0
Politikolog Filip Balunović izjavio je u Novom danu da "ne romantizuje studentski pokret". "Ali uzevši u obzir čitav istorijat, svih protestnih događaja, društvenih pokreta, ovo je svetlosnim godinama daleko od Srbije protiv nasilja, od 1 od 5 miliona, jako daleko, nemerljivo, ne samo u našoj zemlji", smatra on.
Govoreći o krizi u društvu, kaže da to jedino nije „kriza vlasti, iz više razloga“.
„Da li je neka vrsta društvene krize, to svakako, imamo okidače za nezadovoljstva koja se izražavaju vaninstitucionalno jer ne može efikasno da se iskaže bilo koja vrsta nezadovoljstva. Okidači su tragedije, incidenti, afere… O uzrocima treba verovatno da govorimo vrativiši se nekoliko godina unazad, ako ne govorimo o početku 2012. i ove vlasti, nekoliko godina unazad postoje neke stvari koje su se desile, koje imaju veze sa ovolikim brojem protesta na ulici i intenzitetom vaninstitucionalne borbe“, kaže on.
Podsetio je da se pre nekoliko godina desilo smanjivanje cenzusa.
„Nešto što je mnogima prošlo ispod radara, u to vreme su postojali razni protestni talasi koji jesu pretili da uzdrmaju državu. Smanjivanjem cenzusa pozvali su sve aktere koji su na ulicama da uđu u institucije koje vi kontrolišete, time su rasparčali opozicione aktere. Mislim da je to bio jedan od razloga što se dodatno fragmentisao opozicioni prostor. Prošlo je nekoliko godina dok su se ljudi osvestili i rekli aha, pa on je možda nas malo zeznuo. Mislim da ima i nekih stvari koje su prethodile tome, ali eto možda je to neka tema za razmišljanje“, kaže on.
Govoreći o studentima, kaže da je „iz te atmosfere izniklo nešto iz zemlje, a da ništa niste posejali“.
„Suprotno ste posejali, strah, mržnju, neku vrstu tenzičnog odnosa, a izniklo je nešto potpuno suprotno od toga. Vidim promenu u prirodi otpora, mislim da je neka vrsta promene odnosa prema autokratskoj i krajnje desnoj vladi nešto što se sad simbolički govoreći, ti osmesi studenata koji su sad obišli i Evropu, za mene su nešto jako važno. Mi smo kao u nekakvom tunelu, svi očekuju da smo mi u tom tuneli anksiozni, besni, vrištimo, a to nije put kojim može da se ostvari neka promena“, kaže on.
Cilj je, ističe, „ispunjenje studentskih zahteva“.
„Način dolaženja, oni su se opredelili za blokade univerziteta, onda i druge vrste blokada ili građanske neposlušnosti. Međutim, to je taj prelazak, neposlušnost negira, a otpor kreira. Ne romantizujem studentski pokret, ali uzevši u obzir čitav istorijat, svih protestnih događaja, društvenih pokreta, ovo je svetlosnim godinama daleko od Srbije protiv nasilja, od 1 od 5 miliona, jako daleko, nemerljivo, ne samo u našoj zemlji“, smatra on, a objavio je N1.
Prema njegovom mišljenju, „ideja prelazne vlade je bila potpuno promašena“.
„Činjenica je da smo izgubili nekoliko meseci raspravljajući o predlogu, a mogućnost, šanse da će doći do prelazne vlade su bile blizu nule, nije bilo načina da se do toga dođe, a potrošili smo mesece raspravljajući o tome, došli smo do leta. Činjenica jeste da počinju malo ozbiljniji problemi u momentu kada dolazi neki predlog koji je mimo studentskog pokreta, koji je dat studentima na odlučivanje, što je OK, nisu studenti jedini deo društva“, smatra on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
