"Deluje kao da je namera da se ućutkaju oni koji javno govore o sprezi kriminala i vlasti": Komora preti advokatima kaznama, da li se ograničava sloboda izražavanja?

Udopisu upućenom advokatima navodi se da senzacionalistički nastupi i davanje pravnih saveta van kancelarije mogu predstavljati povredu Kodeksa profesionalne etike. Iz Komore poručuju da će, ukoliko se takva praksa nastavi, uslediti obavezna uputstva i pokretanje disciplinskih postupaka.

"Na osnovu ukazivanja kolega i neposrednim saznanjem, Disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije uočio je češću pojavu kršenja Kodeksa profesionalne etike advokata, konkretno tačke 17. „Zabrana reklamiranja“ i glave V „Istupanje u javnosti“", navodi se.

Kako je Nova.rs već prenela, dalje se navodi da istupanje u javnosti na senzacionalistički ili samohvalisav način, kako navode, kao i davanje pravnih saveta izvan kancelarije pred nepoznatim osobama putem društvenih mreža „Instagram“, „Tik Tok“, „LinkedIn“, „Facebook“ i slično, predstavlja kršenje zabrane reklamiranja advokata i kršenje odredaba koje se tiču istupanja u javnosti.

Mnogi advokati smatraju da je ovakva odluka problematična jer ne pravi jasnu granicu između nedozvoljenog reklamiranja i legitimnog javnog istupanja, a što se može shvatiti i kao ograničavanje slobode izražavanja advokata.

Da li je namera ućutkivanje advokata?

Inače, ovu odluku objavio je na društvenim mrežama advokat Vladimir Terzić koji za Nova.rs komentariše zbog čega je ona loša.

"Moguće je da disciplinski tužilac AKS nije imao lošu nameru kada je upozorio da postoje ponašanja u advokaturi koja bi mogla biti disciplinski sankcionisana, a koja se tiču povrede člana 17. Kodeksa profesionalne etike advokata, koji zabranjuje reklamiranje, kao i glave V, koja sankcioniše neprimerena istupanja u javnosti. Međutim, to je učinjeno veoma nespretno, tako da deluje kao da je namera bila da se ućutkaju advokati koji javno govore o nepočinstvima ovog režima, kriminalu koji je zahvatio društvo, kao i o očiglednoj sprezi vlasti i kriminala, gde se više ne može ni razaznati ko kome pripada", kaže Terzić.

Ističe da je tačno da član 17. propisuje zabranu reklamiranja, ali, kako kaže, "navoditi slobodne društvene mreže, a izostaviti režimske kvazitelevizije, krajnje je sumnjivo".

"Postoje kolege koje su involvirane u društvene procese kojima se održava na snazi neustavno i nezakonito postupanje državnih organa, obesmišljavanje funkcije Ustavnog suda, kao i urušavanje samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa, a Komori smeta besplatno savetovanje osiromašenih građana, što je neprihvatljivo", navodi Terzić i dodaje:

"Navodi o istupanju u medijima, suprotno glavi V, koja sankcioniše neprimerena istupanja u javnosti, nisu dovoljno jasni. Naime, disciplinskom tužiocu smeta „dopadljivost“ objavljivanja sadržaja koji su javnosti interesantni, pri čemu nije jasno na šta se to odnosi i šta on smatra dopadljivim. Ako je istina dopadljiva javnosti, ne vidim problem da bude izneta".

Terzić ističe da je sam Kodeks anahron.

"Nedostaje mu još samo zaštita „socijalističkog morala“ kao kategorije koja više ne postoji, a koji ipak provejava kroz odredbe tog akta, kojeg se, iskreno, većina advokata i ne pridržava - ne samo u delu o kojem tužilac govori, već i u drugim, mnogo ozbiljnijim odredbama", kaže naš sagovornik.

Advokat Terzić ukazuje na sledeće.

"Na primer, već član 18. Kodeksa zabranjuje nelojalnu konkurenciju, što znači da advokat ne sme da stiče klijente preko svojih poznanstava i veza sa osobama u organima vlasti, javnim službama, medijima i drugim organizacijama, a ipak smo bili obavešteni o milionskim iznosima u evrima koje su pojedini advokati na taj način „zaradili“", kaže on i dodaje:

"Poštenije je dopustiti reklamiranje advokatima, pa neka građani po tom osnovu procenjuju koji advokat im može pružiti pravnu pomoć, nego da po mišljenje odlaze u stranke koje tvore vlast, jer se tu provlače i nezakoniti interesi, pa i kalkulisanje sa ishodima postupaka, o čemu građani saznaju tek naknadno - kada je već kasno".

Inače, odluka disciplinskog tužioca Advokatske komore Srbije naišla je na osudu stručne javnosti.