Nedavno završeni prijemni ispiti za upis na fakultete doneli su poražavajuće rezultate – za srpski je ostalo duplo više mesta nego prijavljenih kandidata, a na fizici, matematici i hemiji biće svega nekoliko brucoša. Na Beogradskom univerzitetu za opštu fiziku prijavilo se četiri kandidata, hemiju pet, a u Novom Sadu za matematiku, fiziku i hemiju ukupno je prijavljeno šest brucoša.
U Beogradu se za srpski jezik i književnost prijavilo 47 brucoša, iako je budžetskih mesta 100. Poražavajuća slika je i u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Negativan trend i slaba zainteresovanost ponovo je otvorilo pitanje šta je đacima danas „in“: ostvariti se u profesiji koju volite ili krenuti za boljom perspektivom i većom platom?
Đaci su očigledno izabrali, a nesumnjivo je da država mora ovaj alarm da shvati ozbiljno i zasuče rukave. U suprotnom, neće imati ko da deci predaje Pekića i Andrića, niti će ko umeti da objasni šta je Faradejev kavez i Njutnov zakon. Za sada samo znamo šta je slobodan pad.
Profesorka srpskog jezika u školi „Ćirilo i Metodije“ u Beogradu Jasmina Stanković kaže za Nova.rs da će ovakav trend sigurno dovesti do situacije da u školama neće biti kvalitetnog kadra koji će moći da prenese znanje đacima.
“Ranije nije bilo važno šta se upisuje, jednostavno bilo je bitno upisati fakultet i studirati u skladu sa svojim afinitetima. Međutim, današnje vreme i generacije imaju prioretet da se zaposle i materijalno obezbede. Nekada su se veoma malo razlikovala primanja kod visokoobrazovanog kadra u različitim strukama, ali danas je u pitanju drastična razlika”, priča naša sagovornica.
Ona napominje da će se i pored ovog negativnog trenda đaci prijavljivati za studiranje srpskog jezika i književnosti, ali dodaje da ćemo u jednom trenutku doći u situaciju da neće imati ko da predaje.
“Sigurno je da ćemo ovim tempom doći u situaciju da neće biti dovoljno nastavnika koji će predavati srpski jezik I književnost. Ne treba ni da govorim da i tako mali kadar neće biti kvalitetan, što su loše vesti kako decu, tako i za društvo u celini. Na kraju ćemo doći u situaciju da će uslovi biti odlični, ali jednostavno neće biti kadra”, podvlači naša sagovornica.
Učiteljica iz Čačka Vesna Jerotijević ističe da su razlozi ovakve dekadencije to što deca vide da je struka degradirana, da su primanja mala, te da njihovi idoli bez škole mnogo bolje prolaze.
“Činjenica je da se deca više ne opredeljuju za rad u prosveti, jednostavno to više nije ‘in’. Ako pratite razvoj dece i njihove sfere interesovanja, u mlađim razredima ćete neretko sretati devojčice koje žele kada porasta da budu učiteljice. Kod dečaka imate prisutnu identifikaciju sa profesorima fizičkog vaspitanja, ali kako napuste osnovnu školu, ova interesovanja nestaju“, objašnjava naša sagovornica.
Kada je reč konkretnim razlozima pomenutih fenomena, učiteljica kaže da jedan od razloga može biti što deca u srednjoj školi vide koliko je struka degradirana, što im je dovoljno da ne krenu ka ovom pozivu.
„U srednjoj školi su vidljiviji problemi sa disciplinom u nastavi, nastavnici nemaju poštovanje učenika. Sa druge strani, prosvetni radnici nisu dobro ni u društvu rangirani, a ne samo u učionicama. A na kraju, oni nisu ni adekvatno plaćeni za svoj rad. Sve to zajedno, zajedno sa radom na određeno vreme ne stvara dobar ambijent da mladi ljudi odluče da budu nastavnici i učitelji“, dodaja naša sagovornica.
Jerotijević napominje da su deci u ranom uzrastu idoli nastavnici, ali da primat u kasnijem dobu dobijaju njihovi vršnjaci.
„Svaki profesor je obrazac kako sutra treba da izgleda jedna ostvarena osoba, od ugleda i znanja. Taj obrazac se menja jer u kasnijem pubertetu njima postaju vršnjaci idoli. Mnogo više poverenja imaju u vršnjake koje će ih uputiti u neke nove stvari, nego što se njima čini da bi to uradili nastavnici“, dodaje ona i naglašava da veliku ulogu u tome ima javni diskurs:
„Diskurs je haotičan, vulgaran, dominira plejada neostvarenih i neobrazovanih ličnosti koji vode sve to. Deca to vide i pomisle zašto bih ja morao da učim? Fakultet traje četiri godine, plus master, pa da čekam na posao koji verovatno neću dobiti za stalno. Umesto toga oni idu za lakšim primerima koji zapravo i imaju bitnu ulogu u društvu, a deci je to prilično jasno jer su praktična. Na kraju ostaje pitanje ko će nama da obrazuje decu“, zaključuje naša sagovornica.
Iz Ministarstva prosvete podvukli su za Nova.rs da izbor budućeg poziva svakog pojedinca njegov lični čin i odraz ličnih ambicija i afiniteta.
„Nedostatak nastavnika određenih profila je pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država. Ministarstvo je kao vid podstreka, raspisalo konkurs za nedostajuća zanimanja 10. juna ove godine. Planirano je da se stipendira 250 studenata druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Mesečni iznos ove stipendije je 12 000 dinara“, rekli su iz Ministarstva za „Novu“.
Bonus video: Srpski maturanti: Zašto (ne) ostajemo u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare