Šta do sada znamo o tragediji u Novom Sadu? Stanica projektovana bez ijednog građevinskog inženjera, vlast odbacuje odgovornost

Iako je prošlo tri dana, još nije zvanično saopšteno kako je došlo do obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici i ko snosi odgovornost za gubitak 14 nedužnih života.

U nastojanju da razjasne okolnosti tragedije, nezavisni stručnjaci, mediji, pre svih oni slobodni, i ogorčeni građani fokusiraju se na detalje rekonstrukcije stanice, makar one dostupne javnosti. Istražuju se načini na koje su radovi izvođeni, ali i eventualne informacije koje nisu bile (ne)transparentne tokom samog procesa.

Prema dostupnim informacijama, rekonstrukciju je obavljala kineska kompanija, a u projekat, prema rečima ministra Gorana Vesića, uloženo je 65 miliona evra.

Rekonstrukcija Železničke stanice Novi Sad započela je u oktobru 2021. godine, a stanica je prvi put svečano otvorena u martu 2022. godine, usred predizborne kampanje.

Ubrzo nakon otvaranja, stanica je ponovo zatvorena zbog nastavka radova, iako javnost nije obaveštena o kojim se tačno radovima radi, niti zašto je uopšte i otvarana ukoliko nije bila završena. Od početka rekonstrukcije do danas, stanica je imala više svečanih otvaranja, a poslednji put otvorena je 5. jula ove godine u prisustvu državnog vrha na čelu sa resornim ministrom Goranom Vesićem.

Ipak, svega nekoliko meseci kasnije došlo je do fatalnog obrušavanja nadstrešnice za koju nadležni tvrde da nije bila deo rekonstrukcije. Pa kako je onda stanica, koja je bila mesto svečanih otvaranja, postala mesto nesreće?

Pored pomenutog ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, svečanom otvaranju u julu prisustvovali su i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić i predsednica pokrajinske Vlade Maja Gojković. Ona je tada izrazila zadovoljstvo što je Železnička stanica u Novom Sadu završena, i što će građani Novog Sada, i svi drugi putnici koji dolaze i odlaze iz tog grada, moći da u ovom „savremenom delu železničke stanice na najmoderniji, bezbedan i najefikasniji način obezbede sebi kartu“. Dodala je i to da je stanica, čija se nadstrešnica samo nekoliko meseci kasnije urušila, urađena po svim evropskim standardima.

Međutim, nakon stravične tragedije, vlast je ubrzano počela da pronalazi izgovore i uklanja dokaze rekonstrukcije. Menjaju se već objavljeni tekstovi o renoviranju, skida se odgovornost, a jedan od osnovnih narativa je da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Ide se čak dotle da se krivica pripisuje pokojnom arhitekti Imreu Farkašu, koji je stanicu projektovao 1964. godine, a koja je izgrađena za svega osam meseci.

“Po originalnom dizajnu, nadstrešnica je iznad samih ulaznih vrata stanice imala velike otvore, celom svojom širinom. U trenutku kada se srušila, odjednom i u komadu, ogromna nadstrešnica je iznad pomenutih otvora imala masivnu čelično-staklenu konstrukciju celom dužinom, čija se težina meri tonama i ona je postavljena tokom rekonstrukcije”, objavio je nedeljnik Radar.

Odbacivanje odgovornosti

Ubrzo nakon nesreće, pojavile su se fotografije koje nedvosmisleno prikazuju ne samo izvođenje radova, već i tone stakla i čelika koje su dodate na postojeću nadstrešnicu. Svaka promena opterećenja zahteva pažljivo razmatranje prilikom statičkih proračuna. Nažalost, izgleda da to ovde nije bilo uzeto u obzir.

Uprkos svemu tome, ministar Goran Vesić, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odbacuju odgovornost i činjenicu da su se, ako ne na samoj nadstrešnici, onda makar oko nje izvodili radovi. Odlučno tvrde da "nadstrešnica nije rekonstruisana", što dodatno budi sumnju u transparentnost i odgovornost vlasti.

