Radiša Spasić, hemičar iz Niša i član ekipe za dislokaciju zaostalih hemikalija iz kruga nekadašnje Elektronske industrije, kazao je danas da nije iznenađen požarom koji je juče u 5.30 časova buknuo u fabrici u kojoj su se nekada proizvodile katodne cevi, s obzirom na nebrigu o protivpožarnoj zaštiti koja postoji od kada je kriza pogodila Elektronsku industriju i ona počela da propada.

Za požar koji vatrogasci i dalje gase, Spasić, kaže da mora da posluži kao upozorenje da se nešto ozbiljno preduzme i ističe da je sreća u nesreći da vatrena stihija nije buknula u objektima unutar fabričkog kruga u kojima još ima hemikaliha zaostalih iz perioda kada je Elektronska industrija radila.

Spasić koji je kao hemičar radio u Elektronskoj pune dve decenije, je rekao da je u tom nekadašnjem industrijskom gigantu postojalo posebno preduzeće Ei Zaštita koje se bavilo isključivo protivpožarnom zaštitom.

“Preduzeće je imalo vatrogasno vozilo i vatrogasce koji su dežurali 24 sata dnevno svih 365 dana u godini. Intervenisali su u roku od nekoliko minuta od pojave požara. Da ta služba postoji, sada kada se ovo desilo, bili bi za pet minuta na terenu i gasili bi vatru. Oni koji su dozvolili da to preduzeće bude ugašeno, treba da se zapitaju da li je to bila ispravna odluka.

Činjenica je da u krugu Elektronske industrije ne radi kao pre 20.000 ljudi, ali radi 5.000, a osim toga prostor Elektronske se naslanja na veliko gradsko naselje. To je veliki izazov kada je bezbednost u pitanju. Mora da se razmisli o tome da se jedno vozilo i ispostava nalaze stalno u fabričkom krugu”, izjavio je Spasić.

Prema njegovim rečima nekada je protivpožarna zaštita u Elektronskoj industriji funkcionisala po strogo propisanim pravilima.

“U svakoj fabrici bilo je ljudi koji su se time bavili. Bilo je obuka za zaposlene iz protivpožarne zaštite, a objekti su periodično pregledani i proveravalo se da li protivpožarni putevi funkcionišu. Poklanjalo se dosta pažnje tome jer je ovo bila ozbiljna industrija, bilo je tu šest, sedam galvanizacija, da ne pričamo o tome što je postojao veliki broj proizvodnih procesa. Tu se nalazila ogromna tehnologija sa mnogo opasnih materija. Bilo je kancerogenih i radioaktivnih materijala. To je bilo vrlo obimno, ali se o svemu tome vodilo računa dok nije krenula kriza i raspad Elektronske. Onda se ništa nije razmišljalo o tome i evo sada imamo posledicu svega toga”, istakao je Spasić.

Požar u pogonu nekadšanje fabrike za izradu katodnih cevi, dodao je Spasić, treba da posluži kao upozorenje u oblasti protivpožarne zaštite, ali i da motiviše nadležne da više rade na ekologiji i zaštiti životne sredine.

“Nadam se da će se napokon naći rešenje za zaostale hemikalije u krugu Elektronske industrije, za zgrade sa kancerogenim azbestnim krovovima, radioaktivnim gromobranima, rezervoarima za toplanu i svim onim što ugrožava životnu sredinu i živote ne samo 5.000 radnika koje ovde rade, već i svih građana Niša. Mora se uzeti u obzir da se u neposrednoj blizini Elektronske nalazi Nišava i gradski vodovod i da sve što se događa u fabričkom krugu predstavlja opasnost za sve građane. Hemikalije koje se ovde izliju u zemlju, podzemnim vodama stiće će do Nišave, gasovi koji se emituju nakon kondenzacije padaju na zemlju. Sve to predstavlja rizik za zdravlje ljudi”, istakao je Spasić.

On je dodao da nema sumnje da su tokom požara stanovnici naselja u blizini Elektronske nagutali i još gutaju dim koji je kancerogen i opasan po zdravlje.

Načelnik niške Uprave za vanredne situacije Srđan Mitrović izjavio je danas da borba sa požarom u fabrici u krugu Elektronske industrije i dalje traje, ali da se nada da će do kraja požar biti ugašen.

VIDEO: Požar u stanu na Novom Beogradu u ulici Jurija Gagarina