Da li je Gašić morao da aminuje hapšenje Sandulovića? Evo šta se krije iza Vulinovog poslednjeg poteza na mestu direktora BIA

Predsednik vanparlamentarne Republikanske stranke Nikola Sandulović priveden je 3. januara, dan nakon što je na društvenoj mreži X (bivši Tviter) objavio klip kako polaže venac u spomen-kompleksu porodice Adema Jašarija. Sandulovića su, kako je za portal Nova.rs izjavio njegov advokat Čedomir Stojković, priveli pripadnici (BIA) koji su ga ispitivali ali i tukli.

Potom mu je ukazana pomoć, prebačen je kući, a onda ga je policija privela i pretresla mu stan, a na teret mu se stavlja širenje verske, rasne i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.

Zvanično se prvo oglasilo Više javno tužilaštvo u Nišu, a potom i bivši direktor BIA Aleksandar Vuin, koji su potvrdili da je Sandulović uhapšen, a Vulin je otišao i korak dalje i preuzeo odgovornost rekavši da je to urađeno "po njegovom naređenju".

Predsedniku Republikanske stranke određen je pritvor do 30 dana. Ali, ovde su od Sandulovićevog slučaja mnogo važnije teme BIA i njena ovlašćenja, tačnije da li ta služba ima ovlašćenja da privodi osumnjičene i u kojim slučajevima.

Po Zakonu o BIA, tajna služba može, u izuzetnim slučajevima, da primenjuje ovlašćenja koja imaju službenici MUP Srbije, ali je to jasno ograničeno.

"Odluku o preuzimanju i obavljanju poslova iz delokruga ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove sporazumno donose direktor Agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove", piše u tom članu Zakona.

Portal Nova.rs uputio je shodno tome pitanje MUP Srbije, a interesovalo nas je da li se Bratislav Gašić "sprazumeo" sa direktom BIA Tomislavom Radovanovićem ili sa čovekom koji je pre dva meseca dao ostavku, Aleksandrom Vulinom. Odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao, a zbog svih nejasnoća u ovom slučaju u javnosti bi mogao stvoriti utisak da je BIA otvoreno, ali i protivzakonito, preuzela nadležnosti policije.

Da je reč o službi koja sve više podseća na privatnu svojinu političkih pojedinaca, koja se obračunava sa njihovim protivnicima, saglasan je i beogradski advokat Borivoje Borović.

"To je samo nastavak zabrinjavajućeg ponašanja BIA da im je pažnja usmerena na bilo kog, pa i umišljenog, protivnika vladajuće stranke i predsednika (Aleksandra Vučića). BIA osluškuje želje režima i po tim željama deluje. Ja znam za nekoliko slučajeva kada su tužioci odustajali od predmeta koji su se desili na Kosovu i Metohiji, jer nisu mogli da dođu do dokaza zbog nemogućnosti da pribave dokaze, poput izjava, pa se i naredbe ne aktiviraju po takvoj krivičnoj prijavi", objašnjava advokat Borivoje Borović.

Po njegovim rečima, sve je dovedeno do apsurda i službe koje bi trebalo da štite građane i državu ne postupaju po zakonu.

"To je potpuna privatizacija, kako je moguće da se primenjuje naredba čoveka koji je u ostavci nekoliko meseci i da li to znači da za svakog postoji takva naredba koja se može aktivirati u određenom trenutku? BIA se bavi prisluškivanjem i praćenjem političkih protivnika, opozicionih lidera, advokata, svih onih koji nisu po volji vladajućeg režima i to je zabrinjavajuće", kaže za protal Nova.rs Borivoje Borović.

Kratka istorija tajne policije u Srbiji

Posle Drugog svetskog rata vladajući, komunistički, režim osnovao je tajnu službu po svom merilu: Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA), da bi kasnije služba promenila ime u Državnu bezbednost (DB). Tajna služba je sve vreme radila na proganjanju političkih protivnika, pa i na fizičkoj eliminaciji političke emigracije. U vreme Slobodana Miloševića, koje je zvanično višestranačje, tadašnji Resor državne bezbednosti, u okviru MUP Srbije, takođe je stavljen u odbranu vladajuće stranke, Socijalističke partije Srbije, a tokom 1999. i 2000. godine pripadnici RDB su likvidirali nekoliko Miloševićevih političkih protivnika, ali i drugih osoba koje su se zamerile režimu.

Otklon je nastao 2002. godine, kada je stvorena BIA i izdvojena iz MUP Srbije i izvršena je njena demilitarizacija i depolitizacija. Stvaranju BIA je prethodio skup stručnjaka iz oblasti bezbednosti, ali i predstavnika NVO sektora o budućim ovlašećenjima, prioritetima i načinu delovanja tajne službe. Poslednjih godina se BIA ponovo stavila u funkciju jedne partije, a na njeno čelo su dovođeni ljudi kojima je jedina preporuka bila bespogovorna lojalnost predsedniku Srbije.

BONUS VIDEO: Šta je iza Vulina ostalo od BIA?