Aleksinački lekar Blagoje Pejković osuđen je pravosnažno na godinu dana zatvora u kućnim uslovima zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi koje je za posledicu imalo smrt novorođenčeta Marije Mijailović Milošević iz sela Mozgovo.
Kako nam je potvrđeno u aleksinačkom Osnovnom sudu, Apelacioni sud u Nišu potvrdio je njihovu prvostepenu presudu kojom je osim zatvorske kazne, Pejkoviću izrečena i mera bezbednosti zabrane bavljenja delatnošću u periodu od dve godine.
Na taj način stavljena je tačka na Marijinu sedmogodišnju borbu, ne samo za njena nego, kako ističe, za prava svih žena koje su lekarskom greškom pretrpele nenadoknadiv gubitak.
„Žena kada ode na porođaj, veruje lekarima, nada se da je u sigurnim rukama i na očekuje da je neko tamo maltretira, vuče i šamara te da joj na kraju kaže: „Ti nisi sposobna da budeš majka !““, komentariše sudsku odluku ova Aleksinčanka.
Ističe da vreme nije ublažilo njenu traumu, te da se živo sreća svakog trenutka koje pamti kao najgore u životu.
„Od 11. decembra 2014. godine boravila sam u aleksinačkoj bolnici jer sam bila trudna punih devet meseci a nisam se porađala. U niški Klinički centar sam upućena 23. decembra kada mi je rečeno da je beba krupna i da je visoko te da bi najbolje bilo da se uradi carski rez. Međutim, doktor Pejković je je 24. decembra stavio na indukciju, to je trajalo čitavog dana ali porođaj nije usledio. Preko noći su me isključili a ujutro ponovo uključili, bolovi su postali nenormalni i prestala sam da osećam pokrete bebe . Te večeri su mi probušili vodenjak i tada je počeo moj košmar, čula sam glasove lekara da treba da se uradi carski rez ali je Pejković ponavljao da on misli drugačije. Kada sam se najzad porodila, Pejković je bebu uhvatio za noge i kazao mi: „Pogledaj šta si uradila!“ Optužili su me da sam ja kriva što sam izgubila dete, mome mužu je Pejković kazao : – Bili ste sposobni da napravite deta a ona je nesposobna da bude majka. Sestre su me takođe optuživale da sam ja kriva i tvrdile su da je sve uradile kako treba“, opisuje tragediju Marija.
Objašnjava da je na brzinu otpuštena iz bolnice, da je bukvalno izgurana a da je napisano da je izašla na svoj zahtev, te da je kasnije saznala da su očekivali inspekciju.
„Odlučila sam da se najpre obratim Lekarskoj komori a kada sam shvatila da tako ništa neću uraditi, onda i sudu. To je bila teška borba, jer nije ni postojala dokumentacija o mom porođaju. Tokom sudskog postupka, promenila su se četiri javna tužioca, Pejkoviću je nuđeno da prizna krivicu ali je on to odbio. Tvrdio je da nije kriv iako su i veštaci potvrdili da nikako nisam smela da toliko dugo primam indukciju. Na pretposlednjem ročištu mi se izvinio a na sledećem kazao da sam drska i bezobrazna“, opisuje Aleksinčanka golgotu kroz koju je prošla.
Kaže da joj je posebno teško palo što je osoblje optužilo da glumi da je istraumirana.
„Rekli su mi da sam zaista preživela traumu, ne bih rodila drugo dete. To što imam dve devojčice od šest i tri godine, ne menja činjenicu da bih sada imala troje, da bi one imale brata. Vreme mi ne leči rane, i dalje imam košmare, ustajem noću i gledam da li moje devojčice dišu, da li su tu i oplakujem njihovog brata koji je stradao tuđom neodgovornošću“, zaključuje Marija.
U obducentskom nalazu Zavoda za sudsku medicinu navedeno je da je Marijina beba udahnula plodovu vodu koja je sadržavala stolicu, da je imala nagnječenje mozga i krvarenje ispod moždane opne i upalu bronija, zbog čega je i preminula
Kako saznajemo, doktor je i na sudu isticao da nije kriv za ono što se porodilji desilo i navodio da ona nije sarađivala tokom porođaja.
BONUS VIDEO: Šušnjić stiže na suđenje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar