Suđenje Urošu Blažiću, optuženom za masakr u selima kod Mladenovca u kojem je ubijeno devet osoba, nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu iznošenjem završnih reči. Nakon tužioca i advokata oštećenih, završne reči su izneli advokat Uroša Blažića, zatim okrivljeni i njegov otac Radiša.
Petar Luković, branilac Uroša Blažića, istakao je da je saglasan da se produži pritvor okrivljenima.
„Njegovo ponašanje tokom dana bilo je normalno i taj dan je proveo sa porodicom. Tokom dana ništa nije ukazivalo da će počiniti masovno ubistvo. On ni meni nikada nije rekao zašto je to učinio. Nije tražio opravdanje za to što je učinio, rekao je da ni sa kim od nastradalih nije bio u sukobu, a i da jeste, to nije opravdanje. Lični motiv ne postoji, da zna odgovor na to pitanje odgovorio bi pre svega sebi. Odbrana nije osporila nalaz veštaka da je Uroš Blažić bio uračunljiv. Pogrešno se u vezu sa tim dovodi to da je više svedoka izjavilo da je konzumirao testosteron, steroide i trenbolon acetat. On je to meni kao svom braniocu kasno rekao, tako da je analiza krvi bila bespredmeta u vreme kada sam to mogao da predložim“, rekao je Petar Luković.
Sudija je potom kratko Urošu Blažiću dozvolila da se izjasni.
„Hteo sam da izjavim saučešće“, rekao je Blažić.
Potom mu je sudija rekla da se vrati na mestu, a nakon njega pred govornicu je izašao Radiša Blažić.
„Poštovanje sudija i hvala na datoj reči. Želim da se osvrnem na izjave svedoka. Krajem 1994. godine pozvan sam da se javim sa ciljem upućivanja na zadatak i da ponesem propisanu opremu. Načelnik artiljerije mi je rekao da sam starešina koja komanduje jedinicom u rezervi vrhovne komande i uputio me na zadatak na severu naše zemlje. Rekli su da ću biti tamo najduže godinu dana, a ću onda da se prebacim u reon Rume“, rekao je Radiša.
Potom su ga branioci oštećenih prekinuli, jer je krenuo da detaljno iznosi primedbe na iskaze svedoka, ali je on i pored toga nastavio da iznosi svoju odbranu.
Sudija je u više navrata pokušala da prekine Radišu Blažića,
bezuspešno.
Nakon toga ga je sudska straža izvela, a on se potom obratio tužiocu i uvredio ga rekavši mu: „Lažovčino“.
Potom je ponovo izašao Uroš Blažić.
„Ovo što se dogodilo zaslužuje najveću osudi i najoštriju kaznu da mi je date. Ako postoji iskupljenje za moja dela. Najkrivlje mi je što nisam mogao da dignem ruku na sebe, dal iz verskih razloga ili zato što sam kukavica. Nisam znao za kaznenu politiku, nisam ni znao koliko imam godina kada su me uhapsili. Nisam slavio rođendane, nisam pripremao teroristički napad. Krivo mi je što je naš zakon takav što ne mogu da budem adekvatno kažnjen. Za ovo što sam ja učinio trebalo je da bude po kratkom postupku. Šta je to mene navelo da ja isto kao moji vršnjaci završim top? Meni ovo nije adekvatna kazna, zbog moje porodice i porodice oštećenih tražio bih smrtnu kaznu i da me streljate. Ja ne znam kako sam ostao živ, dal me je bog spasio, ne znam. Ocu niste dali da iznese završnu reč i što hoćete da ga osudite samo da bi se utolila tuga. Hoće od mog oca, odlikovanog oficira da naprave bahatog švercera oružja. Niko nije dao mom ocu mogućnost da se izjasni na izjave svedoka. Ja uopšte ne znam svoja prava, kao što ni on ne zna. On nikada, kao ni ja, nije izlazio pred sud“, rekao je okrivljeni i dodao:
„Meni je žao što ne mogu da snesem onako kako bi utolio porodicama.. Ja sam taj koji je kriv, i koji želim da me najoštrije kaznite. Niko u ovoj zemlji nije proživeo ovo što sam ja proživeo. Niko ne bi poželeo to kako se postupalo prema meni i mom ocu. Molim vas da ne osudite nevinog čoveka koji nema ništa sa tim, da je on meni nabavio oružje i izvršio ugrožavanje, jer to nije uradio. Molim za milost suda,da se meni izrekne veća kazna a da mog oca pustite“.
Potom je rekao sledeće.
„Ovo je jedna katastrofa koja pogađa celo društvo i ima problema u sistemu, a ja nemam pravo to da kažem. Znam šta me čeka, ima 50 oštećenih, svestan sam da će me sačekati u zatvoru, a ja od toga ne bežim. Od srama ne želim da ih gledam u oči. Ubite me kriv sam, ali molim za milost prema mojoj porodici. Ja sa njima nisam živeo, u poslednjem period ga nisam ni viđao. Taj zločinački um, ne znam šta mi je bilo, ali deda, moj brat, tata, sinovac. Nema potrebe da se na njima izvodi sila, biće isti kao ja. Tu sam da me ubiju, ali neka imaju molisti prema mojoj porodici koja je nedužna. Biće isti kao ja, ako to urade. Ja sam svestan da meni života nema, hoću da okajem grehe. Ako sam već živ, dajte mi da doprinesem ovom društvu. Ja sam uništio njih, ali ako budem imao mogućnost da radim sve dok sam živ dok me ne sretne to najgore daću njima. Znam da od izvini nema išta, ne moraju da me razumejau da nisam bio svestan šta činim. Odgovoran sam i neka završe sa mnom kada dođe taj čas i neka urade to kako treba. Molim milost za mog oca“, zaključio je Blažić.
VIDEO: Suđenje Urošu Blažiću