Ziđin sprema kopanje novog rudnika na samo tri kilometra od izvora pijaće i termalne vode: Vlada odobrila pre provere uticaja na životnu sredinu i stanovništvo

Na sajtu opštine Bor, 20 jula. ove godine objavljen je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa "Čukaru Peki" i "Malka Golaja". Ovim planom se predviđa dalji razvoj rudarske proizvodnje u okolini Bora i Zaječara, a uvid će trajati do 3. avgusta.

Kao se vidi iz priložene dokumentacije, rudnik “Malka Golaja” je zapravo produžetak “Čukaru Peki”. Kineska kompanija Ziđin Majning, koja je naručilac ovog plana, namerava izgradnju novog rudnika, topionice i prateće infrastrukture.

U Planu takođe piše da će pomenuta kompanija uspostaviti zone u kojima bi, ukoliko stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove za život, moglo doći do preseljenja stanovništva.

Međutim, meštani Zaječara i okoline, ne žele da se sele.

“Sve što sada rade po pitanju Golaje je na brzinu, kako građani ne bi mogli da reaguju na njihove manipulacije. Ne želimo da se selimo odavde, nismo mi isto što i Bor, grad koji je i podignut u svrhu rudarenja. Naš gradonačelnik kaže kako neće ništa kopati, a oni već buše. Ziđin Majning već kopa, iako za to nema dozvole. Ministarstvo rudarstva im je odobrilo samo izradu pristupnih puteva, ali oni uveliko obavljaju građevinske radove i spremaju bušotine. Ušli su na mnogo veću površinu nego što piše na njihovim tablama”, kaže za Nova.rs. inženjer šumarstva Dejan Vučković, iz Centra za zaštitu Biosfere.

Iz ovog Udruženja prijavili su Srbija Ziđin Majning zbog nezakonitog krčenja šuma i povećanog obima istražnih radova na Malkoj Golaji, nakon čega je doneto Rešenje o zabrani. Republička šumarska i lovna inspekcija je potom 12. juna naložila kompaniji hitnu obustavu korišćenja šuma na toj lokaciji, do usklađivanja sa odredbama Zakona o šumama.

Nezakonito krčenje šume

Protiv kompanije Srbija Ziđin Majning i odgovornog podneta je i prijava za privredni prestup OJT u Zaječaru na osnovu povrede člana 9. stav 1. Zakona o šumama, stoji u obrazloženju lovnog inspektora.

“Poslali smo prijavu jer su 11,5 hektara šume raskrčili. Prestali su sa krčenjem tek kad je stigla zabrana, a sad tu vrše građevinske radove. Niko ne zna šta rade, ali za to sigurno nemaju dozvole. Reč je o šumskom i poljoprivrednom zemljištu, na kojem nije urađena prenamena i tu ne bi smelo ništa da se gradi. Ugroženi su i izvori termalne i pijaće vode Gamzigradske banje, koja je udaljena samo tri kilometra od planiranih bušotina, a o čemu stanovništvo niko ne obaveštava. Iz kompanije Ziđin Majning rade bušotine do 2.200 metara, a kako smo čuli naišli su i na toplu vodu, koja ide 500 kubika na sat”, naglašava Vučković.

Inače, plan za kopanje novih rudnika obuhvata delove teritorije gradova Bor i Zaječar. U Zaječaru katastarsku opštinu Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan. U Boru katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delove katastarskih opština Brestovac i Šarbanovac.

Plan predviđa razvoj tri ključne celine: podzemnog rudnika Čukaru Peki (Donje ležište), novog rudnika bakra i zlata Malka Golaja kod Zaječara i nove metalurške topionice na području Bora, kao i infrastrukturne koridore koji će povezivati ova postrojenja. Planirani razvoj definisan je do 2050. godine, dok je prva faza realizacije predviđena do 2035.

Deo dokumnta tiče se i zone neposrednog i posrednog uticaja rudarskih aktivnosti.

“U tim područjima biće, kako se navodi, uspostavljen poseban režim monitoringa zbog mogućeg sleganja zemljišta, uticaja na podzemne vode, vazduh, zemljište, kao i zbog buke i prašine. Planska rešenja za ovu zonu predstavljati osnov za utvrđivanje javnog interesa i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, koja uključuju i preseljenje stanovništva ako stručne analize potvrde da nije moguće obezbediti prihvatljive uslove za život ili bezbednost”.

Takođe, Plan prvi put obuhvata i razvoj rudnika Malka Golaja, koji se nalazi administrativno na teritoriji grada Zaječara. Prema dokumentaciji, ovo nalazište poseduje značajan potencijal bakra i zlata i biće funkcionalno povezano sa rudarskim sistemom Bora i budućom topionicom. Na ovom prostoru predviđena je izgradnja rudarskih objekata, odlagališta, infrastrukturnih koridora i pratećih sadržaja.

Pre pomenutog Plana, u Beogradu je 18. juna doneta Odluka, koju je potpisao potpredsednik Vlade Siniša Mali. Po ovoj Odluci definiše se Nacrt prostornog plana, a predviđa i da se radi Strateška procena uticaja na životnu sredinu i Studija zaštite nepokrentih kulturnih dobara.

“Studija uticaja na sredinu trebalo je da bude odmah urađena, pa tek ako se proceni da nema mogućnosti od ugrožavanja i negativnih uticaja, da se radi Prostorni plan. To je, nažalost, sve urađeno obrnutim redom”, kaže za Nova.rs prof. Zoran Stevanović, hidrogeolog sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Međutim, zabrinjavajuće je to što je Odluka o izradi PPPPN za kompleks ,Čukaru Peki‘ i ,Malka Golaja‘ doneta svega nekoliko dana nakon što je Republička šumarska i lovna inspekcija naložila kompaniji Serbia Ziđin Majning hitnu obustavu korišćenja šuma na toj lokaciji.

“Inspekcija je, prema dostupnim informacijama, utvrdila da na ovom području nedostaje 11,49 hektara drvene mase, kao i da je uklonjena drvna masa gurana i zatrpavana građevinskim mašinama”, navodi se u saopštenju Udruženja Eko Istok.

Ministarstvo: Još nije potrebna Studija uticaja na životnu sredinu

O nameri kineske kompanije da kopa rude u okolini Zaječara iz Minisitarstva rudarstva i energetike za Novsa.rs kažu da još nisu donete odluke o otvaranju rudnika.

"Svi postupci koji se odnose na izradu i procedure Prostornog plana su u isključivoj nadležnosti republičkih organa za oblast prostornog planiranja. Pokretanje ove faze od strane nadležnih institucija služi isključivo za sagledavanje potencijalnih pravaca razvoja i stručne analize, a ne za predstavljanje gotovih ili odobrenih rudarskih projekata. Samim tim, u ovom trenutku ne može biti reči o donetim odlukama o otvaranju rudnika", kažu u Ministarstvu.

Oni potvrđuju da Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za lokalitet Malka Golaja još uvek nije izrađena, ali tvrde da za tim još nema potrebe.

"S obzirom na to da je reč o inicijalnoj fazi analize mogućih rešenja, za Studijom još nema potrebe jer se prema zakonu ovakve detaljne studije rade tek u kasnijim fazama, nakon usvajanja prostornog plana i izrade konkretnih tehničkih projekata. Ukoliko stručne analize pokažu opravdanost razvoja ovog lokaliteta, zaštita prirodnih resursa – uključujući termalne izvore Gamzigradske banje, podzemne i površinske vode – biće apsolutni prioritet", dodaju u Ministarstvu.

Svako potencijalno rešenje, ističu oni, mora proći najstrože državne provere i zadovoljiti najviše ekološke standarde kako bi se u potpunosti isključio negativan uticaj na životnu sredinu i izvore vode.

"Pošto ne postoje nikakve odluke o eksploataciji niti definisane zone uticaja, u ovom trenutku ne postoje ni planovi, niti lokacije za preseljenje stanovništva. Sve aktivnosti kompanije, sada i u budućnosti, sprovode se i sprovodiće se u potpunom skladu sa zakonima Republike Srbije i u transparentnom dijalogu sa lokalnom zajednicom", naglašavaju u resornom Ministarstvu.

Podsećamo “Malka Golaja” je lokalitet u istočnoj Srbiji, u blizini Zaječara, sedam kilometara od rudnika Čukaru Peki. Prema početnim stručnim analizama, ovo nalazište sadrži 92 tone zlata i skoro tri miliona tona bakra.

Kopanje ovih ruda bi, međutim, moglo da ugrozi prirodna dobra. Prema saopštenjima Udruženja za zaštitu biosfere i Eko Istoka, okolina Zaječara i Gamzigradske banje je područje izuzetno bogato biodiverzitetom, pa su ozbiljne analize i javne rasprave sturke neophodne pre bilo kakvog kopanja.

Inače, grad Zaječar ima oko 40 javnih česmi dubinske pitke vode, a nalazi se na oko tri kilometra od Gamzigradske Banje i termalnih izvora u Nikoličevu. U neposrednoj blizini, na samo šest kilometara nalazi se i arheološki kompleks Felix Romuliana – Gamzigrad, carska palata pod zaštitom UNESCO-a, jedno od najznačajnijih kulturnih dobara u ovom delu Srbije.

Na prostoru “Malke Golaje” nalazi se i tvrđava Kravarnik, čime je ovo i prostor kulturnog i istorijskog nasleđa.

Na naša pitanja u planiranom kopanju u okolini Zaječara i izradi Studije uticaja na životnu sredinu, iz kompanije Srbija Ziđin Majning nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.