Pred Osnovnim sudom u Nišu trenutno je na desetine postupaka protiv Zavoda za urgentnu medicinu koje su podneli radnici zbog neisplaćenog prekovremenog rada. Da će ih biti više, kao i da Zavodu preti milionska blokada na štetu građana, smatraju uzbunjivači iz Hitne pomoći, koji za ovakvo stanje krive rukovodstvo. Ipak, direktor Slavoljub Živadinović kaže da su tužbama zasuti i drugi zavodi u Srbiji.
U periodu od 2016. do 2022. godine u niški Osnovni sud stiglo je 35 tužbi zaposlenih protiv Zavoda za urgentnu medicinu zbog neisplaćenog prekovremenog rada., pokazuju podaci do kojih su došle Južne vesti.
Od 6 predmeta koji su do sada rešeni, u dva su usvojeni tužbeni zahtevi u koristu tužioca, odnosno radnika, dok se u 29 postupaka još sudi.
Od 6 rešenih predmeta u 2 je usvojen tužbeni zahtev, u 1 predmetu je tužbeni zahtev delimično usvojen, u 2 predmeta je tužba povučena, dok je u 1 predmetu određen prekid postupka – navode iz Suda.
Među onima u čiju korist je presuđeno je i uzbunjivač i vozač Hitne pomoći Dragan Stamenković, za čiju tužbu je sa svim troškovima isplaćeno oko 700.000 dinara, tvrdi on.
„Samo za moju tužbu su morali da ispalte toliki novac, a sada su puštene još na desetine tužbi Zavoda isto za prekovremeni rad, pa Zavodu preti milionska blokada na štetu svih građana, a sve zbog rukovodstva koje pravi katastrofalne finansijske greške od budžetskih sredstava“, kaže Stamenković za Južne vesti.
Zavod za urgentnu medicinu zbog neisplaćenog prekovremenog rada tužio je i doktor Miodrag Branković. I on kaže da je za takvo stanje krivo isključivo rukovodstvo.
„Ono što je najgore po Hitnu pomoć je da nema nikakav osnov da dobiju te postupke, a stvar je u tome što će ta cifra kad se sakupi biti nenormalno velika. To što je Hitna pomoći pre nekoliko godina bila 4 miliona dinara u blokadi, ovo će da premaši duplo, samo zahvaljujući rukovodstvu Zavoda“, kaže Branković.
On dodaje i da je krajnje vreme da neko od rukovodstva odgovara za ovakvo stanje u Zavodu.
Iako je konkretno upitan da objasni kako je došlo do toga da radnici masovno podnose tužbe zbog neisplaćivanja prekvremenog rada i kako će se to odraziti na rad Zavoda, direktor Slavoljub Živadinović u svom odgovoru to nije precizirao.
Direktor kaže da su tužbama zasuti i drugi. Navodi da je iznošenje statistike, u vezi postupaka koji su vođeni od 2016. godine, protiv Zavoda, ne predstavljaju alarmantno stanje, kada se ima u vidu broj zaposlenih, izmene propisa i Zakona, kao i neusaglašavanje istih sa delatnošću koje obavljaju.
Objašnjava da su tužbama zasuti i drugi Zavodi po Srbiji i da tim problemom mora neko da se pozabavi.
„Zato ne bih iznosio svoje mišljenje i šta ja smatram u vezi prekovremenog rada u ustanovi koja radi 24 sata, ali voleo bih da se nađe veštak-ekspert koji će izračunati da 300 zaposlenih svakog meseca ima tačan fond sati, kada se ima u vidu rad po šihtama, a da to ne bude kao što je uvek rađeno, da se fond radnih sati, uproseči na godišnjem nivou“, navodi Živadinović.
Kako je direktor rekao u telefonskom razgovoru broj sati na godišnjem nivou nije prekoračen, a tužbe se odnose na one mesece kada radnik ima navodno prekovremene sate, ali ne i na one mesece kada nema dovoljno radnih sati.
To zapravo govori više o tom radniku, koji tuži kuću u kojoj radi i pravi troškove, nego o rukovodstvu. I na kraju, pri ovakvom stanju stvari Hitna će uložiti sve redovne i vanredne pravne lekove, jer primera radi svi smo videli na primerima sa Bankama, kako je tek po reviziji, sve došlo na svoje. Dalje ne bih komentarisao – zaključio je direktor.
Podsetimo, niška Hitna pomoć prošlog leta vratila je RFZO-u oko 800.000 dinara zbog nezakonitih isplata radnicima.
Bonus video: Udes na Terazijama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: