Učiteljice dale krv da bi dobile slobodne dane i pešačile sa studentima: Mihaela i Olivera hrabro gaze kilometre i menjaju Srbiju

Prestonica Srbije ovog vikenda definitivno će biti Niš, budući da su tamošnji studenti u blokadi pozvali čitavu zemlju na velike proteste. U znak njihove podrške i solidarnosti, građani i studenti iz raznih gradova pešače ili voze bicikle kako bi se od devet časova ujutru, kad je planiran početak protesta "Studentski edikt", pridružili Nišlijama.

Gotovo je nemoguće pobrojati odakle sve građani i studenti dolaze. Međutim, jedna grupa krenula je ove nedelje ka Nišu iz Kraljeva, a njima su se pridružili i Čačani i Užičani.

Među njima su i dve učiteljice u OŠ "IV kraljevački bataljon" u Kraljevu, čije fotografije kruže društvenim mrežama zbog neverovatnog akta solidarnosti sa studentima i srednjoškolcima.

Naime, Mihaela Pantić i Olivera Petriško morale su da daju krv da bi dobile slobodne dane u školi i kako bi pešačile sa studentima iz Kraljeva do Niša na protest.

Tim povodom, one su za Novu, pešačeći iz Kraljeva neverovatnih 120 kilometara, ispričale kako izgleda njihovo putovanje sa studentima do Niša.

"Smatram da je podrška studentima na ovom putovanju dragocena i potrebna, i da im znači da je sa njima neko od odraslih. Trudimo se da im izađemo u susret za sve što treba. Uvek sam tražila način više da doprinesem i iskažem podršku studentima u ispunjenju njihovih zahteva", rekla je Mihaela Pantić za Novu.

Praktično isto kaže i učiteljica Olivera Petriško, i za Novu dodaje da se na ovo putovanje odlučila prvenstveno zbog dece.

“Imam dvoje dece, jedno je student, a drugo je u srednjoj školi. Želim da mi deca ostanu u zemlji. I to u uređenoj zemlji koju zaslužuju. Studenti mi zato daju snagu, gledam ih svakog dana kako su ranjeni i kako su im iskočila kolena, pune su im noge žuljeva… A ipak, oni ne odustaju, štaviše sramota bi ih bila da odustanu”, kaže učiteljica.

Davanje krvi za slobodne dane

Pantić u razgovoru za Novu u trenutku kad je kolona građana i studenata krenula u poslednji deo marša ka Nišu, kaže da nije imala ni trunku dileme za pešačenje sa studentima.

"Međutim, jedini problem koji smo imale jeste pitanje kako da izostanemo sa posla i pridružimo se studentima. Znala sam da to neće biti lako, iako je u školi gde radim izglasana totalna obustava nastave. Dakle, opcija bolovanja u ovom slučaju ne postoji, te smo Olivera i ja razmišljale kako da rešimo ovu situaciju. Na kraju, odlučile smo da je najbolja ideja da damo krv kako bismo, po pravilniku, dobile dva dana odsustva sa posla. To je bio izazov budući da smo samo dan ranije pešačile sa studentima do Kragujevca, te smo se bojale da li će nam krv biti dobra zbog umora”, kaže ona i dodaje:

“Međutim, na kraju je sve prošlo u redu, i time smo rešile taj dodatni pritisak da se vraćamo svakog dana autom za Kraljevo kako bismo ujutru bile na poslu, a kasnije se pridruživale studentima u pešačenju”.

Šta kaže škola o odsustvu učiteljica?

Na pitanje kako je reagovalo rukovodstvo škole na ovaj njihov potez, naše sagovornice ističu da nije bilo problema, navodeći da su ih brojne kolege podržale u ovom poduhvatu.

Obe smo u punoj formi i raspoloženju da ispratimo sve do kraja", naglašava Pantić.

Inače, Trstenik, Kruševac, Aleksinac i druga mesta do Niša bili su samo neki od gradova koji su dočekivali studente i građane. A kako naše sagovornice kažu, u svakom mestu doček je bio dirljiv i neverovatan.

"Preko 100 kolega je krenulo iz Kraljeva da nas isprate. Mnogi od njih su, iako su inicijalno hteli da nas isprate samo do kraljevačkog Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, ipak su sa nama išli do daljih sela. Bili smo zaista masovni do Trstenika, i nisu nas samo prosvetari ispratili već i drugi građani", rekla je Mihaela Pantić.

Na pitanje Nove kako izgleda putovanje do "Niškog edikta", učiteljica Pantić kaže da su kolone šetača nepregledne i da sada već masa poprima ozbiljne razmere.

"Studenti će u Nišu biti smešteni po fakultetima, dok ćemo mi koji nismo studenti prenoćiti u sopstvenoj režiji. Naime, postoji i niška grupa koja je tako dobro organizovanja po pitanju dolaska građana na proteste, da smo Olivera i ja gotovo odmah pronašle smeštaj. Oni su za ogroman broj ljudi pronašli smeštaj potpuno besplatno", rekla je Mihaela Pantić za Novu.

Nema odustajanja

Govoreći o putu koji su do sada prešle, Olivera Petriško za Novu kaže da su u četvrtak imali najdužu rutu - čak 50 kilometara, ali da je kod studenata izuzetno visok moral, te da nema govora o odustajanju.

“Nudili su svima nama da putujemo štafetno, ali sve je bilo sramota da prekinu sa šetnjom. Rekli su ‘Mi idemo do kraja’, a kolima su krenuli oni koji su zadobili neizdržive povrede. Imali smo i slučaj kad je devojka u šetnji bila u gipsu i sa štakama”, kaže ona.

Podsetimo, Nišlije i građani okolnih mesta već danima se samoorganizuju, pripremaju smeštaj za studente, ali i za sve koji dolaze da podrže protest.

Najveći protest do sada u Nišu, počeće okupljanjem na četiri lokacije: kod raskrsnice Vardarske i Jovana Ristića, kod Saborne crkve, Niteksa i ispred Medicinskog fakulteta.

BONUS VIDEO: