Vodič kroz ostavine (1. deo): Ko pokreće postupak i koji su najvažniji koraci

U sprovođenju ostavinskog postupka javni beležnik kao poverenik suda ima ovlašćenja i nadležnosti kao sudija osnovnog suda, koji u prvom stepenu sprovodi ostavinski postupak. U okviru postupka javni beležnik utvrđuje naslednopravne posledice ostaviočeve smrti, i to ko su naslednici, šta je imovina koja čini zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima, piše N1.

Faze ostavinskog postupka:

1. Prethodni postupak, u kojoj fazi javni beležnik sastavlja smrtovnicu koja predstavlja izveštaj o smrti umrlog lica u kome se evidentiraju svi relevantni podaci neophodni da bi se utvrdilo da li ima mesta sprovođenju ostavinske rasprave2. Pripremanje ostavinske rasprave3. Ostavinska rasprava4. Donošenje ostavinskog rešenja5. Postupak po pravnim lekovimaZakon o nasleđivanju Republike Srbije propisuje da se nasleđuje zaostavština, a da zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zakon Republike Srbije propisuje dva osnova nasleđivanja, i to na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).

Pokretanje ostavinskog postupka

Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo – matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih, dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Takođe, ukoliko se iz nekog razloga to ne desi, moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.Kada primi izvod iz matične knjige umrlih, osnovni sud formira ostavinski predmet i donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu koja predstavlja izveštaj o smrti umrlog lica i sadrži podatke o tome da li su ispunjeni uslovi za vođenje ostavinskog postupka. Sud, takođe, može u isto vreme javnom beležniku poveriti i raspravljanje zaostavštine.Kad nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koje polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana. Ako se ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Vanparnični postupci u proseku traju dva meseca

Izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku koje su usledile nakon uvođenja javnog beležništva u pravni sistem, predvidele su i način na koji sud može poveriti javnom beležniku da sprovede vanparnični postupak ili da preduzme pojedinu procesnu radnju u vanparničnom postupku.Javni beležnici u Republici Srbiji su dosad pokazali da se kod njih ovi postupci okončavaju nekad i za mesec dana, ali je prosek dva meseca, što je znatno brže nego što je to bio slučaj u sudovima. Ohrabruje i pozitivna ocena rada javnih beležnika u postupku sudske kontrole javnobeležničkih odluka po pravnim lekovima, odnosno veoma mali broj slučajeva u kojima su rešenja javnih beležnika oborena po žalbama.Za pokretanje ostavinskog postupka teritorijalno je nadležan osnovni sud prema mestu boravka ili prebivališta preminulog.Ukoliko neko nije imao boravak ili prebivalište na teritoriji Srbije, nadležan je osnovni sud na čijem se području nalazi najveći deo imovine ostavioca.

Ročište za raspravljanje zaostavštine

Ukoliko postoji imovina koja bi bila predmet raspravljanja zaostavštine i ukoliko su ispunjeni uslovi za vođenje ostavinskog postupka, javni beležnik prvo sastavlja smrtovnicu. U zavisnosti od prakse osnovnog suda, negde se javnim beležnicima objedinjeno poveravaju sastavljanje smrtovnice i ostavinska rasprava, dok se negde prvo poverava sačinjavanje smrtovnice, koju potom beležnici vraćaju sudu, a nakon toga drugim rešenjem im sud poverava ostavinski postupak ili zadržava predmet i sam sud raspravlja zaostavštinu.Kada dobije rešenje o raspravljanju zaostavštine od suda, javni beležnik dalje vodi postupak i na ročištu za raspravljanje zaostavštine utvrđuje sve pravnorelevantne činjenice neophodne da bi se donela odluka u ostavinskom postupku.Radi utvrđenja činjenica javni beležnici su povezani su sa relevantnim elektronskim bazama (registar katastra nepokretnosti, registar matičnih knjiga, registar Narodne banke Srbije, registar prijavljenih prbivališta Ministatrstva unutrašnjnjih poslova, registar Agencije za privredne registre….).Uvidom u te baze mogu da utvrde činjenice ne samo o ličnim podacima umrlog lica, nego i podatke o srodstvu sa ostaviocem, kao i podatke o imovini koja predstavlja sastav zaostavštine iza ostavioca.

Upućivanje učesnika postupka na parnicu

Tokom ostavinskog postupka javni beležnik utvrđuje pravno relevantne činjenice koje su nepohodne da bi se donelo Rešenje o nasleđivanju. U ostavinskom postupku javni beležnik može da utvrđuje i činjenice koje stranke nisu iznele, kao i činjenice koje među učesnicima nisu sporne, ako su važne za pravilno utvrđivanje naslednopravnih posledica ostaviočeve smrti.Bitna karakteristika ostavinskog postupka kao vanparničnog postupka, koja ga razlikuje od parničnog postupka, jeste odsustvo spora među strankama. Javni beležnik ne može da utvrđuje sporne činjenice jer ako u toku ostavinskog postupka dođe do spora između učesnika, postupak se prekida i učesnici se upućuju na parnicu ili na postupak pred organom uprave.Zakonom su predviđene situacije u kojima postoji spor o činjenicama od kojih zavisi pravo na nasleđe ili sastav zaostavštine, a koje imaju za posledicu prekid ostavinskog postupka i upućivanje učesnika na parnicu:– Punovažnost ili sadržina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleđuje.– Činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, naročito uračunavanje u nasledni deo.– Činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost.– Činjenica o tome da li se neko lice odreklo od nasleđa.– Činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva nadživelog supružnika i potomaka ostaviočevih koji su živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti domaćinstva, koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.Kada treba odlučiti čije se pravo smatra manje verovatnim, obično se upućuje na parnicu ona stranka na kojoj po opštim pravilima leži teret dokazivanja.Sutra: Drugi nastavak teksta donosi detaljne informacije o testamentu kao osnovu nasleđivanja, okolnostima koje mogu dovesti do nedostojnosti naslednika, kao i o tome šta podrazumeva nužni deo zaostavštine i kome taj deo nasledstva pripada.BONUS VIDEO: Vlada pokrenula portal e-konsultacije. Da li to može da zameni javnu raspravu?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=temaekonsultacijevladapokrenulaportalekonsultacijedalitomoedazamenijavaraspravu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2856344"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram