Zašto je povučen rad o ekološkom uticaju istraživanja litijuma

U razgovoru sa voditeljkom Mirjanom Stevanović, profesor Simonović najpre je naglasio da rad nije objavljen u časopisu “Nejčer”, kako se ovde govorilo, već u biltenu ”Scientific reports” iz kuće “Axel Springer”, koja je izdavač “Nejčera”. Impakt faktor (prosečan broj citiranih radova na godišnjem nivou) biltena je 3,9 dok se kod “Nejčera” kreće od 45 do 55, što govori o znatnom većem uticaju na naučnu zajednicu.

"Objavljeni rad nema naučne odlike, više je politikantski pamflet jer istražni radovi ne mogu, pogotovu ne na takav način da utiču na sredinu. Takođe, citirano je 60 primera, referenci, a ni jedna se ne odnosi na istražne radove u području Jadra. Poziva se, primera radi, na izjave Saveza pčelara Loznice, na to da je “Gardijan” pisao o protestima, kao potvrda se navodi učešće glumaca i pevača. Takođe, šest od osam autora nije kompetentno za tu oblast, iz njihovih CV-ja se vidi da se nikada nisu bavili životnom sredinom niti litijumom. Njih je nešto drugo okupilo", navodi Simonović.

Zaboravljeni akcidenti

Objašnjava da se kod istražnih radova koristi instrument pijezometar kojim se pravi bušotina u tlu kako bi se dobio sastav i profil zemljišta, slojevi i podzemne vode. Jedina šteta koja može da nastane je na par metara oko bušotine, kao utabana zemlja od mehanizacije koja je korišćena. “Jedan od pijezometara je bio malo oštećen i nekoliko, do desetine litara vode je iscurilo, ali to je daleko, daleko manje od količina koje bi mogle da izazovu posledice”, kaže Simonović.

Prema rečima profesora Jovovića, on je zajedno sa kolegom sa Rudarsko geološkog fakuleteta i glavnim naučnikom Rio Tinta reagovao na neke teze i zaključke iz tog rada ukazujući da ni metodologija nije dovoljno naučna i da su svesno zanemareni efekti koji su se dešavali ranije na tom terenu.

"Nemoguće je da neko ko učestvuje u istraživanju, obuhvati podatke o velikim izlivanjima deponija po belom svetu a da ne zna da je upravo na tom terenu bila jedna od najvećih ekoloških katastrofa kada se iz rudnika “Stolice” izlila jalovina. Videlo se da postoji zla namera da se piše pogrešno što smo pokušali da sugerišemo uredništvu časopisa. Oni su prvo odbili povlačenje rada ali su izvršili tehničke ispravke. Međutim, na rad su reagovali stručnjaci iz sveta koji se bave i rudarstvom i geologijom, među njima i naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu a nemaju poslovne veze sa ovim terenom. Oni su počeli da pišu uredništvu časopisa i da traže objašnjenja. U jednom momentu, kolege iz Kanade, inače našeg porekla, napisali su svoju studiju kojom pobijaju teze iz ovog rada. Tada se uredništvo našlo pred problemom: nisu želeli da publikuju tu studiju, a kako autori više nisu mogli da brane objavljeni rad, on je povučen", objašnjava profesor Jovović.

U obrazloženju za povlačenje, dopunjuje profesor Simonović, navodi se da nije dato prethodno stanje, da članak ne razmatra uticaj akcidenta iz 2014. Tada se u Stoicama iz rudnika antomona, zbog pucanja brane izlilo oko 110.000 kubnih metara jalovine bogate teškim metalima i oko 1,1 milion tona rudnog otpada. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađeno je veliko područje što autori ovog članka nisu razmatrali. A tada je zvanična ocena Agencije bila da to zemljište nije bezbedno za poljoprivrednu proizvodnju.

"Zagađenje je obuhvatilo oko 120 kvadratniih kilometara od 293 koliko ima celo područje Jadra. Kad odbijete naseljena mesta, to je oko 60 do 70% površine neupotrebljive za poljoprivredu. A dugo se širila priča da dolina Jadra može da hrani celu Srbiju i deo EU. Pitanje je zašto do sada to nije činila. Uopšteno, ako hoćete da pokažete da je nešto zagađeno, mora da se uzme prethodno stanje, a ti podaci su poznati. Oni navode da je koncentracija arsena u tlu 295 mg po kilogramu a 2018, četiri godine nakon izlivanja jalovine, analize su pokazivale 4.950 mg po kilogramu. Dakle, jedine dve reference sa područja koje je predmet njihovog rada nisu uzete, ali se navodi 60 drugih, primeri iz Kanade ili SAD, gde se izlilo 20 ili 30 hiljada tona i to iz rudnika zlata koji nemaju veze sa litijumom. Navođene su i reference iz Čilea gde se u pustinji Atakama litijum dobija iz slanih voda, što opet nema nikakve veze sa podzemnim rudarenjem kakvo bi trebalo da bude u Jadru", ukazuje Simonović.

Opširnije čitajte na sajtu demostat.rs.