Ilustracija, Foto: Shutterstock

Javnost je ostala uznemirena nakon izveštaja "Zaboravljena deca Srbije" koji je uradila Incijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S). U tom izveštaju zabeležieni su nehumani uslovi u kojima borave i žive deca i osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Kakvi god da su uslovi u tim ustanovama, sve da nijedno slovo tog izveštaja nije tačno, za ovu deci bilo bi mnogo bolje da odrastaju u porodičnom nego u institucionalnom okruženju. Njihove biološke porodice, po svemu sudeći, nisu u stanju da se brinu o ovoj deci kojoj je potrebna posebna nega, a nema ni dovoljno onih koji bi im se posvetili kao hranitelji ili usvojitelji.

Osuđena po rođenju deca sa teškim invaliditetima i smetnjama u mentalnom razvoju neretko su suočena i sa time da postaju teret i da prosto o njima nema ko da brine. Ostaju na milost i nemolost institucijama.

Nedostaju nam porodice za specijalizovano hraniteljstvo, koje bi bile obučavane za decu sa kompleksnim zdravstvenim ili razvojnim problemima – ukazuje Ana Simić iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje

„Deca smeštena u ustanove socijalne zaštite uglavnom imaju višestruke smetnje u razvoju. Generalno nama treba poprilično veliki broj, 100 ili 200, porodica na godišnjem nivou da ih edukujemo za specijalizovano hraniteljstvo da bismo mogli da preuzmemo decu koja su sada smeštena u ustanovama socijalne zaštite. To je ozbiljan rad i ozbiljna kampanaja da se sve to približi opštoj populaciji“, objašnjava naša sagovornica.

U hraniteljskim ili usvojiteljskim porodicama deca sa smetnjama u razvoju bi odrastala u drugačijem okruženju, ukazivala bi im se drugačija vrsta podrške.

„Imamo jedan broj porodica, uglavnom srodničkih, koje se bave decom sa razvojnim i intelktualnim smetnjama. To su bake, deke, tetke, stričevi, ali standardnih hraniteljskih porodica koje bi bile obučene za prihvat dece sa smetnjama u razvoju nemamo“, jasna je naša sagovornica.

Da bi se neko prihvatio tako teškog i odgovornog zadatka potrebni su i odgovarajući uslovi. Zakonski još nije regulisano kako bi se plaćao rad takvih hranitelja.

„To bi trebalo da bude u drugačijem iznosu u odnosu na brigu o deci koja su urednog razvoja. Preko centra za socijalni rada potebno je obezbediti različite beneficije – adaptaciju prostora, obezbeđivanje kolica, posebne vrste uložaka ili proteza. Ako dete ima zastoj u intelektualnom razvoju potrebno je obezbediti kontinuirane specijalističke tretmane“, napominje Simić.

Ona dodaje da u Srbiji ne postoji skup usluga za decu sa invaliditetom na jednom mestu.

„Moramo naparaviti most između detata sa smetnjama u razvoju i potencijalne usvojitelsjke porodice“, poručuje naša sagovornica.

Hranitelji za svoj rad dobijaju nadoknadu od 21.500 dinara, a naknada za potrebe deteta je 31.200 dinara.

„Reč je o veoma humanom i zahtevnom poslu. Sve je vrlo transparentno, nema nikakvih zakulisnih radnji u čitavom procesu“, objašnjava  Simić.

Ona dodaje i da nam nedostaje nacionalna kampanja za hraniteljstvo, kako bi smo privukli ljude da se uključe u taj human zadatak.

Kako da postanete hranitelj

Potencijalni hranitelj podnosi zahtev Centru za socijalni rad, koji je nadležan za ovo pitanje. Centar za socijalni rad svoju delatnost bazira na zaštiti prava i interesa dece bez obzira na vrstu njihove ugroženosti.

Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Potrebna dokumentacija

Buduća hraniteljska porodica mora da prikupi potrebnu dokumentaciju, kako bi ispunila formalne uslove, u šta spadaju: Pisani zahtev, fotokopija lične karte, lekarsko uverenje, uverenje da lice nije pod istragom, uverenje da lice nije lišeno roditeljskog prava, uverenje da lice nije lišeno poslovne sposobnosti, potvrda o visini prihoda, dokaz o imovini (ugovor o stanu i izvod iz zemljišnih knjiga).

Hranitelji su dužni da vode „Radnu svesku hranitelja“, u kojoj beleže važne informacije i obaveze prema potrebama deteta i sarađuju sa savetnicima za hraniteljstvo. Takođe, potpisuju ugovor o porodičnom smeštaju za svako dete sa Centrom za socijalni rad nadležnim za dete i centrom za porodični smeštaj.

Hraniteljska porodica je u obavezi da naknadu koju dobija za izdržavanje deteta namenski troši za potrebe deteta.

Takođe, u vaspitanju deteta porodica primenjuje prihvatljive metode vaspitanja, ne primenjuje fizičko kažnjavanje dece i štiti dete od svih oblika zlostavljanja u svakoj situaciji.

Bonus video: Kako izgleda dan majke trojki:

Pratite nas i na društvenim
mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare