Za profesora heroja iz V. Plane nema mesta u rodnom gradu

Želja mu se konačno i ispunila, ali stalni posao nije dobio u svom gradu Velikoj Plani, već u susednoj Smederevskoj Palanci."Najbitnije mi je da je obećanje koje sam dobio od ministra i ispunjeno, ali mi je žao što neću ispratiti završetak školovanja mog IV-3, sa kojim ću doživotno biti povezan zbog traumatičnog iskustva kroz koje smo zajedno prošli", počinje Slavoljub razgovor za Nova.rs.On se priseća tog 22. novembra prošle godine, kada je naoružani napadač upao na čas odeljenja trećeg razreda u Ekonomsko –ugostiteljskoj školi u Velikoj Plani, kojem je bio razredni starešina. Slavoljub je prisebno i bez mnogo oklevanja ušao u učionicu i iskoristio najpovoljniji trenutak da savlada naoružanog čoveka. Tada je lakše povređen, ali je kaže, najbitnije da niko od dece nije stradao."I danas isto razmišljam, isto bih postupio, ne bih ništa menjao ni za ’jotu’, jer ja sam takav" kaže Slavoljub, dodajući da mu je bezbednost učenika uvek na prvom mestu.

"Igrom slučaja se potrefilo da je napadač bio u mom odeljenju, ali bih uradio isto i da je neko pretio deci kojoj i ne predajem. Na sreću, sve se dobro završilo. Danas, kada vratim film, svestan sam da sam možda mogao da budem i tragičar u celom događaju i da je napad mogao da krene po zlu. Jednostavno imali smo svi sreće i hvala bogu da se tako završilo," priseća se Slavoljub.Od tog događaja, profesor fizičkog vaspitanja postao je vlasnik Svetosavske nagrade koju mu je lično uručio ministar prosvete i Zlatne medalje za hrabrost "Miloš Obilić" koju je dobio povodom Dana državnosti. Međutim, ovaj heroj "na određeno vreme" najviše se obradovao stalnom zaposlenju na koje je čekao gotovo dve decenije."Večita zamena" od ove školske godine ima pun fond časovaPosle herojskog čina Slavoljuba Stojadinovića i saznanja da on godinama radi kao profesor na zameni, Ministarstvo prosvete je još u martu raspisalo konkurs na osnovu kog je Stojadinović dobio ugovor na neodređeno vreme.Međutim, jedina škola na teritoriji opštine Valika Plana, koja je u tom trenutku imala potrebu za profesorima fizičkog vaspitanja bila je Osnovna škola "Radomir Lukić" u Miloševcu i to samo na fond od 20 odsto časova.Slavoljub je prihvatio ponudu, ali je, kaže, za ostatak norme od 80 odsto i dalje nastavio da radi kao zamena. Konačan ugovor na pun fond časova, dobio je početkom ove školske godine, ali za njega nije bilo mesta u Velikoj Plani, već na posao putuje u Smederevsku Palanku u kojoj je jedino postojala potreba za profesorom fizičkog vaspitanja.Sada Slavoljub svoju normu ispunjava u dve osnovne škole i svakodnevno iz Velike Plane, putuje do Miloševca i Smederevske Palanke."Ja sam u Velikoj Plani radio kao zamena do povratka radnika sa funkcije, a to je kolega koji je prethodne četiri godine bio na poziciji v.d. direktora Turističko sportskog centra. Sada se on vraća u školu, jer ga tu čeka ’zamrznuto’ radno mesto, a ja sam prihvatio posao u Smederevskoj Palanci, jer je u ovom trenutku to bila najbolja opcija. Sve škole u Velikoj Plani su već popunjene i nijedna nema potrebu za profesorom fizičkog vaspitanja, tako su pokazali podaci koje su direktori dostavili Dositeju* (Informacioni sistem Ministarstva prosvete za objavljivanje slobodnih radnih mesta , prim.autora)," objašnjava Stojadinović.Navodi da mu je od svega najbitnije da konačno ima siguran posao u struci, jer je, kaže, rad sa decom nešto što voli iznad svega. Iako je tokom prethodnih godina imao priliku da promeni posao i radi u nekim drugim oblastima, Slavoljub kaže da je uvek radije birao ostanak u školi, pa i na određeno vreme. Sada, posle 17 godina rada na zameni, konačno ima "svoje" časove, ali se ipak nada da se u skorijoj budućnosti zaposli u svom rodnom gradu."Sada se mnogo lakše diše, kad znam da imam ugovor na neodređeno vreme. Ne pada mi teško ni svakodnevno putovanje, jer radim posao koji volim, a i obe škole su me dobro prihvatile. Međutim, nadam se, i želja mi je, da se jednog dana kao profesor vratim u Veliku Planu. To je moj rodni grad, tu sam završio školu i, jednostavno, voleo bih da se i profesijom bavim u svom gradu," kaže Stojadinović šta mu je na srcu.Dodaje da mu je teško pao rastanak od učenika, kojima je prethodne tri godine bio razredni starešina i žao mu je što neće biti uz njih u završnici školovanja. Kaže da će ga za tu generaciju zauvek vezivati incident sa naoružanim napadačem kroz koji su zajedno prošli i da je to iskustvo koje će, kako veruje, svi pamtiti dok su živi.