Urednički kolegijum RTS-a se žali zbog "ogromnih pritisaka", tvrde da su jedino mesto gde neistomišljenici razgovaraju

Pismo prenosimo u celosti:

"Dragi građani, predstavnici vlasti, opozicije, prosvetni i drugi radnici, studenti,

Hvala vam što svih ovih meseci verbalno i fizički protestujete zbog Radio-televizije Srbije i ispred nje i hvala vam što nam time dokazujete koliko vam je RTS važan. Nijedna institucija u zemlji nije okupila ni približno toliko želja, htenja, mišljenja, zahteva i sugestija i zamerki kao naša televizija. Sve njih pustili smo u našim dnevnim i posebnim i debatnim emisijama, nadajući se da, kada kažete da želite 'vaš RTS', želite bolji RTS, a ne RTS kao vaš plen. Sada je već izvesno da u Srbiji više nema protesta bez pohoda na RTS i nema zahteva ako nisu pročitani pred RTS-om ili na RTS-u. Hvala vam na tolikom poverenju.

Ipak, došli smo u fazu kada naši novinari i naši urednici trpe ogromne pritiske zbog takve pažnje. Trpe i apsolutna prisvajanja u našoj zajednici, gde pod geslom 'javnog dobra', naši radnici, ali i njihove porodice postaju predmet javnog linča, javnih poniženja, targetiranja, etiketiranja i drugih ličnih unižavanja. Za informacijama se, deklarativno, vapi, ali se ne dopušta reporterima da ih saopšte. Na isti način, poslednjih meseci, gledamo stradanje svega što je zajedničko, opšte, ako ne navija za neku stranu podeljene Srbije u rovovskom verbalnom, medijskom i ideološkom ratu.

Za predstavnike vlasti, novinari i urednici RTS-a su pomagači obojene revolucije, saučesnici opozicionih medija, samo 'pametniji i zlobniji', čime se našim novinarima u jednom delu Srbije crta meta antidržavnog i antisistemskog elementa, s kojim se nešto mora učiniti. Naši novinari nazivani su pogrdnim nazivima, čak i medicinskim dijagnozama.

Za opoziciju, RTS je marioneta vlasti, propagandni megafon vladajuće elite, koji treba osloboditi i lustrirati, pa potom zauzeti, u zavisnosti od kreacije i interpretacije. Oni veruju da bi opozicioni procenti bili viši samo da je RTS "slobodan", odnosno da tamo rade novinari koji će biti njihovi megafoni.

Za deo studenata, onih iz struke, poput studenata FDU, čije produkcije RTS nesebično finansira, onih koji će, po prirodi svog poziva, nastaviti najčešće porodični posao u ovoj televiziji, u RTS ne treba upadati isključivo 'iz higijenskih razloga' – bar dok traje njihov najavljeni, ali 'totalni medijski rat', na koji RTS nije odgovorio ni na jedan način.

U toj borbi za institucionalizam ne treba zanemariti njihove paralelne Dnevnike, u kojima se targetiraju naši novinari, odnosno njihove kolege sa drugog fakulteta, ni to što se sasvim dobronamerno i korektivno, na njihovim društvenim mrežama objavljuju slike naših novinara dok izveštavaju sa ulica, odnosno dok su „prisutni i puni prezira i straha“. Takve slike i filmove viđala je srpska istorija medijskog beščašća. Viđala ih je i nedavno na komercijalnim televizijama, u borbama protiv političkih protivnika, posle čega su se čuli i pravi pucnji.

Za ostatak studenata u blokadi, RTS je prava tvrđava za osvajanje, koju je legitimno blokirati, iako je to protivno i zakonima i nedavno proklamovanom studentskom Niškom ediktu. Tom blokadom samo su učinili vidljivijim podvig da i u takvim uslovima RTS emituje neostrašćen, pristojan celodnevni program.

Za jedan deo javnosti, RTS je mesto već viđenog teatra, dok tokom celog Dnevnika lupa u šerpe i duva u vuvuzele, boreći se tako da popravi Dnevnik, koji ne čuju i ne vide, kritikujući ono što je stalo u zvuke pištaljke.

Za naše kolege iz drugih medijskih kuća, RTS je mesto malih ličnih snova i mesto velikih pohoda, javni servis koji će postati 'pravi' kad u njega ušetaju na belom konju, a do tada će osnovne novinarske principe ostaviti po strani, jer ne rade 'za njihovu stvar'. Saučešće principima i činjenicama.

I na kraju, za deo naših kolega, RTS je nečija, tuđa, kuća. Mi ih podsećamo da je to naša zajednička kuća i da u duhu dobrog porodičnog vaspitanja, naše probleme rešimo unutar porodice, unutar naše kuće. Kao i u svakoj porodici, ukućani najbolje znaju njene mane. Ali ih ne čini ni privrženim, ni odanim, ni plodonosnim to da rešenje traže na porodičnom parkingu. Ili u porodičnim peticijama, ili na drugim televizijama, čiji novinari, po prirodi svojih ugovora o lojalnosti, ne smeju da govore o sopstvenim medijskim kućama.

Ovim pismom želimo da zamolimo sve navedene, i one koji tu nisu, da odustanu od osvajanja RTS-a. Želimo da vam saopštimo da ćemo, iako katkad dosta inertni, učiniti sve da zaštitimo svakog svog zaposlenog radnika od vaših pohoda, vređanja, etiketiranja i javnog linča. Moć koju imamo leži u našoj nepristrasnosti, poverenju koje nam, najrazličitijim postupcima, pokazujete. Naša moć leži i u našim ljudima koje, time što smo izložili javnosti, nismo i servirali javnosti.

Naša moć i snaga leže u činjenici da smo jedina televizija u Srbiji i jedino mesto u Srbiji gde dve suprotstavljene strane – razgovaraju.

Urednički kolegijum RTS-a"