Foto:Shutterstock

Nagli porast broja samoubistava u Srbiji mogao bi se označiti kao direktna posledica vanrednog stanja, na šta su nedavno upozorile i Ujedinjene nacije koje su pozvale sve države sveta da u plan borbe protiv koronavirusa uključe i mentalno zdravlje i psihosocijalne probleme. Psiholog i profesor fakulteta Radomir Čolaković kazao je za portal Nova.rs da je vanredno situacija nešto što ljudima ne dozvoljava da odmah ispolje svoje emocije, a što često bude kap koja prelije čašu pre nego što se odluče da sebi presude.

Dve žene, u roku od samo nekoliko sati, izvršile su u prošli petak samoubistvo u centru Beograda i Novog Sada. Nažalost, one nisu usamljeni primeri suicida kojih je poslednjih dana sve više. Psiholog Radomir Čolaković, redovni profesor Univerziteta Istočno Sarajevo na Filozofskom fakultetu, upozorava da je ispoljavanje određenih patoloških karakteristika u porastu, zbog vanredne situacije.

„Samo ime kaže, vanredno stanje je nešto van reda, nešto nenormalno, na šta se ljudi navikavaju tek u hodu. Koliko se ko adaptira, kakva je ličnost, ali i od drugih kulturnih i socijalnih razloga i opšte klime u društvu, zavisi kakva će rezultanta biti. Naravno, u ovom periodu se pojačavaju frekvencija i intezitet patoloških karakteristika kod onih koji su već imali pre ove situacije, a neki, koji se nisu dobro adaptirali, dobili su te faktore, formirali su mehanizam odbrane koji imaju visoku cenu“, objašnjava profesor Čolaković te dodaje da su mnogi ostali bez posla, što je takođe faktor emocionalnog opterećenja.

Psiholog upozorava da su najrizičnije grupe lošeg uticaja vanrednog stanja upravo oni isti koji su sve vreme,  sve nas štitili – lekari i medicinsko osoblje, Pored njih, u rizičnu grupu spadaju i stariji ljudi, kao i svi oni koji se  stariji ljudi, i oni koji su usamljeni, koji su danas formalno sa nekim, a ustvari su usamljeni, jesu ugroženi.

„Ne diže se ruka zbog korone, odnosno vanredne situacije, nego je to kap koja preliva čašu. Međutim, postoje neki lični faktori, koji je teško predvideti. Kod mladih ljudi postoji destruktivni koktel, razvoji, krize, teškoće, još kada im zabranite da ne mogu da izlaze, da se druže, teško to doživljavaju. Psiholozi kažu akumulirala se negativna emocija i onda čovek pukne. Mali je broj toga, ali bi u preventivi o tome trebalo voditi računa, da psiholozi i psihijatri zasuku rukave i rade“, kaže Čolaković i dodaje da je pomoć lekarima neophodna, jer tek kada prođe stres, onda tek čovek vidi kroz šta je prošao i onda dolazi do naglog skoka stresa.

Najbitnija prevencija Foto:Shutterstock

Čolaković objašnjava da ova situacija ne dozvoljava ljudima da odmah ispolje emocije, već je to naknadno ispoljavanje. Kaže i da je u ovim momentima moguće doći do post-traumatskog stresnog poremećaja, koji nije samo kod veterana, što ljudi pogrešno shvataju. Po definiciji Međunarodne asocijacije bolesti poremećaja, post-traumatski stresni poremećaj dolazi negde posle šest meseci, ali je iskustvo pokazalo da može doći i posle 10 godina, što je dokazano na ratnim veteranima u Vijetnamu. Kaže da sve zavisi i od ličnosti, kulture, stabilnosti, ali i socijalne klime, ali se o tome ne zna dovoljno.

„Iako je administrativno prekinuta izolacija, ovo stanje još traje, u svakodnevnom životu vidite šarenilo, neko nosi masku, neko ne, neko se previše boji, neki se preterano ne boje. To je sve rizično jer mi nemamo stvarnu informaciju niti iko može da potvrdi prognozu. Stručnjaci koji se bave virusom barataju sa različitim informacijama, što je dodatno emocionalno opterećenje. Neko nažalost vidi izlaz dižući ruku na sebe, ne samo zbog korone, nego zbog svega što je u njemu nagomilano i to bude kap koja prelije emocionalni i patološki sadržaj“, kaže Čolaković.

On dodaje da se prevencijom može mnogo toga preduprediti, jer je svima potreban ventil i razgovor sa drugima.

„Pre desetak godina sam sa koleginicom predložio da se na svakoj opštini formira jedan krug za mentalno zdravlje, pogotovu za vanredne situacije. Moglo bi se organizovati, jer imamo stručna lica, određene informacije i grupe za zaštitu mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama, koje bi se adekvatno opremile i angažovale. Danas imamo nekakve volontere, što je po meni promašaj, nikakvi studenti prihologije, samo stručne grupe i jasan plan na nivou države. Tačno da se zna po opštinama koje su to rizične grupe po pitanju narušavanja mentalnog stanja, koji u vanrednim situacijama drugačije reaguju“, predlaže profesor Čolaković te dodaje da prevencija sada nije na nivou kakva bi trebalo da bude.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (1)