Britanske sankcije pritisle kosovsku mrežu za falsifikovanje dokumenata: Sedam od devet članova uhapšeno ili se predalo

Britanska strana danas je saopštila rezultate zajedničkog pritiska kosovskih i britanskih vlasti na mrežu koja je u dokumentima Ujedinjenog Kraljevstva označena kao „Krasniqi Network“, piše KosSev.

Reč je o grupi za koju britanske vlasti tvrde da je na Kosovu vodila sofisticiranu laboratoriju za falsifikovanje dokumenata.

Prema britanskim podacima, u njoj su izrađivani falsifikovani ili prepravljani originalni pasoši, lične karte i vozačke dozvole za više od 50 država, među kojima je i Velika Britanija. Dokumenti su, prema istom izvoru, omogućavali migrantima i krijumčarima ljudi da se lažno predstavljaju kao državljani drugih zemalja i tako putuju kroz Evropu.

Od devet poznatih pripadnika mreže, sedmoro je sada uhapšeno ili se predalo kosovskim vlastima. Poslednji slučaj predaje dogodio se u maju ove godine, navodi britanska strana.

Za svim osumnjičenima bile su raspisane nacionalne i međunarodne poternice, ali London posebno ukazuje na to da su se neki od njih predali tek nakon što ih je Velika Britanija stavila na listu sankcija.

Ko je mreža Krasnići

Naziv „mreža Krasnići“ ne znači da svih devet osoba pripada istoj porodici.

Na britanskoj listi nalaze se Burim Krasnići, kojeg britanske vlasti označavaju kao vođu mreže; Arif Krasnići, označen kao posrednik koji je pronalazio klijente; Fljamur Krasnići, kod kojeg su pronađeni falsifikovani dokumenti; i Valon Krasnići, za kojeg se navodi da je učestvovao u njihovoj proizvodnji.

Pored njih, britanske vlasti u mrežu ubrajaju Samija Durićija (Sami Duriqi), Granita Avdiljija (Granit Avdyli), Nedžmije Seljmani (Nexhmije Selmani), Endrita Ermeljahua (Endrit Ermellahu) i Škembima Ermeljahua (Shkembim Ermellahu).

Njihove uloge, prema britanskim vlastima, bile su različite – od proizvodnje falsifikovanih dokumenata i pronalaženja klijenata, do reklamiranja usluga mreže i obezbeđivanja prostora i opreme za falsifikovanje.

Burim Krasnići označen je kao vođa mreže, dok je za Arifa Krasnićija navedeno da je bio posrednik koji je pronalazio klijente.

Za Arifa i Fljamura Krasnićija postoje i podaci iz ranije kosovske istrage da su otac i sin. Insajderi je u aprilu prošle godine, pozivajući se na spise Specijalnog tužilaštva, izvestio da je nakon Flamura uhapšen i njegov otac Arif.

Sve počelo od zaustavljenog automobila

Slučaj nije počeo britanskim sankcijama.

Kosovska policija je još 24. januara 2025. godine zaustavila vozilo u Prištini i u njemu pronašla prazne dokumente različitih država.

Vozač, tada označen inicijalima F.K, uhapšen je i određen mu je jednomesečni pritvor.

Dalja istraga dovela je policiju do kuće u Prištini koja je, prema navodima kosovskih organa, služila kao sofisticirana laboratorija za izradu falsifikovanih pasoša, ličnih karata i vozačkih dozvola.

Kasnije je objavljeno da je uhapšeni F.K. Fljamur Krasnići.

Insajderi je, pozivajući se na tužilačke spise, izvestio da je potom uhapšen i njegov otac Arif Krasnići. Tužilaštvo je sumnjalo da je Arif služio kao posrednik između ljudi koji su želeli falsifikovana dokumenta i onih koji su ih proizvodili.

Istraga se širila na druge osumnjičene.

Britanske vlasti kasnije su mrežu opisale kao organizovanu kriminalnu grupu koja je dokumente proizvodila ne samo za pojedince već ih je snabdevala i drugim kriminalnim grupama uključenim u krijumčarenje ljudi.

London u oktobru sankcionisao devet osoba

Novi nivo slučaj je dobio 22. oktobra 2025., kada je Velika Britanija uvela sankcije članovima mreže u okviru svog Globalnog režima sankcija protiv neregularnih migracija i trgovine ljudima.

Britanska vlada tada je javno imenovala svih devet osoba koje povezuje sa mrežom Krasnići.

Sankcije podrazumevaju zamrzavanje imovine pod britanskom jurisdikcijom i zabranu putovanja u Veliku Britaniju, ali je London kao jednu od njihovih funkcija isticao i javno razotkrivanje identiteta ljudi uključenih u krijumčarske mreže, čime im se otežava dalje poslovanje i saradnja sa drugim kriminalnim grupama.

Specijalno tužilaštvo Kosova reagovalo je tada navodeći da slučaj tretira kao prioritet i da nastavlja saradnju sa britanskim vlastima u borbi protiv organizovanog kriminala.

London: Posle sankcija počeli da se predaju

Sada, gotovo deset meseci nakon uvođenja britanskih sankcija, London tvrdi da je pritisak dao konkretne rezultate.

Od devet poznatih članova mreže, sedmoro je uhapšeno ili se predalo kosovskim vlastima.

Posebno se navodi procena kosovskih vlasti da je „veoma verovatno“ da su britanske sankcije imale značajan uticaj na odluku nekoliko pripadnika mreže da se sami predaju policiji.

Svi su, prema britanskom saopštenju, prethodno bili obuhvaćeni nacionalnim i međunarodnim nalozima za hapšenje, ali su se pojedini osumnjičeni predali tek nakon što ih je Velika Britanija sankcionisala.

Britanski ministar za Evropu Stjuart Vud ocenio je da slučaj pokazuje kako saradnja Londona sa kosovskim vlastima može da doprinese borbi protiv organizovanog krijumčarenja migranata.

Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Blerim Isufaj takođe je slučaj predstavio kao rezultat međunarodne saradnje.

„Ovo dostignuće naglašava značaj snažne međunarodne saradnje i zajedničkih napora Specijalnog tužilaštva Kosova i britanskih vlasti u uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala u oblasti migracija i jačanju vladavine prava“, naveo je Isufaj u izjavi koju prenosi britanska strana.

Zapadnobalkanska ruta

London slučaj mreže Krasnići smešta i u širi kontekst borbe protiv krijumčarenja ljudi preko Zapadnog Balkana.

U današnjem saopštenju britanska strana, pozivajući se na podatke Frontexa, navodi da je broj registrovanih neregularnih prelazaka granice na zapadnobalkanskoj ruti tokom 2025. bio za 87 odsto manji nego 2023. godine.

Zvanični podaci Frontexa već su pokazivali veliki pad i godinu ranije: broj detektovanih neregularnih prelazaka na zapadnobalkanskoj ruti smanjen je sa 99.041 u 2023. na 21.520 tokom 2024. godine – odnosno za 78 odsto.

Velika Britanija, koja više nije članica Evropske unije, poslednjih godina pojačava saradnju sa državama Zapadnog Balkana kako bi krijumčarske mreže zaustavila pre nego što migranti stignu do britanskih granica.

U slučaju mreže Krasnići, britanska strana sada tvrdi da je kombinacija kosovske policijske i tužilačke istrage, međunarodnih poternica i britanskih finansijskih i putnih sankcija dovela do toga da je sedam od devet poznatih pripadnika mreže završilo u rukama kosovskih pravosudnih organa.