te nesreće pokrenuta istraga koja je završena podizanjem optužnice protiv 59 ljudi, što iz državnih organa, što iz privatne firme koja je izvodila radove na tom mostu.
BONUS VIDEO: Zločin a ne nesreća
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare