Vanja Bokan, Foto: Facebook/legende devedesetih

Snimak navodnog telefonskog razgovora u kome Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam otkriva da je u ubistvo hrvatskog novinara i vlasnika nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića, umešan crnogorski predsednik Milo Đukanović uzburkao je čitav region. Upravo ova priča bila je povod da se ponovo piše o temi šverca cigareta i svim onim što se dešavalo oko tog posla koji je posle uzvoza nafte za vreme sankcija i blokade od 1992-2000 bio najunosniji posao. Ova priča nastavljena je i posle 1999. sve do ubistva Ive Pukanića. U toj priči o švercu cigareta značajno mesto zauzelo je i jedno misteriozno ubistvo koje nije razrešeno, a oko koga se i danas raspredaju mitovi i legende. Ko je naručio i izveo likvidaciju Vladmira Vanje Bokana?

U noći između 7. i 8. oktobra 2000 godine, Vladimir Vanja Bokan zaustavio je svoj crni mercedes 500 C ispred svoje kuće u atinskom predgrađu Variju. U trenutku kada je izašao iz svog mercedesa na njega su nepoznati napadači otvorili vatru iz automatskog oružja. Likvidatori su zatim pobegli u nepoznatom pravcu pre dolaska policije koja je zatekla samo Bokanovo beživotno telo. Vest da je u Atini ubijen Vanja Bokan, koji je smatran jednim od najbogatijih ljudi na Balkanu odjeknula je kao bomba, posebno u Srbiji i Crnoj Gori. Jedan od novinskih naslova bio je „Ubijen je Crni Gusar“.

Prema pisanju tadašnjih medija atinska policija sumnjala je da su Bokana likvidirale plaćene ubice iz podzemlja i nije dovođeno u vezu sa ondašnjim političkim dešavanjima, pre svega, smenom vlasti u Beogradu.

Foto:EPA PHOTO EPA/LOUISA GOULIAMAKI

Inače, Bokan je živeo u Grčkoj od 1990-tih. Postao je grčki državljanin, a navodno je spominjano i da je bio osumnjičen za pranje novca i krijumčarenje, ali ikada nije bio osuđivan. Nepunih godinu dana pred smrt, pred grčkim pravosuđem imao je spor oko nekih poslovnih transakcija i grčki sud ga je oslobodio svake odgovornosti. Bio je vlasnik dve firme u toj zemlji.

Atinski mediji su navodili da je Bokan bio jedan od poštovanijih biznismena, koji je imao dobre kontakte sa svim strukturama grčkih vlasti, koje su ga poštovale i cenile kao preduzetnika.

Kao jedan od motiva za njegovu likvidaciju spominjao se intervju na atinskoj televiziji, gde je Bokan najavio da će otkriti imena ljudi koji su učestvovali u švercu cigareta i nafte i kako je spregom političara i tadašnjih funkcionera bio istisnut iz posla sa cigaretama. Da li je to baš tako i danas se pitaju mnogi.

Ko je Vanja Bokan

Detaljna biografija Vladimira Vanje Bokana ne postoji. Ono što je objavljivano u tadašnjim medijima bilo je dosta šturo. Iskorak u tome napravio je britanski novinar Miša Gleni koji je istražujući fenomen organizovanog kriminala u svetu na nekoliko strana svoje knjige „Mekmafia“ osvetlio ko je zapravo bio Vanja Bokan.

„Bokan je bio inteligentna i dinamična osoba. Majka mu je bila pedijatar, a otac mu je radio kao tehnički konsultant pri Ujedinjenim nacijama, pa je Vanja imao priliku da odrasta na egzotičnim mestima kao što su Indonezija i Južna Amerika. Bio je talentovan za jezike i pored maternjeg govorio je grčki, engleski i italijanski. Bokan je bio rođeni preduzetnik, pun ideja. Kada je otvorio butike po Beogradu i Novom Sadu, a kasnije i šnajderske radionice  po celom Balkanu bio je primer mladog kapitaliste koji koristi priliku stvorenu propašću komunizma i približavanjem zemlje Zapadu…. Pre nego što su izbili ratovi devedesetih, on je razradio kompaniju u Jugoslaviji koja se bavila uvozom i izvozom svih vrsta robe. Njegovi poslovi su bili potpuno legalni…. donosio je prihod državi i stvarao nova radna mesta“.

Gleni piše da je preokret usledio kada su protiv Savezne Republike Jugoslavije maja 1992. godine bile uvedene međunarodne sankcije. Sankcije su bile pogubne kako za SR Jugoslaviju, tako i za zemlje sa kojima se graničila. To je značajno uticalo i da se Bokanovo poslovno okruženje izmeni.

Komšiluk koji je razgranao trgovinske i svake druge veze sa Srbijom od međunarodne zajednice nije dobio ni jedan cent kompenzacije. U Srbiji, Bokan dotadašnji trgovac odećom, preorjentisao se na naftu i metale. Uskoro su mnogi krenuli putem Vanje Bokana i počeli da prodaju naftu.

„Život prekršitelja sankcija, preduzetnika koji se snalaze i dovijaju podrazumevao je i veliki rizik, što je uvideo Vanja Bokan“. Bokan je ubrzo zbog svog poslovnog uspeha stvorio širok krug neprijatelja.

Foto:EPA PHOTO ANA FILES/POLICE

Pokušaj ubistva Bokana

Zbog poslovnih uspeha koje je imao Bokan se 1992 našao na nišanu nepoznatih napadača. Početkom septembra 1992. Bokan se vozio u džipu tadašnjim beogradskim Bulevarom revolucije. Negde u blizini hotela Metropol u susednu traku pored njih primakao se crni džip. Suvozač iz tog džipa otvorio je vatru iz poluautomatskog pištolja M-84 „Škorpion“. Napadač je ispalio pet hitaca od kojih su tri završila u Bokanovom ramenu. Iako teško ranjen uspeo je da preživi. Napad na njega ukazalo mu je da treba neko vreme da se skloni iz Beograda. On se ubrzo sa porodicom preselio u Grčku, koja je se za Srbe sa one strane zakona, ali i sve one koji se bave ilegalnim poslovima, bila meka.

Grčke vlasti su žmurile na kršenje embarga i nisu tražile nikakve otpremnice. Bokan je uz pomoć svojih kontakata u grčkim bezbednosnim službama za rekordno vreme dobio grčko državljanstvo. Iz Atine gde je osnovao dva preduzeća počeo je da se interesuje i za Crnu Goru. Tu je značajnu pomoć imao od svog tasta generala Neđe Boškovića, jednog od tri najvažnija generala KOS-a.

Tast i zet

Bokanov tast je bio general Neđo Bošković, načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije 1992–1993, koga se pokojni Slobodan Milošević brzo ratosiljao kao nepouzdanog kadra. General Bošković je napustio Beograd i postao savetnik crnogorske vlade. Upravo je on Bokana upoznao sa vodećim crnogorskim političarima i biznismenima, među kojima je bio i Milo Đukanović. U međuvremenu, Bokan je dobio i nadimak „Crni Gusar“.

Ubrzo, Vanja je nabavio dva transportna ruska aviona Iljušin IL-76, koji su kako su mediji navodili, leteli iz Roterdama i Švajcarske -Cug fiktivno ka Azerbejdžanu, međutim avioni su navodno zbog „tehničkih problema“ sletali na tada dva pusta aerodroma u Crnoj Gori – Golubovce i Tivat i onda kao krcati posle „opravke“ poletali prazni ka svojoj navedenoj destinaciji. Uz pomoć novih prijatelja, Bokan je došao, kako piše Gleni, na ideju vrednu milijardu dolara – da neoporezovane cigarete prodaju italijanskoj mafiji.

„Cigarete nabavljam u Americi i šaljem ih u Roterdam preko potpuno ilegalnih kanala. Cigarete su formalno bile upućene u Rumuniju, ali ih ja preusmeravam u Crnu Goru i odatle ih prodajem Italijanima. Avioni ostaju na crnogorskom tlu najkraće moguće vreme. Slete, istovare se i odmah polete, a cigarete se odmah prebacuju u skladište ili direktno u luku. U luci se pretovaruju u glisere i svake večeri prelaze Jadran do pokrajine Apulja „, objašnjavao je Bokan u jednom od intervjua objavljenih pred smrt.

Apuljom je suvereno gospodarila grupa „Sara Corona Unita“ SCU.

Novinari koji su se bavili istraživanjem teme šverca cigareta kažu da je Bokan to mogao da radi samo ako je to odobrila izvršna vlast u Beogradu i da su se oko toga složile i dve najmoćnije službe civilna i vojna. Upućeni kažu da je posao išao uhodanim tokom sve dok neki nisu odlučili da preuzmu njegov posao.

Urbana legenda kaže da je Bokan zbog toga navodno bio iznerviran i govorio da će da ispriča kako su ga Cane Subotić i Marko Milošević istisnuli iz posla s cigaretama i da su srpskim funkcionerima iz carine i MUP-a omogućili povoljnije ugrađivanje. Takođe, jedna od legendi kaže i da je Vanju bio glas da je cicija.

Pričalo se i da je to bio jedan od ključnih elemenata koji je rasplamsao sukob na relaciji Beograd- Podgorica. I Đukanović i Milošević suvereno su u svojim republikama držali vlast i vladali uz pomoć bezbednosnih službi. U jednom trenutku Đukanović je shvatio da će neprestano izazivanje Zapada biti štetno, pa je okrenuo ploču. Te godine u razmaku od nekoliko nedelja, likvidiran je Radovan Stojčić Badža V.D. ministra Unutrašnjih poslova, koji je izrešetan u lokalu u centru Beograda i šef bezbednosti Mila Đukanovića, koji je ubijen u svojoj kući. Njegov pištolj je bio u futroli, pa se nagađalo da je pre ubistva u stan pustio nekog kome je mnogo verovao…

Usledio je rat 1999. i još više je zaoštren odnos na relaciji Podgorica-Beograd. Došla je i hladna zima 2000 i 15. januar kada je ubijen i Željko Ražnatović Arkan, posle čega je usledila serija misterioznih likvidacija na beogradskim ulicama.

Ilustracija Foto: MUP Srbije

Motivi za ubistva

Iako nema konkretnih tragova ni posle 20 godina o tome ko je ubio Vanju Bokana, postoje neke legende koje i danas kruže o tome ko bi mogao da stoji iza njegovog ubistva. Ali nema konkretnih dokaza.

Naime, jedna od legendi koju su mediji eksploatisali, kaže da je navodno Milo ubacio Caneta u biznis i da je planirao da iz posla sa cigaretama izbaci Bokana. Druga legenda vezana je za srpsko podzemlje, gde se pričalo da su Bokanu dani odbrojani, nakon što su srpskom prestonicom zaređale likvidacije onih za koje se sumnjalo da su umešani u Arkanovo ubistvo.

Treća verzija kaže da je postojao video-snimak iz Marbelje na kome je navodno bilo reči o likvidaciji Bokana, a prisustvovala mu je osoba koja je ubijena 2002 godine. Neki mediji pretpostavljali su da je reč o Baji Sekuliću koji je navodno na tom sastanku bio nervozan. Njegove ubice nisu nikad otkrivene.

Četvrta legenda kaže da je u Grčkoj sarađivao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, kao i Andrijom Draškovićem, a interesantno je da su oba spominjana kao organizatori Arkanovog ubistva.

Iako je priča o tome ko je mogao da likvidira Bokana zamrla, priča o Vanji je „vaskrsla“ kroz nagađanje kako je i gde nestao njegov silan novac. Pisalo se i da je novac nasledio njegov rođak, koji je kupovao fime tokom velikog privatizacionog talasa u Srbiji.

General Bošković o Vanji Bokanu

O Vanji Bokanu govorio je i njegov tast general Bošković za Insajder i njihov serijal „Mreža-šverc cigareta“, koji je emitovan na B92 2006. godine. U jednom delu emisije voditeljka se dotakla i Vanje Bokana.

B92: Izveštaj MUP-a Srbije o švercu cigareta koji je nastao kao rezultat tajne akcije Mreža, vođene 2003, ima dosta propusta. Jedno od pitanja koje se postavlja je i to zašto je policija obuhvatila period samo od ’96. do 2000. i tako propustila da istraži ulogu Vojske u švercu cigareta, ali je isto tako zaobišla i neke ključne aktere u švercu cigareta početkom ’90-ih. Jedan od takvih je Vanja Bokan, koji je prema nezvaničnim informacijama, zahvaljujući Nedeljku Boškoviću počeo taj nelegalan biznis u Crnoj Gori.  Kako se Crna Gora setila baš Vanje Bokana? 

Nedeljko Bošković: Ne znam kako se setila… nije se Crna Gora setila Vanje Bokana, kako je došlo do toga da Vanja Bokan uđe u tu kombinaciju, ja ne znam. 

B92: Nemoguće je da vi niste imali nikakvog udela kao čovek koji je tada bio dobro pozicioniran… 

Nedeljko Bošković: Pa, ja vam sad kažem, govorim istinu, ako hoćete da čujete istinu, istina je ovo što sam rekao, nisam znao, nisam uticao, niti… To da vam bude jasno, ni sa jedne strane, ni Vlade, ni Vanje Bokana, nikad niko me nije pitao, niti tražio od mene… recimo Vanja da pomogne ili crnogorski predstavnici da utičem na Vanju da to pomogne. Koliko je… da li je bilo još interesenata, ja ne znam da li je bilo ili ne, zašto su se odlučili za Vanju isto to mi nije jasno, verovatno su uslovi koje je dao Vanja bili povoljni, pretpostavljam. Ali ja vam sad kažem, nikad nisam znao, niti je niko tražio od mene… 

B92: Jeste ga pitali nekad? 

Nedeljko Bošković: Da, Vanju sam ja kasnije kad sam saznao… ja sam posle godinu dana saznao da se Vanja bavi cigaretama i imao sam jedan razgovor s Vanjom u Atini, on kaže – pa, zašto, ja to radim, hoću da pomognem Crnoj Gori, svom narodu, i to ide, i to je posao za mene legalan i za Crnu Goru legalan jer je Vlada odobrila. Znači, nije to tajni transfer, šverc u smislu klasičnog šverca i ta roba će dalje ići do destinacije gde bude se našao kupac. 

B92: Vanja Bokan je prema vašem tumačenju bio u stvari dobrotvor i žrtva Crne Gore, a ne neko ko se obogatio od šverca cigareta? 

Nedeljko Bošković: Nije on bio žrtva Crne Gore ni u kom slučaju, dobrotvor da, ali od tog transfera imao je koristi i Vanja i Crna Gora i to kako, sigurno i Vanja i Crna Gora, a pretpostavljam da i pojedinci koji su bili učesnici u tome… 

B92: Prema pisanju grčkih medija Bokan je uz pomoć Marka Miloševića otkupio kompletnu distribuciju cigareta preko kioska Štampe. 

Nedeljko Bošković: Ne, sad vidite kakve su to konstrukcije i insinuacije. Vanja Bokan je Marka Miloševića upoznao negde ’96. ili ’97… ’96. će biti u Atini prvi put ga je video i upoznao kad je Marko Milošević… mislim da je s Kertesom bio tada, došao da rentira jahtu. I tada je neko…. on je sreo… ne znam, to mi je Vanja lično pričao, sreli su se tada Kertes i Marko i Vanja. On nije ni poznavao Kertesa i to sam rekao, rekao mu neko od tih njegovih, naših koji tamo žive, i on je tada upoznao Marka, prvi put se sreo s njim. On s Markom nikada nije bio ni u kakvom dilu, a u nikakvim komunikacijama, ni telefonski. Vi znate da je Vanja Bokan zbog Miloševića napustio… zbog politike napustio Beograd. Vanja Bokan je, ja sam malopre rekao, bio čudan, čudnog ponašanja, on je večito bio u opoziciji. Vanja je sve činio da se Milošević ruši, ja sam imao informaciju koju sam čuo lično od Miloševića, a posle su mi drugi potvrdili, da je Vanja tražio egzekutore koji će da likvidiraju Miloševića za pet miliona maraka. Ja sam ga pitao – jesi li normalan, šta to radiš? Pa, dobro, kaže, šta, kako dobro, ja dobro živim, ali šta vredi meni kad dobro živim kad je oko mene sve sirotinja. 

B92: Posle ubistva Bokana grčka policija je uz pomoć Interpola otkrila da na njegovim računima u Grčkoj, Švajcarskoj i Italiji ima 50 miliona dolara. Posle ubistva Bokana vlasnik Štampa komerca postaje njegov brat od tetke Mladen Grujić, koji je danas poslanik stranke Velimira Ilića u Saveznom parlamentu.  Da li vi mislite da ubistvo Vanje Bokana ima veze sa švercom cigareta? 

Nedeljko Bošković: Ne, pazite, Vanja je izašao… ja sam rekao, Vanja je ubijen 7. oktobra 2000, a on je izašao ’96. iz cigareta. 

B92: Kako sad ’96. počeo da se bavi, ’96. izašao? 

Nedeljko Bošković: Ne, ne, ja sam rekao ’94. ili ’95. počeo… ne znam tačno, ali je vrlo rano, ’96. već izašao iz cigareta. 

B92: Nije se više time bavio? 

Nedeljko Bošković: Ne, on je kratko radio cigarete, vrlo kratko.