Bugarske vlasti izdavale dozvole za izvoz špijunskih softvera u Srbiju?

Novinar Slaviša Milanov pre dve godine je otkrio da mu je policija u Srbiji instalirala špijunski softver u telefon. On je februaru 2024. godine, posle rutinske saobraćajne kontrole priveden u policijsku stanicu da bi ga, kako mu je rečeno, testirali na konzumaciju droga.

Na zahtev policijskih službenika, mobilni telefon ostavio je na portirnici stanice, priča za RSE. Pošto je test bio negativan, pušten je, a nakon toga je primetio određene promene na svom telefonu.

Security Lab organizacije Amnesty International kasnije je utvrdio je da je u njegov uređaj tada ubačen špijunski softver.

Vlasti u Srbiji su nalaze Amnesty International-a tada negirale. Policija je saopštila je da je izveštaj "apsolutno netačan", a BIA da je reč o "besmislenim navodima".

RSE navodi da se priča ovde ne završava jer su dalja istraživanja Amnesty Internationala otkrila široke razmere digitalnog praćenja u Srbiji, uključujući upotrebu najmanje tri različita oblika špijunskog softvera, kao i kontinuiranu zloupotrebu visoko sofisticirane tehnologije za digitalnu forenziku kompanije Cellebrite.

Organizacija Human Rights Watch nedavno je došla i do novih otkrića.

Bugarske vlasti izdavale su dozvole za izvoz opreme za nadzor zemljama koje imaju dokumentovano špijuniranje aktivista, novinara, političkih oponenata vlasti i koje bi takvu tehnologiju mogle zloupotrebiti.

Među tim državama je i Srbija.

Šta stoji u dokumentima?

Dokumenti do kojih je HRW došao, pokazuju da je bugarska kompanija Circles BG imala dozvolu za izvoz u Srbiju od avgusta 2023. do istog meseca naredne godine.

"Ova izvozna dozvola odnosi se na isti vremenski period u kojem je ranije dokumentovana i upotreba alata za hakovanje mobilnih telefona i špijunskog softvera protiv nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva", kazao je za RSE istraživač međunarodne organizacije Human Rights Watch (HRW) Zak Kempbel.

"Dozvola je izdata za uređaj za praćenje mobilnih telefona 'Pixel Move' kompanije Circles, koji je sposoban da presreće glasovne komunikacije, poruke i internet saobraćaj", objašnjava Kempbel.

Circles je bugarska kompanija povezana sa NSO Group, izraelskom firmom koja stoji iza ozloglašenog špijunskog softvera Pegasus, korišćenog za tajna praćenja širom sveta, pa i u Srbiji.

HRW nije uspeo da utvrdi da li je kompanija ove izvozne licence i upotrebila, odnosno da li je oprema i izvezena. To pitanje RSE je postavio nadležnima u Srbiji i Bugarskoj, kao i samoj kompaniji. Svi upiti ostali su bez odgovora.

Zak Kempbel iz HRW kaže da je "veoma zabrinjavajuće" to što je upravo Srbija među državama za koje je Bugraska izdavala dozvole za izvoz opreme za praćenje.

"Zakon u evropskim državama nalaže regulatorima zaduženim za izdavanje dozvola da prilikom odobravanja izvoza tehnologija za nadzor uzmu u obzir stanje ljudskih prava u zemljama koje su krajnje odredište", kazao je Kempbel.

Više međunarodnih organizacija, među kojima i Amnesty International, upozorile su krajem na zloupotrebu izraelskog špijunskog softvera "Pegasus" u Srbiji.

Na nezakonita praćenja novinara i aktivista u Srbiji do sada su ukazale brojne međunarodne institucije i tela. Među poslednjima Savet Evrope u svojoj Rezoluciji o stanju demokratije u Srbiji koja je usvojena 23. juna.

I HRW i Amnesty International kritikuju Evropsku uniji zbog nedovoljne kontrole izvoza tehnologija za nadzor iz zemlja koje su članice.

Rebeka Vajt ocenjuje da dokle god ne bude postojao stroži pristup izvozu tehnologija za nadzor, industrija špijunskih softvera nastaviće da cveta i da represivnim režimima olakšava kršenja ljudskih prava.

"Ovi nalazi trebalo bi da budu iznenađujući, ali nažalost nisu", kazala je Vajt.

Ceo tekst možete pogledati OVDE.