Takođe, na sajtu gradnja.rs je do nesreće pisalo drugačije. U tekstu koji je objavljen 17. jula ove godine navodi se da je u sklopu rekonstrukcije stanice postavljena i čelična nadstrešnica:

“U prvoj fazi zgrada je dobila novu čeličnu nadstrešnicu, a po završetku druge faze rekonstruisana je i plafonska površina sastavljena od istovetnih ‘pozlaćenih’ kvadratnih pločica“, navodu se u tekstu.

U prilog tome da Goran Vesić nije govorio istinu kada je rekao da na nadstrešnici nije bilo radova govorio je za N1 i inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.

„Prvo, nije istina ovo što izjavljuju zvaničnici. Na nadstrešnici je rađeno. U prvoj fazi je rađena reparacija keramike koja je bila na plafonskom delu i rađeno je samo šminkanje te nadstrešnice. U drugoj fazi, tokom rada na fasadi zgrade i rada na rekonstrukciji kamene obloge, poslao sam u martu 2023. jedan izveštaj izvođačima i svi su dobili te izveštaje od ministarstva pa na dole, u kome sam tražio da se sa pročelja zgrade skinu mermerne ploče i da se proveri kakva je podloga ispod tih mermernih ploča, da se podloga reparira i da se stave nove mermerne ploče, što je inače bilo predviđeno projektom“, rekao je on.

Projektovanje rekonstrukcije bez ijednog građevinskog inženjera za konstrukcije

Kako smo pisali, u projektovanju rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu nije učestvovao nijedan građevinski inženjer za konstrukcije.

Prema dokumentaciji projekta Saobraćajnog instituta CIP koji su izašli u javnost, na ovom elaboratu angažovano je četvoro arhitekata za “uređenje unutrašnjih prostora i unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacija”, dok je glavni projektant “odgovorni projektant saobraćajnica”.

Imajući u vidu da na projektu niko od potpisnika nije specijalizovan za ovakve radove, bilo je pitanje dana kada će se dogoditi tragedija.

"Ja na ovom spisku ne vidim nijednog projektanta sa licencom 310, što je licenca inžinjera za konstrukciju i to je problem. Ako su bilo šta radili u konstruktivnom smislu, apsolutno je nedopustivo da nema proračuna i da je rađeno bez inženjera za konstrukciju. Za ženu koja je potpisana kao glavni projektant, ja uopšte nisam sigurna da ona sme ovo da potpiše sa svojim licencom 315, što je odgovorni projektant za puteve i železnicu”, kaže Andrijana Milovanović, građevinska inženjerka za konstrukcije sa višedecenijskim iskustvom na poziciji vodećeg inženjera.

Kako kaže, njene kolege godinama svedoče prilagođavanju propisa investitorima.

“Nas, konstruktivnih inženjera ima malo i retko ko će od nas da napravi kompromis i da potpiše nešto što ne treba. Kada su to shvatili, pre desetak godina počeli su da daju zakonsko pravo da ovakve poslove i projekte daju ljudima koji to ne znaju, i koji će to sve da potpišu i zažmure, da odobre, nema veze što ne znaju za 50, 100, 1.000 evra… Naš zakon, na žalost, dozvoljava da za neke manje objekte proračun rade arhitekte, ali u ovom slučaju treba pitati te ljude koji su potpisali ovaj projekat ko od vas ima pravo da potpiše neki statički proračun?”, kaže Milovanovićeva.

Ona dodaje da su u slučaju radova na ovoj nadstrešnici, uprkos upodobljavanju zakona u korist investitora, morali biti angažovani isključivo “konstruktivci”.

Tražimo odgovorne za gubitak ljudskih života

Važno je napomenuti i da apsolutno niko nijednog trenutka nije pomenuo da će biti proveren kvalitet celokupnih radova na železničkoj stanici.

I ne, ne politizujemo tragediju, već tražimo odgovorne za gubitak ljudskih života jer smo to kao društvo dužni onima koji su izgubili svoje najmilije. Dužni smo da tražimo odgovore u ime onih čiji glas ne dopire do institucija kako sutra ne bismo palili nove sveće kad bezbrižno krenemo na neku drugu železničku stanicu, most ili nacionalni stadion.

BONUS VIDEO: Ovakva katastrofa nije zadesila Novi Sad od bombardovanja