Javnost je ostala uznemirena nakon izveštaja "Zaboravljena deca Srbije" koji je uradila Incijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S). U tom izveštaju zabeležieni su nehumani uslovi u kojima borave i žive deca i osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Kakvi god da su uslovi u tim ustanovama, sve da nijedno slovo tog izveštaja nije tačno, za ovu deci bilo bi mnogo bolje da odrastaju u porodičnom nego u institucionalnom okruženju. Njihove biološke porodice, po svemu sudeći, nisu u stanju da se brinu o ovoj deci kojoj je potrebna posebna nega, a nema ni dovoljno onih koji bi im se posvetili kao hranitelji ili usvojitelji.
Osuđena po rođenju deca sa teškim invaliditetima i smetnjama u mentalnom razvoju neretko su suočena i sa time da postaju teret i da prosto o njima nema ko da brine. Ostaju na milost i nemolost institucijama.
Nedostaju nam porodice za specijalizovano hraniteljstvo, koje bi bile obučavane za decu sa kompleksnim zdravstvenim ili razvojnim problemima – ukazuje Ana Simić iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje
„Deca smeštena u ustanove socijalne zaštite uglavnom imaju višestruke smetnje u razvoju. Generalno nama treba poprilično veliki broj, 100 ili 200, porodica na godišnjem nivou da ih edukujemo za specijalizovano hraniteljstvo da bismo mogli da preuzmemo decu koja su sada smeštena u ustanovama socijalne zaštite. To je ozbiljan rad i ozbiljna kampanaja da se sve to približi opštoj populaciji“, objašnjava naša sagovornica.
U hraniteljskim ili usvojiteljskim porodicama deca sa smetnjama u razvoju bi odrastala u drugačijem okruženju, ukazivala bi im se drugačija vrsta podrške.
„Imamo jedan broj porodica, uglavnom srodničkih, koje se bave decom sa razvojnim i intelktualnim smetnjama. To su bake, deke, tetke, stričevi, ali standardnih hraniteljskih porodica koje bi bile obučene za prihvat dece sa smetnjama u razvoju nemamo“, jasna je naša sagovornica.
Da bi se neko prihvatio tako teškog i odgovornog zadatka potrebni su i odgovarajući uslovi. Zakonski još nije regulisano kako bi se plaćao rad takvih hranitelja.
„To bi trebalo da bude u drugačijem iznosu u odnosu na brigu o deci koja su urednog razvoja. Preko centra za socijalni rada potebno je obezbediti različite beneficije – adaptaciju prostora, obezbeđivanje kolica, posebne vrste uložaka ili proteza. Ako dete ima zastoj u intelektualnom razvoju potrebno je obezbediti kontinuirane specijalističke tretmane“, napominje Simić.
Ona dodaje da u Srbiji ne postoji skup usluga za decu sa invaliditetom na jednom mestu.
„Moramo naparaviti most između detata sa smetnjama u razvoju i potencijalne usvojitelsjke porodice“, poručuje naša sagovornica.
Hranitelji za svoj rad dobijaju nadoknadu od 21.500 dinara, a naknada za potrebe deteta je 31.200 dinara.
„Reč je o veoma humanom i zahtevnom poslu. Sve je vrlo transparentno, nema nikakvih zakulisnih radnji u čitavom procesu“, objašnjava Simić.
Ona dodaje i da nam nedostaje nacionalna kampanja za hraniteljstvo, kako bi smo privukli ljude da se uključe u taj human zadatak.
Potencijalni hranitelj podnosi zahtev Centru za socijalni rad, koji je nadležan za ovo pitanje. Centar za socijalni rad svoju delatnost bazira na zaštiti prava i interesa dece bez obzira na vrstu njihove ugroženosti.
Potrebna dokumentacija
Buduća hraniteljska porodica mora da prikupi potrebnu dokumentaciju, kako bi ispunila formalne uslove, u šta spadaju: Pisani zahtev, fotokopija lične karte, lekarsko uverenje, uverenje da lice nije pod istragom, uverenje da lice nije lišeno roditeljskog prava, uverenje da lice nije lišeno poslovne sposobnosti, potvrda o visini prihoda, dokaz o imovini (ugovor o stanu i izvod iz zemljišnih knjiga).
Hranitelji su dužni da vode „Radnu svesku hranitelja“, u kojoj beleže važne informacije i obaveze prema potrebama deteta i sarađuju sa savetnicima za hraniteljstvo. Takođe, potpisuju ugovor o porodičnom smeštaju za svako dete sa Centrom za socijalni rad nadležnim za dete i centrom za porodični smeštaj.
Hraniteljska porodica je u obavezi da naknadu koju dobija za izdržavanje deteta namenski troši za potrebe deteta.
Takođe, u vaspitanju deteta porodica primenjuje prihvatljive metode vaspitanja, ne primenjuje fizičko kažnjavanje dece i štiti dete od svih oblika zlostavljanja u svakoj situaciji.
Bonus video: Kako izgleda dan majke trojki:
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare