U Srbiji je u toku proteklih nekoliko godina više od 100 osoba oduzelo sebi živote zbog dugova "zelenašima". Protivzakonito pozjamljivanje novca sa kamatom je sve veći problem, a za ovu pošast kao da ne postoje adekvatna kazna i rešenje. Poslednji slučaj samoubistva koje je počinjeno tim povodom je slučaj D. R. (23). Ovaj mladić iz Gornjih Grbica pronađen je obešen u šumi.

Autor: Milica Čule

Njegovo samoubistvo podiglo je celu Srbiju na noge ali je u reakcijama i podelilo. Dok se jedni pitaju da li će i kako odgovarati oni koji su ovog nesrećnika naveli na samoubistvo, drugi brane ovaj đavolji posao tvrdnjama da „zelenaši“ nikoga ne teraju da uzme pare.

„Zelenašenje“ je po zakonu posebno krivično delo koje je propisano Članom 217 KZ-a. Precizno se navodi: „Svaka pozajmica sa kamatom će biti kažnjena zatvorom do tri godine i novčanom kaznom, a u pojedinim slučajevima i strožom kaznom. Biće kažnjeno lice koje daje novac ili druge potrošne stvari na zajam nekom licu koje primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist tom prilikom iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog. Gonjenje se preduzima po predlogu oštećenog, a ne po službenoj dužnosti javnog tužioca, ali on nastavlja postupak.“

U većini slučajeva, ljudi ne podnose krivične prijave protiv „zelenaša“, a razlog je strah, što potvrđuje i činjenica da mnogi od njih dignu ruku na sebe.

Tim povodom, kontaktirali smo za mišljenje Ivana Bajazita, bivšeg sudiju, a danas advokata.

U smrt zbog duga zelenašima od 300 evra!

„Zelenašenje se u krivičnom zakonu vodi kao iznuda. Sve funkcioniše tako što se potpiše ugovor. Na primer, „zelenaš“ da 20.000 evra, a u ugovoru piše da je dao 50.000. U slučaju da taj ugovor dođe do suda, jako je teško postupati, jer onda ide – „reč na reč“. Odnosno, dokazivanje koja je zapravo cifra bila u pitanju“, kaže Bajazit za „Nova.rs“ i nastavlja, „Svaka pozajmica sa kamatom se vodi kao iznuda, kazne idu u skladu sa tim koliko novca je iznuđeno. Ovi slučajevi retko kad idu na sud, jer su žrtve uplašene zbog pretnji koje dobijaju.“

Na pitanje koja je procedura kada neko prijavi „zelenaša“, Bajazit objašnjava da mora da se uzme izjava od žrtve pa se onda pregledaju dokumenti, a tek potom se zove osumnjičeni. On navodi da tek kada se skupi dovoljno dokaza, to postaje sudski postupak. Onda se podnosi prijava tužiocu. Ako slučaj dospe do suda, jako strogo se kažnjava.

Ali šta porodica može da očekuje kada je ishod ovog tipa pozajmice samoubistvo, kao u slučaju nesrećnog D.R.?

Advokat Borivoje Borović kaže da „postoji rešenje“ u ovom slučaju:

„U slučaju kada „zelenašenje“ ima smrtni ishod, odnosno, samoubistvo, pre svega policija mora da izvrši istragu. Prvo ide standardna procedura, da se dokaže da li je ubistvo ili samoubistvo u pitanju, a onda se ide dalje, u smislu, ako je samoubistvo, da li ga je neko naveo da digne ruku na sebe. To je prilično širok postupak, ali u slučaju D. R. je olakšano time što će njegovi roditelji ukazati od koga je uzimao novac. U tom slučaju istraga ide dalje. Ako se dokaže da su ga određena lica navela na samoubistvo, sledi kazna u skladu sa tim“.

Ipak, osnovno društveno pitanje je kako može da se stane na put „zelenašenju“?

„Zelenaša ima svuda po Srbiji. Jedan od najgorih slučajeva se dogodio pre nekoliko godina kada je čovek zbog dugova ubio sebe, ženu i dvoje male dece. Rešenje… Pa, veliki problem je u tome što „zelenaši“ često rade u dogovoru sa policijom, isto kao i dileri droge“, tvrdi Borović.

Da „zelenaši“ ne praštaju, a dužnici ih ne prijavljuju svedoče brojni slučajevi po Srbiji. Među poslednjima je i samoubistvo V. Š. koji se ubio ispred Narodne skupštine, a pre toga je ubio Dejana Ilića u Staroj Pazovi kojem je dugovao novac. U Pirotu su čoveku zbog duga od 300 evra odsekli makazama prst, a širom zemlje mnoge porodice ostale su bez kuća, placeva, njiva… Ne zaboravimo i slučaj trudnice u Kragujevcu koja je prošle godine pokušala da se ubije, jer su joj „zelenaši“ pretili da će je „oteti i silovati trudnu“. Mučenje i ponižavanje kreće već za dug od samo 50 evra.

Pozadina svega su nemaštima i siromaštvo, teški uslovi za život, a rešenje ovog problema je, kako se čini, „Sizifov posao“.

ŠTA JE ZELENAŠENJE?

Zelenaš je osoba koja se bavi davanjem neosiguranih novčanih pozajmica privatnim licima po izuzetno visokim („zelenaškim“) kamatnim stopama, a prilikom naplate duga od dužnika se najčešće služi ucenama ili pretnjama nasiljem. Zelenaštvo je ilegalna aktivnost, a zelenaši su obično deo organizovanog kriminalnog podzemlja. Mušterije zelenaša su najčešće osobe kojima iz bilo kog razloga nije moguće odobriti kredit u banci. Uslovi za pozajmicu kod zelenaša su neretko toliko teški da dužnik do kraja života nije u stanju da vrati dug.

Zelenaš u izvornom značenju je osoba koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju tj. u fazi dok ono nije sazrelo. Pri tome zelenaš ima i odgovarajući rizik da li će godina biti rodna, da li će eventualno nevreme uništiti rod i kakva će biti cena zrelog žita na berzi. Zelenaši trguju na berzi i njihove akcije (dokumenta da su vlasnici žita koje će tek sazreti) se zovu fjučersi (engl. futures — budućnost), jer je stvarna naplata vezana za budućnost. Trgovina fjučersima je legalna.