Kako je Porfirije od sudije završio kao optuženi za krivično delo: Nova.rs otkriva detalje suđenja svešteniku Lubardi koje je tužilaštvo u Sloveniji videlo kao zlostavljanje

Za Lubardu, magistra teoloških nauka, ključne stvari vezane za taj postupak, u crkvenopravnom smislu, su sledeće:

"Taj postupak je pokrenut protivno Ustavu SPC, jer po Ustavu SPC za neprihvatanje dužnosti na nekoj parohiji nije predviđena nikakva kazna, predviđen je samo gubitak prava na tu parohiju. Osim toga, to je bio 4. premeštaj za četiri i po godine", navodi on.

Dodaje da je na suđenju na Crkvenom sudu u Zagrebu, pored Porfirija, učestvovao i sveštenik, koji po Ustavu SPC nije ispunjavao uslove za člana Crkvenog suda.

"Prema crkvenopravnim propisima, presuda u tom slučaju se automatski smatra ništavnom. Presudu su proglasili “kanonskom” iako u čitavom postupku nije naveden ni jedan crkveni kanon. U čitavom postupku nije naveden ni jedan konkretan odgovor na dokaze i argmuente, koje sam predstavio. Žalba, koju sam uputio na Veliki crkveni sud, očigledno nije prosleđena iz Zagreba, budući da nisam nikada dobio odgovor na nju, niti je gde pomenuto njeno postojanje. Optužnicu mi je pisao drugobračni sveštenik, koji, za razliku od, na primer sveštenika Vukašina Milićevića, i dalje vrši visoke dužnosti u Zagrebu", objašnjava Lubarda.

Lubarda dodaje da su u postupku su korišćeni falsifikovani dokumenti.

"U postupku su korišćeni lažni navodi osoba, koje su na suđenju na Radnom sudu u Ljubljani izjavljivali potpuno suprotne stvari", ističe on.

Kako su sudili Lubardi

Crkveni sud Eparhije zagrebačko-ljubljanske doneo je 25. aprila 2018. presudu kojom je Željko Lubarda proglašen krivim zbog „odricanja poslušnosti svom nadležnom Arhijereju i odbijanja da primi ili da se pokori odluci nadležnih u Crkvi“, zbog čega mu je izrečena najteža crkvena kazna, lišenje svešteničkog čina i vraćanje u red laika.

U toj presudi kao predsednik crkvenog suda potpisan je upravo tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (danas patrijarh SPC) uz još dvojicu članova suda.

Iz optužnice crkvenog suda vidi se da je Lubarda najpre razrešen dužnosti privremenog paroha u Kočevju, a zatim postavljen u Novo Mesto, da bi mu potom bilo naloženo da pređe na službu u Koprivnicu u Hrvatskoj. U crkvenim dokumentima se navodi da on nije izvršio odluku nadležnog arhijereja, kao ni poziv da reguliše svoj radnopravni status i prava iz radnog odnosa preko druge crkvene opštine.

U dokumentaciji se dalje navodi da je Lubarda 2. marta 2016. obavestio Porfirija da je primio akte o razrešenju iz Novog Mesta i postavljenju u Koprivnicu, ali da takav premeštaj ne može prihvatiti, između ostalog zato što preseljenje njegove porodice „nikada neće dogoditi“, da bi njegova porodica tim potezom „previše postradala“, kao i da postavljenje u Koprivnicu nije u skladu sa zakonima Slovenije i važećim ugovorom o radu. Posle toga je usledila kazna.

Zabrane i pretnje

Mitropolit Porfirije je 28. marta 2016. stavio Lubardu pod zabranu sveštenodejstva i predao ga na dalji postupak crkvenom sudu, a već u februaru 2018. sud Eparhije zagrebačko-ljubljanske je presudio u tom postupku. U presudi se navodi da je Lubarda kriv jer nije izvršio odluku svog nadležnog arhijereja o parohijskoj službi i radnopravnom statusu u Novom Mestu, kao i zato što je odbio da primi, odnosno da se pokori odlukama nadležnih u Crkvi.

Lubarda je već povodom optužnice odgovorio tvrdnjom da crkveni postupak predstavlja nastavak višegodišnjeg zlostavljanja i kažnjavanje zbog njegovog svedočenja pred državnim sudovima, kao i zbog odbijanja da pristane na dalje progone svoje porodice. U odgovoru na optužnicu naveo je da je postupak pokrenut zbog njegovog nepristajanja na premeštaj u Koprivnicu marta 2016. godine, iako mu je važeći ugovor o radu garantovao vršenje službe na području Slovenije. U istom podnesku detaljno je naveo da je pritiscima bio izložen zbog krivičnog postupka protiv Perana Boškovića i da je Porfirije više puta pokušavao da utiče na njegovo svedočenje.

Posebno je važna činjenica da je Lubarda u svom odgovoru tvrdio da je upravo Porfirije 23. oktobra 2014. zvanično saopštio da on snosi odgovornost za podnošenje krivične prijave protiv Boškovića, da prijava nije smela da bude podneta i da zbog toga može očekivati premeštaj i kažnjavanje. Lubarda je naveo i da je ta pretnja kasnije ostvarena, prvo premeštajem u Novo Mesto, a zatim i pokušajem prebacivanja u Koprivnicu.

Upravo tu nastaje ključna kontradikcija ove priče. U crkvenom postupku Lubarda je kažnjen zato što nije poslušao Porfirija kao nadležnog arhijereja. Međutim, kada je kasnije saslušan pred sudom u Sloveniji u radnom sporu zbog mobinga, Porfirije je tvrdio da on nije bio Lubardin neposredni nadređeni, već da je njegov poslodavac bila crkvena opština. Tako se u jednom postupku pojavljuje kao autoritet čija se naredba mora bezuslovno izvršiti, dok u drugom tvrdi da nije bio direktno nadležan za radni odnos sveštenika.

Da je crkvena hijerarhija stala iza takvog tumačenja pokazuje i epilog pred najvišom crkvenom instancom. Veliki crkveni sud Srpske pravoslavne crkve u Beogradu je 28. novembra 2018. prihvatilo presudu Crkvenog suda Eparhije zagrebačko-ljubljanske, bez ikakvog pomena postojanja žalbe, te je jasno navedeno da se postupak vrši po službenoj dužnosti, a ne po žalbi.

Tako je kazna izrečena Lubardi postala pravosnažna i unutar crkvenog sistema. Sa jedne strane, SPC ga je preko svojih sudova kaznila zbog neposlušnosti Porfiriju. Sa druge, slovenački sudovi i tužilaštvo su kasnije, kroz postupke koji su vođeni pred državnim organima, upravo premeštaj i pritiske koji su ga pratili opisivali kao deo odmazde prema svešteniku koji nije želeo da ćuti o slučaju Bošković.

Upravo je to razlog zbog čega je i slovenačko tužilaštvo podiglo optužni predlog protiv Prvoslava Porfirija Perića.