Veljanovski: EU i EK dali su vlasti saglasnost da Telekom može da bude vlasnik medija

Nije prvi put da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije takav da ga treba čitati više između redova nego same redove, te da omogućava i jednoj i drugoj strani da ga tumači kako želi i u njemu pronalazi ono što dokazuje ispravnost sopstvenog ponašanja, istakao je Rade Veljanovski, profesor FPN-a u penziji i član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.

Evropa, podseća, pozdravlja usvajanje Medijskih zakona, jer je država odugovlačila sa time i njihovo usvajanje je bilo neizvesno do poslednjeg momenta.

„U tim zakonima sigurno ima stvari koje su bolje nego u prethodnim, ali ono što se dešava mimo zakona i u neostvarivanju zakona, mnogo je veći problem. Problemi su uticaj na medije, pritisak na novinare, dominantan uticaj vlasti na javno menjenje, dovođenje medija u nezavidnu ekonomsku situaciju. Ni ovaj, ni prethodni zakon to ne omogućava. Ponašanje je, nažalost, sasvim drugačije“, opisuje on.

To se, doduše, navodi u izveštaju Evropske komisije, dodaje.

„Medijskim zakonima se bavim 24 godine i od prvog momenta nam je iz Evrope govoreno da država ne treba da bude vlasnik nijednog medija, samo vlasnik javnih servisa, i to u smislu da neko mora da bude titular svojine. Taj je standard u Evropi, moram da priznam, sada počeo da se narušava i nije tačno da nijedna država u Evropi nema vlasništvo u medijima“, opisuje.

Stoga, kada ljudi u Evropi to kritikuju u Srbiji, oni pod tim podrazumevaju da Srbija, u medijskoj situaciji koja je nedomokratska, nema kontrolne mehanizme koji onemogućavaju da se u javnu sferu prenose stavovi vlasti i da oni onda budu dominanti, razjasnio je Veljanovski.

Inače, pouzdano znam da je u ovom procesu donošenja zakona iz najautoritativnijih centara Evrope naša vlast dobila saglanost da može Telekom da bude vlasnik medija“, rekao je za N1.

Na pitanje koji su to centri, on odgovara – Evropska unija i Evropska komisija.

„OEBS je imao drugačiji stavi i pomogao nam da u poslednjem momentu popravimo neke stvari kao što je status Saveta REM-a“, dodao je.

Ta podrška i dogovori, objašnjava, ne daju se transparentno i javno.

„To je tako jer je apsolutno sve podređeno Kosovu. Imamo paradoksalnu situaciju da, dok Evropa priprema načine na koje će Kosovo postati član Evropske unije, u Srbiji se govori o tome kako je Kosovo deo Srbije, ne samo od strane vlasti i već i dela opozicije. U takvoj situaciji, Evropi ne preostaje ništa drugo do da održava ovu vlast, kakva je takva je, jer je ipak bila koopertivna u vezi sa Kosovom (iako Vučić ovde govori jedno, a u Evropi drugo)“, kaže Valjenovski.

Ljudi iz Evrope bi voleli da se ovde promeni medijska ili situacija sa ljudskim pravima, ali Evropa ima veliki problem sa tim što je Srbija široko otvorila vrata u Rusiji da ovde spusti svoju nogu, a sada to radi i sa Kinom, smatra on.

„Nije da Evropa ne želi da sarađuje sa Evropom i sa Kinom, već to da se tamo zagovaraju neki stavovi koji nisu proevropski. I što više naša država govori kako je proevropska, toliko se više približava evro-azijskom savezu i Kini“, kazao je on.

Definitivno je sada da cilj ove vlasti nije ulazak u Evropsku uniju, ali to je i cilj desničarskog dela opozicije, koja je veoma snažna, zaključuje.

„Posle 35 godina u Srbiji, ne mogu da zamerim Evropi (više nego nama samima, jer i mi znamo koliko su ljudska prava i medijske slobode važne) što nam to stalno govori, ali ne deli nam packe. Ne mogu oni da nas vaspitavaju, već mi to moramo da uradimo iznutra. Oni nam zameraju što nismo uveli sankcije Rusiji, govore o tome da vladavina prava nije dobra, ali oni ne mogu da razumeju kako Srbija ne može da se suoči sa svojom skorijom prošlošću i kako ne može da shvati da je Srbija najodgovornija za to što je Kosovo sada van Srbije“, smatra Veljanovski.

Od ovakvog sastava vlasti ne možemo očekivati nikakvu promenu, mišljenja je.

„Što se tiče te pete frekvencije (tj. pete dozvole za nacionalno pokrivanje), to je potpuno passé, jer se o tome govorilo u vreme kada smo imali analognu radio-televiziju. Sada kada smo se digitalizovali, može da se govori i o osam, devet, 12 dozvola, ali može da se govori i o samo tri. Takođe postoji strašna zabluda ljudi da, kada bi se dodelila peta dozvola, to bi dobio neko ko radi u interesu javnosti. Ko to kaže, možda bi bilo gore nego sada?“, pita se.

Veće su pitanje, smatra, četiri dozvole koje su već dodeljene.

„Mislim da je poptuno prenebregnuta obaveza da REM pri dodeli dozvola mora da se suoči sa ponašanjem pružalaca medijskih usluga u prethodnom periodu, što se navodi i u izveštaju EK. A pre toga je još trebalo da napravi Strategiju razvoja o radiodifuziju i vidi kakve su potrebe građana i komunikacione potrebe građana, a onda da raspisuje konkurse i dodeljuje frekvencije“, konstatuje.

REM dosada nije uspevao da uradi ono što treba, ali ne zato što to Zakon ne omogućava, već zato što to ljudi koji su bili članovi Saveta REM-a nisu hteli da urade, jer su birani tako da zadovoljavaju interese vlasti, objašnjava on.

#related-news_0

„Tačno je da su drugačiji kriterijumi po kojima neko uopšte može da bude kanditat upisani u novi Zakon. Ali to isto ne garantuje ništa, vlast uvek može da probere ljude koji će zadovoljavati njen interes. Ako bismo i uspeli da to izbegnemo i odaberemo kompetnetne i nezavisne ličnosti, onda može da dođe do promene“, kaže.

Međutim, mišljenja je da u narednih godinu, dve to nije realno.

„Ipak, od toga ne možemo odustati, jer uslovljava rast svih nas. Moramo da shvatimo da je interes svih nas da ima slobodnu javnost“, rekao je.

Veljanovski sumnja da ova vlast može da sazri u tom pravcu.

„Bilo bi dobro da imamo drugu vlast, ali bilo bi i dobro da oni koji imaju aspiraciju naznače bi oni menjali stvari, šta je njihov interes i cilj i šta bi oni radili kada jednog dana dođu na vlast“, dodao je.

Ne očekuje da REM radi svoj posao tokom izborne kampanje.

„I prošli put, kada smo imali privremeno nadzorno telo, REM je i prošli put samo delom uradio ono što treba. To sada ne očekujem. Promenjeno je sada da je funckionerska kampanja produžena na mesec dana pre izbora, ni to nije dovoljno, ona bi trebalo da bude stalno zabranjena, ali korak po korak. Takođe je novina da REM sada mora da reaguje promptno u roku od 24 ili 48 sati kada uvidi neke probleme. Ostaje nam da vidimo da li će se to dogoditi. Očekujem da hoće, ako to ne čini štetu vlasti, ali u suprotnom – neće“, zaključio je on.

***