U velikom dvorištu, u porodičnim kućama koje ime nose po voću i drveću, u Malini, Kupini, Borovnici, Jagodi, Višnji, Kestenu ili Zovi, do sada je živelo više od 165 mališana iz svih krajeva Srbiji. Trenutno ih je sedamdeset, i igrališta i sportski tereni uvek odzvanjaju od dečje graje. Najmlađe dete ima samo tri godine, a najstariji su srednjoškolci. Reč je SOS Dečjem selu u Kraljevu, koje je ovih dana obeležilo 15 godina rada.
U 14 porodica, sa svojim SOS roditeljima, izazove, brige, radosti i svakodnevicu dele mališani koji nisu imali sreću da odrastaju sa svojim biološkim roditeljima, iz raznih razloga.
„Najčešće dolaze iz disfunkcionalnih porodica koje nisu u stanju da deci obezbede minimalne uslove za bezbedan život i razvoj, u kojima su deca bila zanemarivana, iskorišćavana i zlostavljana, čiji roditelji nemaju minimalne roditeljske kapacitete, ili su u nemogućnosti da se brinu o sebi i drugima“, kaže za Nova.rs Vesna Mraković Jokanović, direktorka SOS Dečijeg sela.
SOS roditelji vode svoje domaćinstvo, idu u kupovinu, spremaju obroke, vode decu u vrtić, odlaze na roditeljske sastanke, ne treninge, izlete, letovanja. Brinu o deci kada su bolesna, dele sve njihove radosti, male i velike uspehe, strahove, tuge, prve ljubavi, mature, ili diplomske ispite.
Iako liče na sve druge porodice, postoji i nekoliko značajnih razlika. U proseku imaju petoro dece, dok klasične hraniteljske porodice nemaju uslove za brigu o više od troje dece. Zbog toga su SOS roditelji posvećeni samo brizi o deci, a podršku im svakodnevno pružaju porodične asistentkinje i stručni tim Dečijeg sela, koji čine psiholozi, pedagozi i socijalni radnik.
Kada su dovoljno zreli i spremni da započnu pripremu za osamostaljivanje, mladi prelaze u kuću na drugom kraju grada, koja se zove Zajednica mladih, u kojoj završavaju školu, uče životne veštine i da se samostalno brinu o sebi. Trenutno je u Zajednici desetak mladića i devojaka, o kojima brinu edukatori.
U Programu polu-samostalnog života je dvanaest studenata, gotovo svi su na budžetu, a upravo ovih dana dvoje je diplomiralo. Milica je završila biološki fakultet u Nišu, a Nikola je postao diplomirani inženjer saobraćaja. U proteklih petnaest godina, mnogo mladih se osamostalilo, neki su zasnovali porodice.
„Ponosni smo na svakog od njih i na naših 24 SOS unuka. Na to što hrabro koračaju kroz život i što je većina uspela da izađe iz začaranog kruga socijalno ugroženih porodica i da pronađe svoj put. I što se često vraćaju svojim SOS roditeljima, po savet, podršku, da podele lepe trenutke i radosti. Iako znaju svoje poreklo i često održavaju kontakte sa svojom biloškom porodicom, većina dece svoje SOS roditelje zovu mama i doživljavaju kao roditeljsku figuru, osobu od poverenja i oslonac“, objašnjava Jokanović.
SOS mama Biljana Momčilović preselila se iz Rume u Kraljevo, kako bi mogla da bude hraniteljica u Dečijem selu. Biljana kaže da kada su njena deca porasla, ona je još bila mlada, imala puno ljubavi i želje da svoj život deli sa nekim kome će biti potrebna. Tako se i prijavila za SOS mamu, svoj dom preselila u Kraljevo, i stekla veliku porodicu.
„U proteklih deset godina u mojoj kući Kesten je raslo desetoro dece. Dvoje su već odrasli, dve devojčice su se vratile biološkoj porodici, a trenutno brinem o šestoro mališana. Ponosna sam na moju najstariju devojku koja radi, uspela je da kupi stan, vredna je i pametna, kao i na to što me moje devojke, stalno zovu i uvek obraduju pažnjom i ružama za svaki važan datum. I što su moje dve devojčice, koje su došle iz Kine, a nisu znale ni reč srpskog jezika, sada uspešni đaci, srećne u svojoj novoj porodici“, kaže Biljana.
Marija Mitrović je SOS mama šestoro dece i jednog mladića koji već radi, Kaže da je to bio njeno ispunjenje želje da bude roditelj, i to traje već devet godina.
„Nije lako odgajati decu. Treba puno strpljenja, istrajnosti, razumevanja, prihvatanja različitosti, ljubavi i znanja. Sa druge strane, nema lepše nagrade od toga da moj mališan nacrta cvet okružen srcima, nasmejan i šaren, i kaže – to si ti mama“, ispričala je Marija za Nova.rs.
Direktorka Dečijeg sela Vesna Jokanović kaže da su im potrebni novi SOS roditelji, koji žele da svoj život dele sa decom, baš u kućama u u Kraljevu.
„To mogu biti i parovi, sa ili bez dece. Važno je da ispunjavaju uslove za hranitelje, da imaju roditeljske kompetencije, pravu motivaciju, da su spremni da prođu obuku i dobiju licencu za hraniteljstvo. Treba da su psiho-fizički zdravi, između 28 i 50 godina, da imaju srednjoškolsko obrazovanje, da su spremni da uče i sarađuju sa stručnim timom i svima koji pomažu u odgajanju dece“, rekla je Jokanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: