Oskarovac živi u dvorcu, kupio ga je za "tričavih" 650.000 dolara, a onda je uložio bogatstvo da ga renovira: Evo kako sada izgleda (FOTO)

Brodi je imanje pronašao 2007. godine, dok je snimao film u Srbiji i preko interneta pregledao oglase za nekretnine. Godinama je maštao o kući daleko od holivudske gužve i medijske pažnje, a ogromna kamena građevina, udaljena oko četiri sata vožnje od Njujorka, odmah mu je privukla pažnju.

Dvorac je okružen zelenilom, a uz kuću su se nalazili štale za konje i voćnjak sa stablima jabuka. Glumcu je sve izgledalo kao savršeno utočište u kojem bi mogao da se skloni od javnosti i pronađe mir koji mu je nedostajao nakon ogromnog uspeha filma „Pijanista“.

Međutim, ono što je na fotografijama izgledalo kao romantična bajka, u stvarnosti se pretvorilo u jedan od najzahtevnijih projekata njegovog života.

Dvorac je kupio kao iznenađenje za Elsu Pataki

U vreme kada je pronašao imanje, Brodi je bio u vezi sa španskom glumicom Elsom Pataki. Zajedno su počeli da se pojavljuju u javnosti 2006. godine, a već sledeće godine oskarovac je odlučio da joj za 31. rođendan priredi iznenađenje o kojem se dugo pričalo.

Kako je isrpičao, stavio joj je vezao povez preko očiju i odveo je do imanja. Kada su stigli ispred kuće, zazvonio je velikim crkvenim zvonom i rekao joj da tek tada može da pogleda svoj poklon.

„Stavio sam joj povez preko očiju. Ispred dvorca nalazi se veliko, prelepo crkveno zvono. Rekao sam joj: ‘Kada čuješ zvuk zvona, možeš da otvoriš oči i videćeš svoje iznenađenje’“, ispričao je svojevremeno glumac.

Priča o neobičnom rođendanskom poklonu ubrzo je obišla svet, a Brodi i Pataki su naredne godine otvorili vrata svog novog doma za magazin „Hello!“. Njihova ljubavna priča i fotografije iz dvorca predstavljene su na čak 35 stranica, pa je u tom trenutku delovalo da je glumački par pronašao mesto na kojem će provesti zajednički život.

Ipak, njihova veza nije opstala. Razišli su se 2009. godine, pre nego što su uopšte uspeli da se usele u glavni deo zdanja. Elsa Pataki kasnije se udala za Krisa Hemsvorta, sa kojim je dobila troje dece, dok je dvorac ostao u Brodijevom vlasništvu.

Iza bajkovitog izgleda krila se problematična građevina

Iako nosi naziv Stone Barn Castle, odnosno „dvorac kamene štale“, zdanje nije klasičan srednjovekovni dvorac. Izgrađeno je početkom 20. veka kao deo ambiciozne mlečne farme koju je osmislio Čarls Vilijam Najt.

Građevina je završena 1906. godine, a njena izgradnja je u to vreme koštala oko 140.000 dolara, što bi danas predstavljalo višemilionsku sumu. Najt, međutim, nije uspeo da povrati uloženi novac i posle približno 11 godina bio je primoran da proglasi bankrot.

U narednim decenijama postojali su pokušaji da se imanje pretvori u seoski klub i noćni klub, ali nijedan plan nije zaživeo. Veliki požar 1946. godine uništio je dobar deo zdanja, nakon čega je ono godinama propadalo i bilo izloženo vandalizmu.

Robert i Alison Hugel kupili su ga 1970. godine i započeli obnovu. U njemu su kasnije organizovali venčanja i druge događaje, a u vreme Noći veštica pretvarali su ga u „ukleti dvorac“. Njihova porodica prodala je imanje Edrijenu Brodiju 2007. godine za 650.000 dolara.

Renoviranje se pretvorilo u finansijsku rupu bez dna

Brodi je u početku verovao da će dvorac relativno brzo pretvoriti u udoban porodični dom. Umesto toga, renoviranje je trajalo godinama i zahtevalo ulaganja koja su daleko premašila početnu cenu nekretnine.

Tačna suma koju je glumac potrošio nikada nije javno objavljena, ali je sam priznao da je projektu posvetio ogroman deo svojih prihoda, energije i vremena. Radovi su bili toliko obimni da je prošlo tri ili četiri godine pre nego što je mogao da napusti gostinsku kuću i useli se u glavnu zgradu.

Glumac nije želeo brzo niti površno renoviranje. Putovao je u Indiju i Kinu kako bi pronašao odgovarajuće materijale, kupovao stare crkvene prozore, dok je ručno tesane drvene grede pronalazio na farmama u Njujorku, Pensilvaniji i Kanadi.

Posebno zahtevan posao bila je obnova kamenih zidova. Ekipa majstora četiri godine je uklanjala i ponovo nanosila malter između kamenja, uključujući i delove koji su se nalazili ispod zemlje i koje niko nikada neće videti.

„Angažovao sam grupu ljudi da uklone materijal oko svakog kamena, ispod zemlje i iznad nje. A kada je sve završeno, izgledalo je gotovo isto, samo malo urednije“, rekao je Brodi uz dozu ironije.

Tokom renoviranja suočavao se i sa prokišnjavanjem, vlagom i podzemnim vodama. U jednom trenutku voda je počela da prodire kroz staru cisternu, pa je morao da ugradi posebnu pumpu kako bi sprečio poplave.

Iako je više puta razmišljao o prodaji imanja i odustajanju od celog poduhvata, nije mogao da se natera da ga napusti.

„Mogao sam odmah da ga prodam i kažem: ‘Ovo je previše.’ Ali ja to ne mogu“, priznao je glumac za GQ.

O renoviranju je snimio dokumentarni film

Čitav proces zabeležio je Brodijev prijatelj, reditelj Kevin Ford. Snimanje je trajalo sedam godina, tokom kojih je nastalo više od 1.000 sati materijala.

Rezultat je bio dokumentarni film „Stone Barn Castle“, dug 98 minuta, koji je premijerno prikazan 2015. godine na festivalu SXSW. Prva verzija filma trajala je čak četiri sata, pa je Ford gotovo godinu dana pregledao snimke i izdvajao najvažnije trenutke.

Film nije prikazao samo renoviranje kuće već i Brodijev privatni život, raspad veze sa Elsom Pataki, njegov odnos prema slavi i razočaranje pravcem u kojem je njegova karijera krenula posle osvajanja Oskara za „Pijanistu“.

Brodi je objasnio da je obnova dvorca za njega postala metafora ličnog života. Dok je skidao stare slojeve sa zidova, ojačavao temelje i pokušavao da spase ruiniranu građevinu, istovremeno je pokušavao da ponovo pronađe sopstveni identitet nakon iznenadne svetske slave.

„U dubljem smislu, sve je predstavljalo ogledalo uspeha i komplikacija koje su došle sa njim. Potreba da se sve ukloni i ponovo strukturno ojača bila je ista ona potreba koju sam osećao u svom privatnom i profesionalnom životu“, objasnio je.

Dvorac mu je omogućio da se makar nakratko vrati jednostavnijem životu. Umesto crvenih tepiha i luksuznih hotela, vozio je kamion, radio sa lokalnim majstorima i učestvovao u fizičkim poslovima.

„Postoji nešto prelepo u tome da uprljate ruke“, rekao je glumac, dodajući da mu je rad na kući pomogao da ponovo uspostavi ravnotežu i oseti anonimnost koju je izgubio nakon Oskara.